U Mostu razgovaramo o tome šta je istina a šta prazno hvalisanje u priči Aleksandra Vučića o istorijskom povećanju plata i penzija u Srbiji. Sagovornici su bili dva ekonomska novinara iz Beograda – Milan Ćulibrk i Mijat Lakićević.
Bilo je reči o tome kako je moguće da Vučić tvrdi da će plate u javnom sektoru biti veće nego ikad, kad su zaposleni u vreme Ante Markovića zarađivali preko 1000 eura mesečno, zašto se vraćanje oduzetog prestavlja kao poklon vlasti narodu, zašto je Srbija među zemljama sa najnižim zaradama u Evropi, kako to da ministri i visoki vladini funkcioneri žive luksuzno iako imaju relativno skromne plate, kako je ministar Aleksandar Vulin sa platom od 800 eura kupio stan od 240.000 eura, da li se povećanjem plata i penzija kupuju glasovi uoči predstojećih izbora u Beogradu, kao i o tome da li ljudi više veruju Vučiću nego svom vlastitom džepu.
Omer Karabeg: Molio bih vas da na početku ovog razgovora raščistimo jednu stvar oko koje se vodi polemika - da li je u pitanju stvarno povećanje plata i penzija, kao što kaže vlada, ili samo vraćanje onoga što je zaposlenim u javnom sektoru i penzionerima oduzeto novembra 2014. godine, kao što tvrde vladini kritičari.
Milan Ćulibrk: Penzioneri čije su penzije novembra 2014. godine bile preko 40.000 dinara posle ovog povećanja neće imati onoliko koliko su tada imali. To se odnosi i na one zaposlene u javnom sektoru koji će dobiti povećanje od pet posto, jer neće svi dobiti deset procenata. Možda će neki nominalno imati više, ali, ako se uzme u obzir rast cena za ove tri godine, malo ko će realno imati više.
Omer Karabeg: Kako onda Vučić može da tvrdi da će nakon ovog povećanja plate u javnom sektoru biti veće nego ikada? On poručuje kritičarima: "Prekinite da lažete. Nastavnik u srednjoj školi imaće platu za 11 odsto veću nego što je imao pre smanjenja". Ko ovde laže?
Mijat Lakićević: Predsednik Vučić je navikao da govori šta hoće. Bilo bi dobro da vidimo kako je on tu računicu izveo. Prosvetni radnici će zaista dobiti najviše. Oni su i do sada u dva navrata dobili značajno povećanje, tako da su već blizu onoga gde su bili. Sa ovih 10 posto oni će to premašiti u nominalnom iznosu, ali realno to će zbog inflacije biti manje. Predsednik Vučić je naučio da meša babe i žabe, uzima jedne brojeve odavde, druge odande i izlazi sa računicama koje su poluistinite. Njegove računice u načelu nisu tačne.
Milan Ćulibrk: Predsednik Vučić treba pre svega da ubedi prosvetne radnike da će imati veće plate nego ikada, jer njihovi sindikati tvrde da će i nakon povećanja plate preosvetnih radnika biti ispod prosečne zarade u Srbiji. Neka njima objasni ko ima najveće plate. Kod nas postoji izreka - ako laže koza, ne laže rog. Vučić je svojevremeno obećao da će do kraja 2017. godine prosečna plata u Srbiji biti 500 evra. Posle je to smanjio na 450.
Vučić je obećao da će do kraja 2017. prosečna plata u Srbiji biti 500 evra. Posle to smanjio na 450: Milan Ćulibrk
Međutim, prosek zarada za prvih devet meseci ove godine bio je manji od 400 evra i ne verujem da do kraja ove godine možemo dogurati do 450 evra. Uveren sam u to. Ako se to desi, neko u Srbiji zaslužuje Nobelovu nagradu za ekonomiju. Brojke su neumoljive. Setimo se kolike su bile prosečne plate u vreme Ante Markovića. Zato je demagogija pričati da će plate biti veće nego ikada. Neće u dogledno vreme. Nažalost, zarade u Srbiji su među najnižim u Evropi.
