Tarifa javnih beležnika, popularno, notara, koji su u Srbiji počeli da rade 1. septembra, znatno je viša nego što je bila u sudovima. Sasvim je opravdano što je zemlja konačno dobila javne beležnike jer se time rasterećuju sudovi, ali se postavlja pitanje zašto pojedine pravne poslove ekskluzivno oni rade i zašto su građani Srbije na neke njihove usluge upućeni više nego građani pojedinih zemalja članica Evropske Unije.
Do početka septembra u srpskim sudovima overa prevoda koštala je 230 dinara, a od sada će, pošto je pružaju notari ili javni beležnici, ta usluga koštati gotovo tri puta više – 600 dinara; za overu prepisa ili fotokopije javnom beležniku će se plaćati 450 dinara, što je takođe gotovo trostruko više od takse koju su naplaćivali sudovi.
Posebno je poglavlje ugovor o prometu nekretnina, za koji Zakon o prometu nepokretnosti predviđa da mora imati formu javnobeležničkog zapisa. To znači da takav ugovor mora ne samo overiti nego sastaviti ili obraditi isključivo javni beležnik.
Ako se za primer uzme vrednost nekretnine od 100.000 evra, za sastavljanje i overu kupoprodajnog ugovora notaru će građani platiti čak 52. 400 dinara ili oko 450 evra. Ukoliko, pak, stranke dođu sa već pripremljenim ugovorom, javnom beležniku će za obradu i overu platiti 60 odsto te sume.
Srbija je ovo, po građane nepovoljnije, rešenje, uvela po ugledu na Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, ali mogla se, da je htela, opredeliti i za praksu kakvu imaju neke druge zemlje regiona, recimo, Hrvatska ili nešto dalja Češka Republika, obe članice Evropske unije.
Zašto se srpski zakonodavac opredelio za to da ugovori o prometu nekretnina moraju imati isključivo formu javnobeležničkog zapisa, pri čemu tu formu dobijaju samo ako ih napiše ili već sastavljene ugovore obradi notar, odnosno, zašto su notarske takse za te dokumente tako visoke pitali smo Nelu Kuburović, pomoćnicu ministra pravde zaduženu za sektor pravosuđa:
“I do stupanja na snagu Zakona o javnom beležništvu građani su morali za ugovore o prometu nepokretnosti da plate overu u sudu. Za iznos ovog ugovora koji vi pominjete, od 100.000 evra, sudska taksa iznosila je 39.000 dinara, pa bi uz sudsku taksu i troškove advokata za sastavljanje ugovora koja iznosi 37. 000 dinara, ukupan trošak bio 76.000 dinara. To, dakle, znači da je sada ipak jeftinije, kada javni beležnik sastavi ugovor i odgovara za ono što je sastavio, po ceni od 50.400 dinara”, kaže pomoćnica ministra.
RSE: Ukoliko je građanin advokatu za sastavljanje ugovora dao 37 000 dinara i notaru platio, recimo, 50 evra za overu nekoliko potpisa na primercima ugovora, to bi mu bilo jeftinije, pod uslovom, naravno, da kupoprodajni ugovor po zakonu ne mora da ima formu javnobeležničkog zapisa. Uzeli smo primer Hrvatske ili Češke Republike...
Kuburović: I u Hrvatskoj je za ugovor o prometu nepokretnosti obavezan notarski zapis...
RSE: Ne, nije...
Kuburović: Mislim da nismo baš kompatibilni da bismo se poredili sa Češkom već da za poređenje treba da tražimo zemlje gde je sličan pravni sistem...
RSE: Dobro, evo u Hrvatskoj, jesmo li kompatibilni sa njima?
Kuburović: Ja koliko znam, u Hrvatskoj ugovor o prometu nekretnina mora da bude u formi javnobeležničkog zapisa.
Ne, ne mora. U Hrvatskoj, kao i u Češkoj Repubici, ugovor o prometu nekretnina ne mora imati formu javnobeležničkog zapisa. Proverili smo to i u Komori javnih beležnika Hrvatske i u notarskoj kancelariji Lucije Popov iz Zagreba.
RSE: Da li u Hrvatskoj ugovor o prometu nekretnina mora imati formu javnobeležničkog zapisa?
Notarka: Ne, ne, mogu ga i stranke same sastavljat, a onda mi na njemu samo ovjeravamo potpise, znači, ne ulazimo u sadržaj.
RSE: Koliko overa jednog potpisa košta?
Notarka: Ovjera jednog potpisa sa PDV-om je 47 kuna i 50 lipa, jedan euro je 7,61 kuna, dakle, 6,2 eura.
