U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome da li je uspjeh opozicije na lokalnim izborima u Bosni i Hercegovini najava preokreta u toj zemlji ili je to samo epizoda nakon koje će se sve vratiti na staro.
Sagovornici su bili dva politička analitičara - Velizar Antić iz Banjaluke i Denis Čarkadžić iz Sarajeva.
Bilo je je riječi o tome koliko je pobjeda opozicije u Banjaluci i Bijeljni uzdrmala Dodikov Savez nezavisnih socijaldemokrata, a koliko je gubitak Sarajeva pogodio Izetbegovićevu Stranku demokratske akcije, kako je moguće da Dodik pretrpi gubitke i pored snažne podrške koju je imao iz Beograda, da li je Sarajevo izborom Srbina za načelnika najjače sarajevske opštine potvrdilo svoju mulietničnost.
Pokušali smo da damo i odgovore na pitanja kako treba tumačiti izjavu novog gradonačelnika Banjaluke Draška Stanivukovića da se ne odriče Bosne i Hercegovine, ima li razlike između Stanivukovića i Dodika kada je riječ o odnosu prema ratu i genocidu u Srebrenici, može li se graditi zajednička drzava i pored togo što Banjaluka i Sarajevo imaju dijametralno suprotne poglede na rat, kao i o tome ima li šanse da Stanivuković istisne Dodika i postane lider Republike Srpske.
Pročitajte i ovo: Sve prijetnje Milorada DodikaOmer Karabeg: Na nedavnim lokalnim izborima opozicioni kandidati su izabrani za gradonačelnike u dva najveća grada u Republici Srpskoj - Banjaluci i Bijeljini. Da li je ta pobjeda uzdrmala Milorada Dodika i njegov Savez nezavisnih socijaldemkrata?
Velizar Antić: Ta pobeda je sasvim sigurno uzdrmala vladajuću koaliciju u Republici Srpskoj, pre svega Milorada Dodika i njegov vladajući Savez nezavisnih socijaldemokrata. Po mom dubokom ubeđenju oni nisu očekivali taj poraz. Bili su potpuno uvereni da će sigurno dobiti mesto gradonačelnika u Banjaluci i da će prelaskom gradonačelnika Bijeljine Miće Mićića na njihovu stranu napokon dobiti i taj grad. Međutim, ispostavilo se da to nije bila dobitna kombinacija. S te tačke gledišta SNSD jeste pretrpeo poraz jer su Banjaluka i Bijeljina najveći gradovi u Republici Srpskoj i mogu predstavljati simbol početka promena u Republici Srpskoj koji može imati efekat i na ostale i gradove i opštine. To dobro znaju i Dodik i SNSD. Ipak, treba naglasiti da i u Banjaluci i u Bijeljini Dodikova partija sa svojim koalicionim partnerima ima prevagu u odborničkim mandatima. U skupštinama tih gradova imaju 60 do 65 glasova. Tu je SNSD pobedio s visokim rezultatom, dok su izgubili gradonačelnička mesta. To nam govori da su ljudi, s jedne strane, nezadovoljni, pa su glasali za promene, a, s druge strane, dobar broj birača glasao je za manje partije, koje su deo vladajuće koalicije, jer su za njih interesno vezani.
Omer Karabeg: Da li je pobjeda opozicije u Sarajevu uzdrmala Stranku demokratske akcije?
Denis Čarkadžić: Sasvim je sigurno da jeste. Ovo je zaista veliki poraz SDA u Kantonu Sarajevo. Malo ko je očekivao da će taj poraz biti tako ubjedljiv. Dva su ključna razloga što se to desilo. Prvi je što je opozicija konačno uspjela da se dogovori i da izađe sa jednim kandidatom naspram kandidata SDA, pa su se izbori sveli na referendum za ili protiv SDA. Drugi razlog je višegodišnje nezadovoljstvo načinom na koji su vođene lokalne zajednice. Osim toga, Stranku demokratske akcije su potresale brojne afere. Prije svega afera “Asim” na koju stranka nije odgovorila na način kako bi morala da odgovori.