Ante Marković
Omer Karabeg: Pomenuli ste plate u vreme Ante Markovića. Kad sam ovih dana bio u Beogradu jedan taksista mi je pričao da je on tada radio kao kvalifikovani radnik u fabrici Ivo Lola Ribar. Kaže da je imao platu oko 1.700 maraka. To bi odgovaralo današnjoj plati od 1.700 eura. Da li sam u pravu?
Milan Ćulibrk: Upravo tako. Čak i kada bismo računali da jedan evro danas vredi dve nekadašnje marke, plata od 1.700 maraka bi bila 850 evra, a to je duplo više od sadašnje prosečne plate u Srbiji.
Mijat Lakićević: Sigurno je da ni posle ovog povećanja velikom broju građana Srbije plate i penzije neće biti vraćene na nivo od pre tri godine. Čak i oni koji budu imali minimalno realno povećanje to neće osetiti, jer standard ovde već godinama pada. Zadatak vlade je da obezbedi rast ekonomije i rast plata i penzije, a naša vlada se ponosi činjenicom da su plate samo malo manje nego što su bile pre tri godine. To je apsurdno.
Milan Ćulibrk: Srbija je zemlja koja je od izbijanja globalne krize 2008. imala ubedljivo najmanju stopu rasta od svih zemalja zapadnog Balkana. Naš bruto domaći proizvod povećan je u tom periodu za pet procenata, dok su ga druge zemlje - Albanija, Crna Gora, čak i Bosna i Hercegovina i Makedonija - povećale za skoro 15 posto.
To su parametri o kojima bi vlada trebalo da vodi računa i to je ono što nas čini jako nesrećnim. Tu se ne postavlja pitanje da li neko laže ili ne. To pokazuju statistike svake od zemalja regiona uključujući i zvaničnu statistiku Srbije. Brojke su neumoljive i one nam govore da stvari nisu onakve kakvim vlast pokušava da ih prikaže.
Gušimo privredu
Omer Karabeg: Profesor Ljubomir Madžar smatra da ovo povećanje plata i penzija ili vraćanje oduzetog - već kako ko to zove - nije održivo. On kaže da nema garancije da će za to biti dovoljno para i narednih godina. Po njemu, ovogodišnju budžetski sufcit je rezultat srećnih okolnosti koji se najverovatnije neće ponoviti. Delite to mišljenje?
Naša vlada se ponosi činjenicom da su plate samo malo manje nego što su bile pre tri godine. To je apsurdno: Mijat Lakićević
Mijat Lakićević: Nije to tako veliki novac. Kada se sve skupi, to je pedesetak milijardi dinara. To može da se nađe, ako budemo imali rast bruto domaćeg proizvoda od tri posto. Međutim, problem je u tome što će javni sektor dobiti više nego privatni. To nije u redu. Javni sektor se finansira iz privatnog i ne može da povećava svoje plate kako hoće, jer se budžet puni od onoga što obezbedi privreda. A država nije učinila ništa da podstakne privredni razvoj.
Uštede u budžetu su mogle da se iskoriste da se smanji opterećenje privrede. Vučić već dve godine najavljuje rasterećenje privrede, ali do sada nije ništa učinjeno. Mi gušimo privredu. Za poslednje tri godine privredi je uzeto pet milijardi evra i umesto da se deo toga vrati kroz razne poreske olakšice od toga nema ništa.
Plata 800, odelo 1000 evra
Omer Karabeg: Visoki vladini funkcioneri imaju relativo male plate. Vučić se hvali i ponosi time. On kaže da će najmanje povećanje dobiti njegovi saradnici i saradnici premijerke, a u isto vreme oni jako dobro žive. Ministar odbrane Aleksandar Vulin je u stanju da za 240.000 eura kupi stan. To je suma koju on ni za pedeset godina ne bi mogao da uštedi od svoje plate. Da li su male plate funkcionera ustvari demagogija, dok je stvarna situacija potpuno drugačija?
Milan Ćulibrk: Apsolutno. To je već postala tolika demagogija da o tome ne vredi ni govoriti. Plate svih državnih funkcionera su manje od hiljadu evra, a svako njihovo odelo vredi više od hiljadu evra. Odakle pare za to?
