Most: Da li su afere 'Krušik' i 'Jovanjica' uzdrmale Vučićev režim?

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa (RSE) razgovaralo se o tome kako režim u Srbiji reaguje na dve velike afere u koje su upleteni funkcioneri iz samog vrha vlasti. Reč je o korupciji u fabrici oružja Krušik i o ilegalnom gajenju marihuane na privatnom imanju, koje je dobijalo dotacije od države. Sagovornici su bili - Stevan Dojčinović, glavni urednik KRIK-a, Mreže za istraživanje kriminala i korupcije, i Slobodan Georgijev, programski koordinator BIRN-a, Balkanske istraživačke mreže.

Bilo je reči o tome zašto su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović davali kontradiktorne izjave o aferi Krušik, kako se Tužilaštvo - umesto da istražuje korupcionaške afere u koje je umešana vlast - iz sve snage trudi da ih zataška, zašto se Vučić ne oslobađa svojih saradnika umešanih u korupciju, otkud funkcionerima novac za skupa odela, automobile i luksuzne stanove kada su im plate oko 1.000 eura, da li Srbijom vladaju porodični klanovi koji se bogate na račun države, kao i o tome koliko su poslednje afere odjeknule u inostranstvu.

Omer Karabeg: Da li je afera Krušik, koja je povezana sa izvozom oružja, najveća afera Vučićevog režima? Bilo je i do sada ozbiljnih afera, ali ova je otkrila veliku korupciju u samom vrhu vlasti.

Stevan Dojčinović: Krušik je najbitnije otkriće korupcije tokom ove godine. Ne pamtim da je u skorije vreme jedna priča uspela toliko da uzdrma javnost. BIRN je sjajno ispratio tu priču. Obezbedio je dodatne dokaze koji potvrđuju da je otac ministra policije Branko Stefanović imao jako značajnu ulogu u privatnoj kompaniji koja je po neverovatno niskim cenama kupovala oružje od državnog preduzeća Krušik i mnogo skuplje ga prodavala po svetu. A njegov sin Nebojša, ministar policije, i njegovo ministarstvo bili su nadležni za izdavanje dozvola za tu prodaju. To je jedna stvar zbog koje je odjeknuo ovaj skandal. Druga stvar koja je zatalasala javnost je hrabrost jednog čoveka, uzbunjivača iz fabrike Krušik, koji je novinarima dostavio podatke o svemu tome. To je čovek koji nema nikakvih skrivenih namera, on je samo želeo da se sazna istina o tome kako je njegova fabrika godinama uništavana. Policija ga je uhapsila i mislim da je to bio autogol ove vlasti, jer je upravo njegovo hapšenje izazvalo najviše reakacija u javnosti. I to je bilo presudno što je ta tema postala dominantna.

• Afera 'Krušik': Otvorena pitanja
• Uzbunjivač iz 'Krušika' kao primer optimizma

Slobodan Georgijev: Novinari istraživačkih mreža i lokalnih medija su u prethodnih pet-šest godina objavili na desetine vrlo ozbiljnih slučajeva korupcije i kriminala povezanih sa ljudima iz vlasti, ali ono što razlikuje ovaj slučaj od svih dosadašnjih je činjenica da je privukao pažnju sveta. I to je ono što je najviše uznemirilo režim. Moram da kažem da je za mene bilo iznenađujuće veliko interesovanje strane javnosti za ceo događaj. Jer mi, koji istražujemo korupciju i kriminal, osećali smo se potpuno izolovano prethodnih godina. Ljudi iz inostantstva koji su ovde dolazili stalno su nas pitali - kakve vi to imate probleme, sve je u redu, MMF i Svetska banka kažu da je ekonomska situacija dobra, da je izvršena fiskalna konsolidacija - i sve u tom smislu. Tražili su nam materijalne dokaze da je ovde teško raditi, da nije dozvoljeno kritičko mišljenje. Nije im bilo dovoljno ni to što je zapaljena kuća kolege Milana Jovanovića, pa on i njegova supruga zamalo nisu izgubili život. Valjda im nije bio dovoljno poznat, trebalo je da bude ubijen neki poznati novinar - da bi se oni zainteresovali. Sada se nešto promenilo i zbog toga je vlast toliko uznemirena.