Pročitajte i ovo: Promjena vlasti u Sarajevu i Banjoj LuciTo je izazvalo, ne samo nezadovoljsto u javnosti, već i unutar same stranke što je bilo očito i tokom kampanje u kojoj je Stranka demokratske akcije djelovala kao raštimovani orekstar. Kolega Antić je rekao da će i u Banjaluci i u Bijeljini biti kohabitacija jer vladajuće stranke imaju većinu u gradskim skupštinama. U Sarajevu to nije slučaj. U svim opštinama, gdje je SDA izgubila načelnička mjesta, opozicija ima vrlo jasnu većinu. Treba istaći da je SDA takođe polučila vrlo loš rezultat u svim većim centrima - Bihaću, Tuzli, Zenici, Goraždu. U tim gradovima oni ni prije nisu imali gradonačelnike, ali je na ovim izborima bio očigledan dalji pad popularnosti te stranke. Dakle, bez ikakve sumnje ovo jesu velike promjene. Međutim, tek će vrijeme pokazati kakave će biti njihove posljedice. Sigurno je jedno - SDA već osjeća posljedice. Već imamo nekoliko ostavki u kantonalnim odborima. Pitanje je kako će i hoće li se SDA moći izboriti sa takvim udarcem.
Čija je BiH?
Omer Karabeg: Novi gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković je izjavio da se ne treba odricati Bosne i Hercegovine jer Bosna i Hercegovina pripada i srpskom narodu. Da li su to samo riječi ili iza toga stoji želja za prihvatanjem Bosne i Hercegovine kao zajedničke države koju Dodik uporno negira.
Velizar Antić: Verujem da će Stanivuković zaista pokušati da iskoristi sve mehanizme, koji postoje u Bosni i Hercegovini, da ova država napokon krene u pravcu vladavine prava, tržišne utakmice i poštovanja onoga što je napisano u Dejtonskom sporazumu. Nama je to potrebno. Treba ostaviti velike priče o promeni Dejtonskog sporazumu, centralizaciji ili decentralizaciji. Mislim da je to shvatio i narod na ovim izborima. Ovdašnjim ljudima treba posao i plata s kojom mogu da prehrane decu kako ne bi morali da idu u inostranstvo. Mislim da je to ključna stvar. Draško Stanivukovic dolazi iz miljea ekonomije. On nije klasični političar, on to tek postaje. Ukoliko bude insistirao na ekonomskim pitanjima - to će biti veoma značajno za budućnost Republike Srpske.
Denis Čarkadžić: Podsjetio bih da je gospodin Dodik prije desetak i kusur godinu bio potpuno drugačiji političar u odnosu na onog kakvog ga znamo posljednjih šest, sedam, osam godina, pogotovo danas. Politički pragmatizam često diktira kakvi će ljudi postati u budućnosti. Nacionalizam je do sada bio vrlo profitabilan u političkom smislu. Međutim, čini mi se da je ovo što se desilo u Banjaluci i Bijeljini, a i u Sarajevu, znak da tome polako dolazi kraj. Do gospodina Stanivukovića je da procijeni kojim putem treba da ide. Nadam da će ostati pri izjavama o Bosni i Hercegovinu koje smo čuli. Ukoliko ne ostane, mislim da će to biti na njegovu štetu i na štetu građana u Republici Srpskoj.
Pročitajte i ovo: Draško Stanivuković: BiH pripada svimaSrebrenica
Omer Karabeg: Da li se Stanivukovićev odnos prema zločima počinjenim u ratu devedesetih, posebno kad je riječ o genocidu u Srebrenici, razlikuje od Dodikovog?