Razni državni funkcineri su članovi upravnih i nadzornih odbora što im obezbeđuje velika primanja koja su van očiju javnosti. Po meni predsednik države, premijer, ministri i drugi visoki funkcioneri morali bi da imaju pristojne plate - nekoliko hiljada evra, ali ne bi smeli da se bave bilo čim drugim. Ja verujem da bi ovde u Srbiji mnogi to dočekali na nož, ali ne možete da vodite računa o državnim interesima, ako nemate pristojnu platu.
Morate imati pare za pristojno odelo kada idete na doček predsednika Francuske, ili predsednika Rusije, ili kancelarke Nemačke. Ovo što se sada radi je čista demagogija. Gledamo ljude koji na sebi - uključujući cipele, kravate, odela, košulje, satove - imaju nekoliko hiljada evra, a zarađuju sedamsto ili osamsto evra.
Gospodin Vulin sa svojih osamsto evra plate ne bi do penzije mogao da tetki iz Kanade vrati navodnu pozajmicu od 205.000 evra čak i kad mesečno ne bi ni dinar potrošio od plate. Prema tome, sve je jasno - pitanje je samo da li to hoćemo da vidimo ili nećemo.
Vaš browser nepodržava HTML5
Gaši: Darežljiva ministrova tetka
Mijat Lakićević: O tome postoji jedan zgodan vic. Pitali jednog bankara, koji je sa mesta direktora banke prešao u vladu, zašto je to uradio kada mu je sada plata mnogo manja, a on je odgovorio: "Tačno je da je plata mala, ali primanja su velika".
Omer Karabeg: Da li to znači da se ministrima i funkcionerima toleriše korupcija?
Mijat Lakićević: Postoje državni organi koji bi trebalo da se time bave, ali, kao što smo videli u slučaju Vulina, vlada i tužilaštvo prihvataju zdravo za gotovo potpuno smešnu Vulinovu priču kako mu je tetka iz Kanade pozajmila 200.000 evra.
Podmazivanje
Omer Karabeg: Da li je ovaj potez sa navodnim povećanjem plata povučen pre svega zbog predstojećih veoma važnih izbora u Beogradu. Pomenuti profesor Madžar je to nazvao bacanjem mrvica narodnim masama.
Mijat Lakićević: Narod u Srbiji je toliko osiromašio da su nekima i mrvice značajne. Nema sumnje da se na taj način kupuju birači. Ono što me u to dodatno uverava je činjenica da najveća povećanja dobijaju velike biračke grupacije kao što su školstvo i zdravstvo gde ima oko 100 - 150 hiljada zaposlenih. U te velike grupacije spadaju i vojska i policija, koje dobijaju deset procenata, dok je najamanje povećanje onima u državnoj upravi kojih je manje.
Milan Ćulibrk: Ovde je podmazivanje glasačke mašinerije uvek bilo u modi. Prethodna vlast je također bila tome sklona. Najveći minus u državnoj kasi napravljen uoči izbora 2012. godine. Tada je prekinut aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom jer je već na početku godine bilo vidljivo da se ne poštuju dogovorena pravila i da će deficit budžeta za tu godinu biti mnogo veći nego što je bilo planirano. Dakle, to je nešto uobičajno.
Ovo sadašnje povećanje stupa na snagu 1. januara, a prva isplata biće u februaru, bukvalno mesec dana pred izbore. To svakako može da utiče na ishod izbora u Beogradu, a ko zna - možda će tada biti i vanredni parlamentarni izbori, ako vlast u Srbiji proceni da bi joj to bilo korisno. U tom slučaju Srbija bi postala jedinstvena zemlja u kojoj se parlamentarni izbori održavaju gotovo svake godine, iako vlast ima stabilnu dvotrećinsku većinu.
Omer Karabeg: Rekao bih da će ovo povećanje plata i penzija biti doživljeno kao neka vrsta poklona gospodina Vučića i gospođe Brnabić biračima uoči izbora.
Milan Ćulibrk: Upravo tako, s tim što se postavlja pitanje da li je to poklon gospođe Brnabić ili gospodina Vučića. Ipak je to poklon gospodina Vučića. Jer, dok su ministar finansija Vujović i premijerka Brnabić tvrdili da se procenti povećanja ne znaju, da to tek treba izračunati, iz kabineta predsednika Vučića - posle sastanka sa ministrima odbrane i policije i šefom Bezbednosno-informativne agencije - saopšteno je da će plate u ta tri sektora biti povećane za deset posto. I tako je bilo.
