Put do Priboja kroz Međurečje ide malo srpskom, malo bosanskom stranom reke Lim. Da nije dobre saradnje susednih opština Priboja i Rudog, te zajedničkih projekata, svakodnevni život meštana sa ovog područja bio bi još komplikovaniji.
A koliko je složen najbolje znaju meštani pograničnih sela. Da bi došli do centra Priboja meštani dve trećine opštine Priboj moraju preći četiri granična punkta.
Dodatni problem ovih dana bio je srušeni most preko reke Poblaćnice bez koga su meštani Međurečja sa bosanske i Batkovića sa srpske strane bili potpuno odsečeni od grada.
„Jedna mesna zajednica, jedna reka koja spaja krajeve Srbije i BIH. Most spaja ne samo Međurečje, nego i sela Batkovići, Živinice, Sjeverin. Ovde je za vreme Jugoslavije bio glavni put prema Sjeverinu i Strmcu“, pojašnjava predsednik MZ Sastavci Sveto Vilotić.
„Zahvaljujući dobrim komšijskim odnosima ovih sela u kojima žive i Srbi i Bošnjaci uz pomoć dve opštine porušeni most preko reke Poblaćnice je obnovljen“, podvlači on.
Život i granica između Priboja u Srbiji i Rudog u Bosni i Hercegovini međusobno se prepliću sa međama ucrtanim još od Berlinskog kongresa.
Isprepletanost granice, zadiranje teritorija jedne u drugu državu, najkarakterističnije je u pribojskoj Mesnoj zajednici Sastavci gde je enklava Međurečje, površine od oko 400 hektara, deo Republike Srpske, odnosno BIH, na teritoriji Srbije.
Načelnik opštine Rudo Rato Rajak je stava da se problemi najbrže rešavaju zajedničkim projektima.
„Uz dobru volju i jedne i druge države i kada imate granicu koja nije potpuno logična može se ublažiti svaki nedostatak tako definisane granice“, kaže on.
Potreban nam je most: Muaz Dedović
Urađen je projekat, a opštine su obezbedile materijal za izgradnju mosta. Glavni pokretač akcije Muaz Dedović, koji se nakon rada u Austriji vratio u zavičaj u Međurečje, gde je zajedno sa svojim komšijama iz oba sela, organizovao akciju i uz nadzor stručnih lica obavili su sve fizičke radove.
„To zaslužuju ljudi iz ovih sela, da imaju most koji će moći da koriste i pešaci ali i da bezbedno prelaze i kamioni“, kaže Dedović.
Most je na bosanskoj teritoriji u opštini Rudo ali ga zbog isprepletanosti granice koriste i meštani opštine Priboj sa srpske strane kojima je ovo i jedini prelaz.
Meštanin Hašim Dedović priča da je svaki dan lično pomagao da se most završi, jer bez mosta se nije nikako moglo preći preko reke.
Škodo Šefik se priseća da je ovo treći put kako se pravi most preko Poblaćnice.
„Rađen je 1997. godine, pa 2008. godine, a evo i sad. Trebalo bi da bude još bolje. Ako može. Ako ne može bože zdravlje“, kazao nam je Šefik.
I Mile Ješić je mišljenja da je most preko Poblaćnice neophodnost za građane pograničnih sela: „Ovo je velika podrška ne samo za narod Međurečja i Batkovića, nego i za sva okolna pogranična mesta. Ovo je trebalo odraditi pre sto godina.“
Život ne može da čeka i često se moraju preduzeti potezi koji nisu u skladu sa procedurama ali su u interesu građana, napominje predsednik opštine Priboj Lazar Rvović.
Granicu nismo prihvatili kao nešto što nas deli: Lazar Rvović
„Ovde u svakodnevnom životu ne možete da se bavite čisto birokratskim stvarima, međudržavnim problemima. I ovo sad iskreno kažem - kada bi se bavili procedurama, pitanje je koliko bi ovi ljudi čekali da se reši ovaj problem. Što se tiče mene lično i rukovodstva opštine Priboj, mi granicu nikada nismo ni prihvatali na način kao što je neko prihvata, granica koja deli. Ovo je isti narod, iste su nam sudbine“, mišljenja je Rvović.
Zaključuje, da bi život na ovim prostorima bio mnogo komplikovaniji da nije zajedničkih projekata i dobre saradnje opštine Priboj u Srbiji i opštine Rudo u BiH.