Velizar Antić: S tim pitanjima zaista treba biti oprezan. I ne treba ih forsirati. Zašto? Draško Stanivuković, koliko znam, ima dvadeset pet, šest, sedam godina. Tu je negde. On je rođen da li u vreme rata ili malo posle rata. Forsiranjem takvih pitanja vraćamo se na retoriku koju su građani kaznili na ovim izborima. Na kraju krajeva, kakve veza ima šta će on da misli i kaže o tome. On treba pre svega da se bori da ljudi bolje žive, da se smanji korupcija, da se smanje namešteni tenderi, da se ukine stranačko zapošljavanje. Vidite kako upadamo u zamku. Evo, mi sada pričamo o tome šta će Stanivuković reći o nekim temama iz vremana kada nije bio ni rođen. Ako on radi za dobro naroda u Banjaluci, za dobro naroda u Republici Srpskoj, za dobro naroda u celoj Bosni i Hercegovini - on je ispunio svoj zadatak. Šta on misli - najbolje je da njega pitamo. A mislim da je on već odgovarao na ta pitanja. Insistiranjem na tim pitanjima ništa se neće postići. Nećemo oživeti ljude koji su stradali, neće preko noći doći pomirenje. Pomirićemo se mi kada budemo mnogo bolje živeli. Kada nam ljudi ne budu išli vani.
Denis Čarkadžić: Nisam čuo da je gospodin Stanivuković kroz bilo kakvu izjavu priznao genocid u Srebrenici. On se stalno poziva na legalizam - tako da mislim da je prilično nedosljedno ukoliko ima drukčiji stav. Mislim da je jako važno da se danas ili u bliskoj budućnosti u Republici Srpskoj konačno pojavi neko ko ima politički legitimitet, kredibilitet i moć i izgovori rečenicu da u Srebrenici jeste počinjen genocid i da je to u skladu sa presudama Haškog suda.
Mislim da je to jako bitno za našu budućnost. Bez toga teško da možemo ići naprijed. I stavovi Evropske unije i stavovi gospodina Incka su jako vezani za takve stvari. Imamo najavu da će gospodin Dodik ići u neku vrstu izolacije zbog ploče sa imenom Radovana Karadžića koja je postavljena na zgradu studentskog doma na Palama. Vidimo da su predstavnici međunarodne zajednice osudili i veličanje Udruženog zločinačkog poduhvata od strane HDZ-a. Nisu to nimalo nebitna pitanja. Pogotovu nije nebitan stav nekoga ko u perspektivi sutra može biti na vlasti u Bosni i Hercegovini.
Sarajevo
Omer Karabeg: Da li se Sarajevo vraća svome multietničkom karakteru što je bila njegova glavna karakteristika prije rata? U jednoj od najjačih sarajevskih opština - Centar za načelnika je izabran Srbin, kandidat multietničke Naše stranke, a novi gradonačelnik Sarajeva biće Bogić Bogičević jedan od najčasnijih političara u Bosni i Hercegovini.
Sarajevo je, i pored svega što je preživjelo tokom rata, bastion multietničnosti i tolerancije, ne samo u odnosu na gradove u Bosni i Hercegovini, već i na gradove u okruženju: Denis Čarkadžić
Denis Čarkadžić: Ne mislim da se Sarajevo bilo čemu vraća. Na početku sam rekao šta je po mom mišljenju razlog pobjede opozicije u Sarajevu, između ostalog i u opštini Centar. Mislim da bi u toj opštini pobijedio bilo ko drugi da je bio kandidat Četvorke, koalicije četiri opozicione partije. Ključna stvar zbog čega je kandidat Naše stranke pobjedio je to što je bio jedini kandidat Četvorke. Kada pogledate broj glasova, rekao bih da on ne bio pobijedio bez glasova stranke Naroda i pravde koja je dio Četvorke. Ta pobjeda nema nikakve veze sa Sarajevom kao multietničkim gradom.
