Vlast u Moldaviji zabranila je ulazak Goranu Bregoviću, muzičaru i nekadašnjem frontmenu popularnog jugoslovenskog rok benda "Bijelo dugme", zbog njegovih proruskih stavova i podrške ruskoj aneksiji Krima. To ukrajinsko poluostrvo je Rusija protivpravno prisvojila 2014. godine.
To je za tamošnje medije potvrdio ministar unutrašnjih poslova Moldavije Adrian Efros, nakon što je Bregovićevbend vraćen sa moldavske granice.
Poznati muzičar je trebalo da nastupi u nedelju, 20. avgusta, na muzičkom festivalu Gustar u mestu Stari Orhej. Njegov bend je dan ranije vraćen sa granice na aerodomu u Kišinjevu, glavnom gradu Moldavije, a Bregović nakon toga nije ni krenuo na put.
Zabranu ulaska Bregoviću osudio je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, koji je zatražio objašnjenje od Ministarstva spoljnih poslova Moldavije.
Šta kažu moldavske vlasti?
Moldavski ministar unutrašnjih poslova rekao je novinarima 21. avgusta da je Bregoviću zabranjen ulazak u Moldaviju zbog njegovih proruskih stavova i podrške ruskoj aneksiji Krima.
Ministar Adrian Efros je rekao i da su "u okviru bezbednosnih struktura analizirani i drugi razlozi", kada je odlučeno da se izvođaču ne dozvoli ulazak u Moldaviju, ali nije izneo više detalja o tome.
Adrian Efros: Bregoviću zabranjen ulazak u Moldaviju zbog proruskih stavova i podrške ruskoj aneksiji Krima
Bregović je u martu 2015. godine održao koncert na Krimu, godinu dana nakon što je na tom ukrajinskom poluostrvu organizovan referendum o pripajanju Rusiji, a koji nije priznala većina država-članica Ujedinjenih nacija (UN).
Granična policija Moldavije prethodno je 20. avgusta saopštila da je Bregoviću zabranjen ulazak u zemlju od 2022. godine, o čemu su, kako kažu, organizatori festivala u Starom Orheju unapred obavešteni, prenosi moldavska agencija IPN.
Kako je saopšteno iz Granične policije, na osnovu analize rizika i informacija dobijenih razmenom informacija sa Obaveštajno-bezbednosnom službom, ali i međunarodnim partnerima, ulazak u zemlju je zabranjen za 29 stranih državljana koji su nameravali da uđu u Republiku Moldaviju u poslednja 24 sata.
"A u vezi sa objavljenim slučajem stranog izvođača kome nije dozvoljen ulazak u Moldaviju, napominjemo da su organizatori unapred obavešteni o zabrani koja se primenjuje od 2022. godine do dana njegovog dolaska u našu zemlju“, saopštila je Granična policija.
Šta kaže Bregovićev tim?
Organizatori Gustar festivala izvinili su se na svojoj zvaničnoj Instagram stranici publici zbog toga što je Bregoviću zabranjen ulazak u Republiku Moldaviju.
Prema njihovim rečima, Bregovićev tim je u subotu doleteo u Kišinjev, ali im je odbijen ulazak u zemlju. Nakon toga, Bregović navodno nije ni krenuo za Moldaviju. Moldavski servis RSE je pokušao da potvrdi ovu informaciju u Graničnoj policiji, ali iz te institucije nisu želeli dalje da komentarišu ovaj slučaju.
Organnizatori su objavili i saopštenje Bregovićevog producentskog tima, u kojem se navodi da su razočarani što im je na aerodromu u Kišinjevu bez ikakvog objašnjenja zabranjen ulazak u Moldaviju.
"Puno sam sa svojim muzičarima bio na turnejama širom Evrope i nikada nigde nisam imao problema. Zaista mi se sviđa vaša zemlja i zadovoljstvo mi je da se odazovem prilici da nastupim u Moldaviji, posebno na ovako živopisnom i jedinstvenom festivalu kao što je Gustar. Veoma mi je žao što sam ovog puta bio uskraćen za radost i zadovoljstvo da se pojavim pred vama", navodi se u saopštenju koje potpisuje Goran Bregović.
On kaže i da će se njegov tim postarati da "nastupi u Moldaviji sledeći put ne naiđu na prepreke".
U reakciji se ne komentarišu navodi o proruskim stavovima muzičara, a njegov tim nije odgovorio na upit RSE.
Ko je Goran Bregović?
Goran Bregović rođen je u Sarajevu. U glavnom gradu Bosne i Hercegovine završio je gimnaziju kada je počeo da svira (bas gitaru) u bendu "Beštije". Na jednom od nastupa čuo ga je rok muzičar i prvi pevač "Bijelog dugmeta" Željko Bebek, koji ga je pozvao da svira u njegovoj grupi "Kodeksi".
"Bijelo dugme" nastaje 1974. godine i do raspada 1988. objavljuju deset studijskih albuma. Tokom tih petnaestag godina rada, postali su jedna od najpopularnijih grupa tadašnje Jugoslavije.
Bregović je bio gitarista, tekstopisac, kompozitor i jedini stalni član u svakoj postavi grupe do njenog raspada.
Po raspadu "Dugmeta", Bregović počinje solo karijeru. Tokom devedesetih intenzivno sarađuje sa rediteljem Emirom Kusturicom za čije je filmove radio muziku.
Kada je 1992. počeo rat u Bosni i Hercegovini, sa porodicom se preselio u Pariz, ali je često boravio i u Beogradu. Od 2011. godine dobio je ličnu kartu sa adresom prebivališta u Sarajevu.