Mrvice
Omer Karabeg: Mislite li da ljudi veruju Vučiću kada kaže da je sadašnje povećanje najveće do sada? Da li više veruju njemu nego svome džepu?
Mijat Lakićević: Ljudi uzimaju ono što im se daje. Penzioneri sa penzijama ispod 25.000, kojima pre tri godine nisu smanjena primanja, sada će nešto malo dobiti. To jesu mrvice, ali veliki broj ljudi je navikao na mrvice i mislim da oni veruju Vučiću.
To jesu mrvice, ali veliki broj ljudi je navikao na to i mislim da oni veruju Vučiću: Mijat Lakićević
Ne treba zaboraviti ni zaposlene u javnom sektoru, od kojih su mnogi članovi Srpske napredne stranke. Nije reč samo o njima, već i o članovima njihovih porodica i drugim ljudima koji zavise od njih. Svi oni će glasati za Vučića bez obzira da li mu veruju ili ne veruju.
Milan Ćulibrk: Ovde se nikada nije glasalo iz novčanika. Niko nikada nije išao na biralište a da je pre toga proverio koliko ima para u novčaniku. Da nije tako ne bi Slobodan Milošević pobedio na izborima 1993. u jeku hiperinflacije, kada su plate u Srbiji bile pet maraka, a penzije tri. U Srbiji se ne glasa racionalno, ne glasa se iz ekonomskih interesa, ekonomija nikada nije bila bitna i preovlađavajuća.
Ovde se uoči svakih izbora pokreću velika nacionalna pitanja koja preokupiraju javnost. Evo, čuli smo da je pre nekoliko dana formirana radna grupa za unutrašnji dijalog koja će negde u martu izaći sa predlogom rešenja za Kosovo. A gotovo je sigurno da će izbori u Beogradu biti u martu sledeće godine.
Pre toga će ljudi primiti uvećane plate i penzije, pa će se stvoriti utisak da se ipak nešto kreće. To je ono na šta ova vlast računa - kratko je pamćenje. Svi će zaboraviti da je Vučić obećao da će do kraja ove godine prosečna plata u Srbiji biti 450 evra. Zaboravićemo sve to i bićemo zadovoljni sa ono malo što smo dobili.
Nemamo boljeg
Omer Karabeg: Meni se čini da odnos naroda prema Vučiću najbolje opisuje ono što je rekla jedna penzionerka u anketi Televizije N1. Ona kaže: "Teško živim, nemam za leba. Ali boljeg od Vučića nemamo. Šta da radimo?".
Mijat Lakićević: Moram da kažem da je za takvu sliku makar delimično kriva i opozicija. Opozicioni lideri nisu uspeli da izađu sa programom koji bi privukao birače. S druge strane, Vučić maksimalno korisiti svaki trenutak za propagandu. On otvara sve živo po Srbiji i to kod ljudi - bar kod jednog broja - stvara utisak da on puno radi, da se gradi, da Srbija napreduje.
Vaš browser nepodržava HTML5
'Broj kolona nije bitan, bitna je mogućnost izbora'
No, Vučić se ne oslanja samo na marketing i na režimske medije. Da bi obezbedio birače on koristi silu, ucene, podmićivanje. To su njegova sredstva vladavine. U svemu tome najopasnije je što se ne vidi način kako se efikasno suprodstaviti toj njegovoj mašineriji. Ja verujem da je to moguće i da su beogradski izbori velika šansa za to, ali sve zavisi od toga šta će da uradi opozicija.
Milan Ćulibrk: To je stanje na našem političkom tržištu. Nema konkurencije. Vučić ima monopolski položaj na tom tržistu. Većina građana se informiše preko masovnih medija, pre svega televizija sa nacionalnom frekvencijom, a tamo se ne mogu čuti drugačiji stavovi od onih koji znače podršku vlastima. A i da mogu, nisam siguran da bi građani imali šta da čuju, jer opozicija ne nudi mnogo. Nisam siguran da imaju šta da ponude - tako da dobar deo krivice za sadašnje stanje snosi i opozicija.