Taj grad je onoliko multietnički koliko je bio i prije ovih izbora. Eventualni izbor gospodina Bogićevića za gradonačelnika Sarajeva ne bih s tim dovodio u vezu, mada ima jako puno komentara i reakcija da se Sarajevo nečemu vraća izborom Srđana Mandića za načelnika opštine Centar i najavom izbora Bogića Bogićevića za gradonačelnika Sarajeva. Mislim da ovaj grad nema potrebe da dokazuje bilo šta na takav način.
Velizar Antić: Taj izbor u svakom slučaju može ići u korist pomirenja i vraćanja multietničnosti. Međutim, ne možemo zanemariti činjenicu da je na ovim prostorima vođen žestoki, krvavi građanski ili verski, nacionalni rat. I da je bilo itekako mnogo žrtava. Ako pogledamo kakva je bila nacionalna i verska struktura stanovnika Sarajeva 90. godine i danas, videćemo da se ona izuzetno mnogo promenila. I ne samo etnička struktura Sarajeva nego i Mostara, Banjaluke, Bijeljine, Zenice, Tuzle i drugih gradova.
Mislim da smo od suštinske multietničnosti još uvek daleko, da smo svi i dalje zakopani u rovove iz devedesetih godina i da stvari posmatramo iz te perspektive. Pre rata je u federalnom Ssarajevu bilo 15 ili 20 procenata Srba. Sada ih ima 2 ili 3 posto. Ne možemo, dakle, govoriti o multietničnosti, ali se postavljanjem Srbina na mesto načelnika opštine Centar šalju pomiriteljski signali što može biti dobro za budućnost države.
Denis Čarkadžić: Ne mogu da prešutim ovu kvalifikaciju građanskog, pogotovu vjerskoga rata. Onaj ko je čitao haške presude potpuno mu je jasno da je u pitanju bila agresija sa dvije strane. To ne treba nikada da smetnemo sa uma. A kada su u pitanju multietničnost i tolerancija, uvjeren sam da je Sarajevo - i pored svega što je preživjelo tokom rata - bastion multietničnosti i tolerancije, ne samo u odnosu na gradove u Bosni i Hercegovini, već i na gradove u okruženju.
Haške presude
Velizar Antić: Kažete agresija sa dve strane. Pretpostavljam agresija Srba i Hrvata ili agresija iz Srbije i iz Hrvatske. Na takve kvalifikacije ni Srbi, ni Hrvati ne mogu da pristanu. Na koga su izvršili agresiju Srbi koji su živeli u Sarajevu? Ukoliko njih pitate, oni će vam reči da je na njih izvršena agresija.
Zbog toga, ukoliko se vraćamo na teme iz devedesetih, to nikako nije dobra polazna osnova za saradnju. Treba prihvatitri da imamo različita viđenja, različite stavove i različite perspektive iz kojih posmatramo dešavanja devedesetih. O tome se apsolutno nikada nećemo moći dogovoriti ili imati jedinstven stav. Ukoliko zaista želimo da od Bosne i Hercegovine napravimo pravu državu, to nikako nije dobar put.
Denis Čarkadžić: Mislio sam da neću morati pojašnjavati da je riječ o agresiji susjednih država. To je apsolutno dokazano.
Velizar Antić: Pa, nije bilo tako.
Denis Čarkadžić: Sve što treba da uradite je da pročitate haške presude. Presude su potpuno jasne.
Vaš browser nepodržava HTML5
Dan kada je počelo ubijanje Sarajeva
Velizar Antić: Haški tribunal po mom dubokom ubeđenju nije ispunio svoje dve funkcije. Njegovim presudama nisu zadovoljeni ni pravda, ni pomirenje. Mislim da su manje-više i oni sada svesni da su napravili ogromne propuste. Ukoliko je u prethodnom ratu život izgubilo oko 100.000 ljudi, od toga je 30.000 Srba.