Isto je zakonodavac postupio i u Češkoj, ali je overa potpisa na ugovoru još jeftinija nego u Hrvatskoj. Koliko košta pitali smo u notarskoj kancelariji Petre Habartove iz Praga.
“Za overu jednog potpisa cena je 30 kruna plus PDV, dakle, 36 kruna, odnosno, jedan evro i 30 centi”.
Dakle, češkom notaru platite za overu potpisa na nekoliko primeraka ugovora šest i po evra i imate validan kupoprodajni ugovor, dok građane Srbije, ako je u pitanju pomenuta nekretnina vredna 100.000 evra to ne može koštati manje od oko 450 evra.
Upravo zato što ugovor o prometu nekretnina u pomenutim državama ne mora imati formu javnobeležničkog zapisa, njihovi građani notarima mogu platiti samo overu potpisa na tim dokumentima, za šta plaćaju bagatelnu cenu.
Tako je izbegnut i apsurd da oni koji su pravnici ili advokati, ili, pak, nisu ali sasvim temeljno poznaju ovu vrstu obligacionog prava da i sami mogu sastaviti pomenuti ugovor, uslugu obrade tog dokumenta moraju papreno platiti notaru.
U Češkoj, recimo, overe mnogih isprava i dokumenata možete obaviti takoreći na svakom ugu – gde vam je bliže i brže – i u opštini, i u sudu, i kod notara, čak i u poštama, gde postoje za to namenjeni ćeck-pointi, a uz to, gde god da to uradite cena iste usluge biće ista jer je to zakonom propisano.
Ima li ikakvog opravdanja da građani Srbije, koji spadaju u najsiromašnije stanovnike Evrope, kojima su od početka godine drastično povećani porezi na imovinu, smanjene plate u javnom sektoru, a prete im i nova umanjenja, ima li, dakle, opravdanja da ovako skupo plaćaju usluge notara.
“Naravno da ima s obzirom da notari snose odgovornost za ono što sastavljaju i da odgovaraju za sadržinu isprave. Sudovi nisu uopšte bili dužni da proveravaju sadržinu onoga što overavaju, overavali su samo potpise, odnosno, identifikovali lice koje se potpisalo i na osnovu toga se vršila overa”, kaže Nela Kuburović, kojoj smo postavili i pitanje o odgovornosti notara, ukoliko, recimo, proneveri sredstva koja su mu data na čuvanje:
“Pored disciplinske, postoji i materijalno-krivična odgovornost. Svi notari moraju biti osigurani za štetu koju bi mogli da nanesu svojim radom”.
Mnoge administrativne poslove građani su i u Srbiji do donošenja novog zakona o javnim beležnicima mogli obavljati i u sudovima i u jedinicama lokalne samouprave. Nema valjanog obrazloženja zakonodavca zašto sada su upućeni samo na javne beležnike. Zašto je, dakle, u ovoj oblasti zakon sada uspostavio monopol jedne profesije – notara, pitali smo pomoćnicu ministra:
“Ja to ne vidim kao monopolizaciju, kao što vi navodite...”.
RSE: Kako ne vidite...?
Kuburović: I pre ovog zakona ugovor o prometu nepokretnosti mogao je isključivo da se overava u sudu...
RSE: Ali ste mogli da odete u opštinu i overite neku drugu ispravu, izjavu, dokument.
Predsednik advokatske komore Beograda Slobodan Šoškić ocenjuje da je novousvojeni Zakon o prometu nekretnina koji je pojedine pravne radnje dodelio isključivo notarima čak narušava i najviši pravni akt zemlje.
“Ovo rešenje je neustavno jer ste u jednom segmentu oduzeli advokatima pružanje pravne pomoći, a oni su, članu 67 Ustava, služba pružanja pravne pomoći. Ne možete vi zakonom ono što je dato opštom ustavnom normom da sada izuzmete od advokature i date isključivo notarima. Time ste, ustvari, narušili ustavni položaj advokature, oduzeli ste im u jednom segmentu pružanje pravne pomoći. Ustav, naime, ne kaže da se pružanje pravne pomoći sastoji samo u tome da branite, samo da zastupate, nego i da sačinjavate ugovore – i to je pravna pomoć. To ste, dakle, sada zakonom uzeli advokatima i dali isključivo notarima uz enormno veliku tarifu. Niste, dakle, ostavili onu soluciju koja bi bila jedino normalna i prihvatljiva, a to je da se nađe rešenje za sačinjavanje ugovora ili kod advokata ili kod notara, čime biste stvorili optimalne uslove da se građani opredele po svom nahođenju. Ja ću podneti inicijativu Ustavnom sudu Srbije da se proceni ustavnost Zakona o prometu nepokretnosti koji kaže da takve ugovore isključivo sačinjavaju notari”, najavljuje Slobodan Šoškić.