Krušik je najbitnije otkriće korupcije tokom ove godine: Stevan Dojčinović

Ko je lagao?

Omer Karabeg: Izgleda da se vrh Srbije nije najbolje snašao kada je otkrivena afera Krušik. Ministar unutrašnjih poslova Stefanović tvrdio je jedno, a Vučić drugo - kao da nije bilo koordinacije među njima. Čini se da su u ranijim aferama mnogo usklađenije delovali.

Stevan Dojčinović: BIRN je tu priču objavio pre godinu dana. Tada vlast uopšte nije reagovala. Priča je bila na BIRN-ovom sajtu, mi smo je preneli i možda još nekoliko medija - i na nju se vrlo brzo zaboravilo. Međutim, kada je pre nekoliko meseci priča ponovo oživela, vlast je rešila da uhapsi uzbunjivača i ospe rafalnu paljbu po novinarima koji su to istraživali. Upravo ta žestoka reakcija uvalila ih je u probleme. Zašto su sada reagovali? Verovatno zbog toga što je priča otišla u svet. To ih je uznemirilo, žestoko su krenuli da se brane - pa su se zapetljali. Nakon što su uhapsili uzbunjivača oni su mislili da su presekli curenje informacija o celom slučaju. I tu su se prevarili, jer je BIRN pronašao dokumente koji su jasno pokazali da vlast laže.

Slobodan Georgijev: Kad ministar laže - to je u normalnoj državi dovoljan razlog da ne bude više ministar. Njegova karijera je na velikoj nizbrdici. Ali, vlast u Srbiji je potpuno drugačija. Oni apsolutno sve negiraju, sve spinuju, sve falsifikuju. Kada se jednom budu pisale istorijske knjige videće se da je u Srbiji u ovom periodu vladao falsifikat. Oni su mislili da će se sve to završiti vrlo brzo. Pojaviće se nekoliko novinara, postaviti pitanja, oni će ponoviti svoje laži i stvar će se smiriti. Oni ne priznaju nikakav dokaz. Kada je novinar na konferenciji za štampu ministru Stefanoviću pokazao dokument koji potvrđuje da je njegov otac bio u delegaciji GIM-a, kompanije koja ima povlašćeni status i koja je dovodila svoje partnere iz Saudijske Arabije da sklapaju poslove u Krušiku, Stefanović je to negirao. Ni papir nije dokaz, ništa nije dokaz. Zašto su Vučić i Stefanović davali kontradiktorne izjave?

• Vučić: Prljava kampanja protiv 'Krušika'
• Vučić: Obradović je lažni uzbunjivač, žao mi je Malog

Stefanović je stalno tvrdio da njegov otac nema nikakve veze sa GIM-om, jer mu je bilo jasno da bi bio u velikom problemu ako prizna da je njegov otac bio uključen u taj biznis. A Vučiću se omakne, pa nešto i promaši, jer se bavi svim i svačim - od otvaranja toaleta, autoputa, prodaje oružja, građenja fudbalskih stadiona - do prodaje stanova u Beogradu na vodi. Omaška Vučića ne brine, jer će se sledećeg dana pojaviti na nekoj velikoj televiziji i satima o tome pričati. Imaće sve vreme ovog sveta da objasni šta i kako je rekao. Ali ovde je sve jasno. Najviši funkcioneri ove zemlje uhvaćeni su u laži i postoje vrlo osnovane i argumentovane sumnje da je počinjeno krivično delo trgovine uticajem. I sad je na tužilaštvu da to istraži. To što u Srbiji to tako ne ide - druga je stvar.

"Zašto su Vučić i Stefanović davali kontradiktorne izjave?", pita Georgijev

Tetka iz Kanade

Stevan Dojčinović: Tužilac u Srbiji je po zakonu jako moćna figura. Naš republički tužilac je moćan skoro kao i predsednik. A i zakon ga štiti. Ali, nažalost, Zagorka Dolovac koja vodi Republičko tužilaštvo, očigledno je odlučila da ne radi svoj posao. Tužilaštvo je saopštilo da je u slučaju Krušik pokrenuta nekakva predistraga. Međutim, retko ko veruje da će se nešto uraditi, jer znamo kako su se završile istrage u nekoliko ranijih slučajeva. Iako su novinari objavili dokumenta koja nesumnjivo dokazuju korupciju i kriminal funkcionera, Tužilaštvo je nakon istrage saopštilo da nije pronašlo da je počinjeno bilo kakavo krivično delo. Te istrage su oprale funkcionere i političare za koje su postojali dokazi da su uradili nešto nezakonito.