Na festivalu koji je trajao od 18. do 20. avgusta, osim Bregovića, su kao izvođači, između ostalih, bili najavljeni i ukrajinski Kalush orkestra, prošlogodišnji pobednik na takmičenju za pesmu Evrovizije, nemački di-džej i producent Šantel (Shantel), te gruzijski folk bend Trio Mandili.
Reakcije u Srbiji
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je 20. avgusta da zabrana ulaska Goranu Bregoviću "ne odgovara tradicionalnim prijateljskim odnosima Srbije i Republike Moldavije" i da je odluka da se Bregović ne pusti u zemlju naišla na veoma negativne reakcije i osudu javnosti u Srbiji.
On je za agenciju Tanjug naglasio da takva odluka nije u skladu sa tradicionalno prijateljskim odnosima Srbije i Moldavije.
Službenici za komunikacije Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija Republike Moldavije, koje je kontaktirala novinska agencija IPN iz Kišinjeva, naveli su da predstavnici tog ministarstva komuniciraju sa srpskim kolegama na ovu temu.
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić zatražio je objašnjenje od Ministarstva spoljnih poslova Moldavije. Na fotografiji zgrada Ministarstva spoljnih poslova u Kišinjevu.
Posledice koncerta na Krimu
Nakon što je u martu 2015. nastupio na Krimu, Bregoviću je otkazan koncert na muzičkim festivalima u Poljskoj. Tom prilikom mu nije bio zabranjen ulazak u zemlju, već su organizatori Life Festivala u gradu Osvjenćimu na jugu Poljske, doneli odluku da otkažu njegov nastup, jer se Bregović nije ogradio od ruske okupacije Krima.
"U suprotnosti sa vrednostima idejnih tvoraca festivala su javne izjave tog umetnika nakon koncerta, u kojima je Bregović nipodaštavao to što je nastupao na teritoriji koja je nelegalno anektirana, i distancirao se od osuda oružane intervencije Rusije u Ukrajini", naveli su tada organizatori.
Iz istog razloga mu je otkazan koncert i u Ukrajini.
Sam Bregović je nakon koncerta na Krimu medijima izjavio da ga ne plaše eventualne sankcije zbog nastupa na Krimu.
"Ne zanima me. U svakom slučaju, mi na Balkanu uvek osećamo veličinu koja dolazi sa istoka: iz Rusije. Mislim da je Zapad uvek bio malo paranoičan u vezi sa ovim. Nadam se da će to proći", rekao je Bregović.
Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine je nakon koncerta na Krimu saopštilo da Bregović nije prošao zvaničnu kontrolu na ukrajinskoj granici što je kažnjivo prema ukrajinskim zakonima.
"Zakon predviđa 15 dana zatvora, novčanu kaznu i zabranu ulaska u zemlju", rekao je portparol Ministarstva spoljnih poslova Jevgenij Perebeinis u aprilu 2015. godine.
Kontroverze oko koncerta u Albaniji
Veliku pažnju izazvao je nastup Bregovićevog benda na festivalu piva u Albaniji 2021. godine.
Više hiljada ljudi potpisalo je peticiju kojom su tražili da se zabrani njegov nastup. Kao razlog tada nisu navedeni njegovi stavovi o Rusiji, već njegova poznata pesma "Kalašnjikov", za koju su inicijatori peticije tvrdili da je "probudila srpski nacionalizam" i da su reči u pesmi "pucaj, juriš i boom, boom, boom, navele srpsku vojsku i paravojne formacije da čine zločine na Kosovu".
Ipak, organizatori festivala nisu odustali od njegovog nastupa, uz obrazloženje da je ta pesma nastala mnogo pre rata na Kosovu.
Plan za rušenje vlasti u Moldaviji
Odnosi Srbije i Moldavije poljuljani su početkom 2023. godine, nakon što je moldavska predsednica Maja Sandu saopštila da Rusija ima plan za rušenje rukovodstva u Kišinjevu posredstvom građana iz Srbije i Crne Gore.
Sandu je 13. februara izjavila da taj plan uključuje građane Rusije, Crne Gore, Belorusije i Srbije koji ulaze u Moldaviju kako bi pokušali da izazovu proteste u pokušaju da se "legitimna vlada promeni u nelegalnu vladu koju kontroliše Ruska Federacija".
Zvaničnici u Beogradu i Podgorici izjavili su da nemaju takve informacije zahtevajući od moldavskih vlasti detalje o iznetim navodima, a Rusija je odbacila ove optužbe.
U danu kada je predsednica Moldavije objavila ove navode iz Moldavije su vraćeni navijači beogradskog fudbalskog tima Partizan koji je trebalo da odigra utakmicu sa ekipom Šerif iz Tiraspolja.
Prethodno je Fudbalski savez Moldavije, po nalogu tamošnje bezbednosne službe, odlučio da se taj meč odigra bez prisustva publike.
Vlasti Moldavije nisu objavile da li su odluka o igranju utakmice bez publike i navodi predsednice te zemlje o planu za rušenje rukovodstva povezani. Moldavija je inače prošlog leta dobila status kandidata za članstvo u EU, dok je u devedesetim proglasila vojnu neutralnost.
Srbija je takođe vojno neutralna, ali održava dobre odnose sa Rusijom i od početka ruske invazije na Ukrajinu odbija pozive iz Evropske unije i Sjedinjenih Država da se priključi međunarodnim sankcijama protiv Ruske Federacije.