A kada pogledate presude Haškog tribunala, vidite da one ni blizu nisu u toj proporciji. Znači, nije zadovoljen kriterijum pravde. Zato mislim da nije dobro pozivati se na sud koji je donosio takve presude. A što se tiče agresije Srbije, zaista mislim da nije postojala. Da je Srbija zaista ušla u rat sa svojim jedinicama, mislim da bi sve bilo drugačije. Ukoliko želimo da budemo objektivni, moramo priznati da u ratu nije učestovala ni regularna vojska Hrvatske. To je daleko od istine.
Denis Čarkadžić: Ne bih dalje o ovome.
Velizar Antić: Ne bih ni ja. Da pričamo još i tri sata sigurno ćemo imati drugačije stavove.
Pročitajte i ovo: Most: Da li bi Srbija ratovala za Republiku Srpsku?Vučić i Dodik
Omer Karabeg: Očigledno nema saglasnosti. Nastavimo razgovor o posljedicama izbora. Dodik i njegova partija doživjeli su poraz u dva najveća grada Republike Srpske i pored toga što su imali snažnu podršku Beograda. Ne samo da se Dodik ne razdvaja od Vučića, nego je nekoliko dana uoči izbora premijerka Srbije Ana Brnabić došla u Banjaluku i sa premijerom Republike Srpske Radovanom Viškovićem potpisala sporazum o izgradnji tri hidroelektrane na Drini.
Velizar Antić: Tačno je to što ste rekli. Iz Beograda su dolazili, ne samo za ove izbore, nego i za prethodne, opšte izbore 2018. godine i davali podršku Miloradu Dodiku i SNSD-u.
Uz sve svoje mane, Milorad Dodik je jako pragmatičan političar koji vrlo dobro zna da se prilagodi situaciji. On je bio u odličnim odnosima sa Borisom Tadićem, čak je u predizbornoj kampanji Borisa Tadića za predsedničke izbore 2012. Vučića nazivao pogrdnim imenima. A kada je Vučić došao na vlast, Milorad Dodik se preko noći okrenuo i postao prijatelj sa Vučićem.
Međutim. u trenutku kada u Republici Srpskoj sazri klima za promene, neće biti preterane ljubavi između Vučića i Dodika. A mislim da političko klatno ide u tom pravcu. Ne verujem da će se Vučić truditi da spašava Dodika koji pada. Biće slična situacija kao u Crnoj Gori kada je Milo Đukanović izgubio poverenje naroda. Kada su mu kola krenula nizbrdo odrekli su ga se i strani ambasadori. Rečeno mu da je izgubio podršku naroda i da mora da preda vlast. Mislim da to očekuje i Milorada Dodika i da on na sledećim izborima neće imati toliku podršku Vučića. Naprotiv, ako Vučić proceni da opozicija u Republici Srpskoj ima šansu i da je narod više sklon opoziciji, on bi, možda, mogao da podrži i opoziciju.
Denis Čarkadžić: Ja to posmatram u drugom kontekstu. Nema sumnje da Vučić i Dodik još uvijek jedan drugom trebaju. Međutim, ono što Dodiku stvara ogroman problem je to što se Vučić - a to je potpuno jasno poslije Vašingtonskog sporazuma - pokušava okrenuti Sjedinjenim Američkim državama u nastojanju da konačno riješi problem Kosova. I to je po meni ključno pitanje koje će do kraja ogoliti poziciju Dodika, ne samo u odnosu na Vučića, nego i u odnosu na Rusiju i Zapad.
Hoću da kažem da, ukoliko se nastavi okretanje Srbije Vašingtonu i ukoliko budemo svjedoci napredaka u rješavanju pitanja Kosova, Dodik će morati da prati Vučićevu politiku, a ako to ne bude činio, sve više će biti balast gospodinu Vučiću. Dodiku neće biti nimalo lako jer je svih ovih godina i Moskvi i Vašingtonu obećavao potpuno suprotne stvari. Ogromno je pitanje da li će u toj situaciji Dodik imati bilo kakvog manevarskog prostora. Ne vidim kako će Dodik izaći iz te situacije.