Pomenuo bih slučaj ministra Siniše Malog kada je Tužilaštvo navodno ispitivalo njegovu umešanost u pranje novca. Iako je Agencija za borbu protiv korupcije poslala izveštaj u kome iznosi sumnju da je bilo pranja novca, iako je Uprava za sprečavanje pranja novca poslala ceo spisak sumnjivih transakcija u koje je bio uključen Mali, Tužilaštvo je obustavilo istragu s obrazloženjem da tu ne vidi ništa sumnjivo. Ili slučaj drugog ministra Aleksandra Vulina koji je Agenciji za borbu protiv korupcije rekao da mu je tetka njegove supruge, koja živi u Kanadi, dala novac za kupovinu stana. Agencija je dokazala da to nije tačno, da novac nije dobio od tetke i o tome izvestila Tužilaštvo. Tužilaštvo je saslušalo Vulinovu suprugu koja je ponovila priču o tetki, zaključilo da ima poverenje u njen iskaz i obustavilo istragu. Dakle, istrage su vođene samo zato da bi se oprali funkcioneri. Bojim se da će tako biti i u slučaju Krušik.

Omerta

Omer Karabeg: Zašto Vučić tako žestoko brani svoje saradnike kada se otkriju skandali u koje su oni umešani? On ih prividno smeni, kao bivšeg ministra odbrane Bratislava Gašića, pa ga onda unapredi i postavi za šefa obaveštajne službe. Nije se do sada oslobodio nijednog visokog funkcionera umešanog u afere - ni Siniše Malog, ni Nebojše Stefanovića, ni Zorana Babića, ni drugih - što inače rade diktatori i autoritarni lideri. Oni se na taj način distanciraju od korupcije i to im povećava popularnost u narodu. Zašto ih Vučić žestoko brani i ne da nikoga?

Slobodan Georgijev: Vučić je ovih dana u jednom intervjuu najavio neka raščišćavanja u svojoj partiji. Ali je i rekao - nemojte da mislite da se to odnosi na ove što ih napada opozicija. To nema veze, to nije istina, opozicija laže. Znači, nije istina ni za Malog, ni za Vulina, ni za Stefanovića, ni za Babića, ni za Jutku, ni za Simonovića koji pali novinare, ništa to nije istina. On je pričao o tome kako će da kazni nekog lika koga je video da koristi rotaciono svetlo, jer njega navodno mnogo nervira kad vidi da neki mali tipovi s lokala koriste rotaciono svetlo. To je za njega bahatost koju on ne može da trpi. Dok je Milošević vladao on je znao da neke likove skloni, recimo, Radomana Božovića, koji je u vreme hiperinflacije bio omraženi premijer. On ga je sklonio za sva vremena. Taj se više nikad nije pojavio u javnosti. E, to kod Vučića ne ide.

• Vučić: Ne dam Gašića i Lončara
• Šef tajne policije po Vučićevom ličnom ukusu

Zato što on veruje da bi - ako bi to uradio - priznao da i neko drugi govori istinu. A on je monopolisao istinu. I to je poenta njegove moći. On zna sve - i kakav asfalt se stavlja kada se pravi autoput, i kako treba da izgleda most, i kakav treba da bude odnos javnog duga i BDP-a, i kolike plate treba da budu u javnom sektoru, i kakve pločice treba da stavite u muškom, a kakve u ženskom toaletu, i ko treba da radi u školama, i ko treba da operiše. On šalje poruku - ja sam gospodar svih informacija i, ako hoćete nešto da saznate, zovite mene, ja ću vam reći. On sve zna bolje. Vi objavite jedan dokument, on kaže ja imam 40 dokumenata. Vi objavite 50 dokumenata, on kaže - ja ih imam 150.

Stevan Dojčinović: Ja mislim da oni deluju kao dobro organizovana grupa povezana interesima i raznim poslovima. Oni su toliko povezani da, ako jedan deo grupe padne, to ugrožava ostale. Zato Vučić ne da svoje saradnike, bez obzira koliko su zabrljali. Ako nešto treba da rešavaju, oni će to interno da rešavaju, a nikako pod pritiskom novinarskih otkrića. Tako funkcioniše mafija. Postoji omerta i bila bi najveća izdaja kada bi neko iz sistema Napredne stranke i njihovih pridruženih satelita pokušao da o njihovim problemima javno progovori. To je zabranjeno. U zamenu za to šef im je dao neku vrstu zaveta da će ih štititi do kraja. Istovremeno, ljudi iz vrha, iz Vučićevog kruga, povezani su i lično. Oni su učestvovali u Vučićevim ključnim projektima. Siniša Mali je nedodirljiv zato što je ispregovarao poslove sa Emiratima. Pored toga, on je i u prijateljskim vezama sa porodicom predsednika, sa njegovim bratom. Sve to ga čini nedodirljivim. Ali predsednik štiti i mnogo niže igrače. Izuzetak su slučajevi poput paljenja kuće novinara Jovanovića zbog čega je uhapšen Dragoljub Simonović, predsednik opštine Grocka, i sada mu se sudi. To su stvari koje su se desile verovatno mimo znanja predsednika. Simonović je verovatno to uradio na svoju ruku.

Vučićeva imovina

Omer Karabeg: Pošto su u sve ove skandale uključeni i srodnici najviših funkcionera, može li se onda reći da porodični klanovi, na čelu sa Vučićem, vladaju Srbijom i bogate se na račun države, što pokazuje i slučaj Krušik.

Slobodan Georgijev: Oni non stop govore o tome kako su sklonili glavne lopove. Ako pokažete da i oni imaju značajnu imovinu, oni kažu - nije to ništa, pogledajte koliko ima Đilas. I to im prolazi. Jer ako u medijima koje kontrolišu, a takvih je mnogo, stalno ponavljaju da je Đilas, dok je Demokratska stranka bila na vlasti, ukrao 620 miliona - što je, naravno, besmislica - ljudi počinju u to da veruju. Sve su to žestoki spinovi koje radi njihov marketinški tim. Ali ja mislim da se polako otkriva istina da u Srbiji postoje nove bogataške porodice, novi tajkuni, koje je Vučić stvorio za sedam godina svoje vladavine. Od svojih pajtaša i partijskih drugova napravio je bogate ljude koji se baškare po Srbiji, imaju fabrike i kupuju hotele i imanja. Svako je u nekom biznisu. To je teško otkriti, jer se poslovi vode preko tajnih firmi, pa treba da pokažete vezu između petorice ljudi da bi se otkrilo da, recimo, neki brat ili neki otac ima direktne veze s tim. Oni su u tome vrlo vrešti, naučili su lekciju od drugih autoritarnih režima. Ali ja mislim da te stvari ne možete da sakrijete. Svakog dana nešto ispliva. Uvek se negde nešto pojavi.

Svakog dana nešto ispliva: Slobodan Georgijev

Uostalom, stvari koje nose na sebi ne odgovaraju onome što je njihova deklarisana imovina. Ovi iz Vučićevog okruženja se smeju kada ukažete na to da nosi jaknu koja košta, recimo, nekoliko hiljada evra, što on sebi ne bi mogao da priušti. Njegova plata je otprilike 1.000 evra, odnosno 120.000 dinara. Pretpostavljam da Vučić mora da se stara i o dve porodice. Njegova prva supruga živi sa njegovom ćerkom. To mu je jedna porodica i pretpostavljam da ih pomaže. Sa sadašnom suprugom ima dete. To je druga porodica. Nije jednostavno sa 1.000 evra izdržavati dve porodice. Prošle godine Danilo Vučić, sin gospodina Vučića, obreo se u Rusiji na svetskom fudbalskom prvenstvu. Nije bilo jednostavno platiti taj put i doći do karata. Naravno, mi znamo da je to moguće preko veza. Ali, ako vaši zvanični prihodi to ne mogu da pokriju, morate objasniti ko je platio njegov boravak u Rusiji. Jer prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije Vučić nema nikakvu ušteđevinu. Čini mi se da se od njegove imovine jedino pominje garsonjera od 23 kvadrata i auto, neka škoda oktavija iz 2008. godine koja vredi možda 1.500 evra. Kada im pomente te stvari onda krenu da vas optužuju da hoćete da uništite njihovu porodicu. Vučić kaže - ja sam pošten, meni ne možete ništa da nađete, pa ste udarili na moga brata i moga tatu. Služe se raznim trikovima koji pale - zato što u medijima mogu o tome da pričaju do u beskraj, da stotinu puta ponavljaju iste stvari.