Pročitajte i ovo: Most: Zašto Vučić ćuti dok Dodik najavljuje 'Veliku Srbiju'?Novi lider
Omer Karabeg: Da li bi Draško Stanivuković mogao u jednom trenutku istisnuti Milorada Dodika i postati lider Republike Srpske?
Velizar Antić: Stanivuković je mlad političar pun energije. Možete mu, možda, pronaći neke nedostatake, ali što se tiče energije, i protivnici mu priznaju da ima energije za desetoricu. Drugo, on ne dolazi iz neke siromašne porodice što ne treba zanemariti u našem društvu i u našem okruženju. Treće, njegova stranka - Partija demokratskog progresa - ostvarila je izuzetno dobar rezultat na ovim lokalnim izborima. Zbog svega toga mislim da se u svakom slučaju može računati sa Draškom Stanivukovićem kao političarem koji će imati značajnu ulogu. Ukoliko bude u opoziciji, sigurno će biti jedan od najgrlatijih opoziconara, a ukoliko njegova partija bude na vlasti, sasvim sigurno će biti na nekoj visokoj funkciji.
Denis Čarkadžić: Stanivuković za to definitivno ima kapacitet. Trendovi su na njegovoj strani. Međutim, prije 2022. nećemo imati izbore na kojima bi on mogao ostvariti takvu vrstu kapaciteta. Uvjeren sam da ova država 2022. godine neće izgledati isto s obzirom na ustavne promjene koje će do tada trebati uraditi. Kako će vladajuća struktura reagovati, šta će se desiti do tada - teško je predvidjeti. A, kao što sam rekao, Stanivuković sigurno za to ima kapacitet. O tome nema govora.
Omer Karabeg: Na kraju, u zaključku, da li rezultat lokalnih izbora nagovještava preokret u Bosni i Hercegovini. Da li bi opozicija mogla da odnese pobjedu na parlamentranim izborima 2022. godine?
Nakon dužeg niza godina loptica je napokon u rukama opozicije: Velizar Antić
Velizar Antić: Sasvim je sigurno da će rezultati lokalnih izbora uticati na opšte izbore za dve godine. I sasvim je sigurno da u tu izbornu trku opozicija ulazi sa boljih startnih pozicija, osokoljena rezultatima u Bijeljini i Banjaluci. Mislim da je nakon dužeg niza godina loptica u rukama opozicije. To jako dobro znaju u SNSD-u, ali umesto da saniraju štetu oni su još više, pre svega Milorad Dodik, kopali rupu u koju su upali svojim nesmotrenim izjavama. To narod neće zaboraviti i mislim da itekako ima osnova za tvrdnju da će opozicija napraviti bolji rezultat na sledećim opštim izborima.
Denis Čarkadžić: Definitivno, vlast je uzdrmana. Međutim, može se desiti da se u strahu od pada vladajuće stranke okrenu jedne drugima što može biti opasno po zemlju. Pobjeda na lokalnim izborima je samo jedna od kockica u mozaiku koji je potreban da bi došlo do promjena. U ovom momentu postoji vrlo jak pritisak Evropske unije i Ureda Visokog predstavnika, Bajden dolazi na čelo vašingtonske administracije, novca u budžetima nema.
Sve će to uticati na razvoj događaja u narednom periodu. Ne treba zaboraviti da u naredne dvije godine opozicija uopšte neće doći u poziciju da odlučuje o velikim temama, o tome kakva će biti Bosna i Hercegovina. O tome će i dalje odlučivati stranke koje su, uslovno rečeno, izgubile lokalne izbore. Ne vidim kako pobjednici na lokalnim izborima - Partija demokratskog progresa i stranke Četvorke - mogu uticati na eventualne promjene u Bosni i Hercegovini i na visoku politiku uopšte.