Pošteni policajci

Omer Karabeg: Zanimljivo je da je policija zaslužna za otkrivanje druge velike afere - uzgajanja marihuane na poljoprivrednom imanju Jovanjica, koje je obilno pomagala država. Policija je uhapsila vlasnika Jovanjice. Kako je moguće da policija, koja je pod kontrolom vrha vlasti, otkrije aferu koja pogađa sam vrh vlasti?

Stevan Dojčinović: Policija je veliki sistem i u njoj ima dosta poštenih policajaca. Kada vidi ko je na čelu policije - posmatraču sa strane može da izgleda da je cela policija korumpirana, ali tu ima pravih profesionalaca i hrabrih ljudi. Tako da nije toliko čudno što su uhapsili vlasnika Jovanjice. Jednostavno, pošteni profesionalac bio je na pravom mestu i to je razlog što je došlo do hapšenja. To pokazuje da u policiji još uvek ima dosta pozitivaca.

Slobodan Georgijev: Zakoni postoje. Problem je što ljudi koji treba da primenjuju zakone - ne primenjuju ih. Jovanjica je, rekao bih, jedan od retkih slučajeva kada je neko primenio zakon. Činjenica je, međutim, da je policija dve nedelje o tome ćutala, a oni se inače hvale kada u parku pokupe džointe od klinaca, pa onda to predstavljaju kao veliku akciju. A ovde se radilo o verovatno najvećoj zapleni marihuane u ovom delu Evrope, možda je samo u Albaniji bilo veće zaplene. Ćutalo se dve nedelje i tek kada se priča pojavila u javnosti izašao je uznemireni Nebojša Stefanović da saopšti ono što se već znalo i da se da se brani od onoga što je pričala opozicija - da je vlasnik hektara marihuane direktno povezan sa vlastima. To je nemoguće prećutati. Nemoguće je reći da tu nema ništa i da se sve svede na priču o tome da li je vlasnik Jovanjice nakon hapšenja zvao Andreja Vučića ili nije. To vrlo lako može da se utvrdi. Čak bih rekao da je Nebojša Stefanović, kada je o tom slučaju govorio na specijalnoj konferenciji za novinare, napravio medveđu uslugu Vučićevoj porodici, jer je izjavio da se sa sigurnošću može reći da Predrag Koluvija, vlasnik plantaže marihuane, i Andrej Vučić nisu imali bilo kakve kontakte prethodnih šest meseci.

Rejting

Omer Karabeg: I na kraju, da se vratimo pitanju iz naslova emisije. Da li su ove poslednje afere uzdrmale Vučićev režim?

Stevan Dojčinović: Ako je verovati poslednjim merenjima, Vučićev rejting u zemlji nije poljuljan. To znači da deo građana u Srbiji nije previše zabrinut zbog korupcije i kriminala - što je poseban problem. Vučića je više zabrinulo što su ovi slučajevi privukli pažnju svetskih medija i počeli da narušavaju njegovu reputaciju u inostranstvu. To je najverovatnije razlog što je vlast tako burno reagovala. Ali u zemlji se tim povodom ništa dramatično nije desilo.

Slobodan Georgijev: Sigurno su na neki način, barem intimno, uzdrmani. Inače, primetio sam promenu u načinu komunikacije u Srpskoj naprednoj stranci. Vučić sada od njih traži još više ljubavi. Kada on javno brani Nebojšu Stefanovića ili Sinišu Malog, posle toga raste ulog koji oni moraju da polože na oltar njegovog rejtinga. I tu će se stvari lomiti. On je u nedavnom inervjuu rekao jednu vrlo zanimljivu stvar - da je primetio da Sinišu Malog ne zanima stranka, ne zanima ga čak ni Vučićev rejting, nego jedino njegova vlastita karijera. Verovatno u Srpskoj naprednoj stranci ima još takvih ljudi koji možda nisu uvek spremni da poginu za rejting Aleksandra Vučića - i to je ono mesto gde će taj režim vremenom početi da se rastače.