Dva pisca, jedan iz BiH, drugi iz Srbije, kreću u nesvakidašnje putovanje. Miljenko Jergović i Marko Vidojković smenjuju se za volanom “Yuga”, simbolom njihove zajedničke prošlosti.
U vožnji s kraja na kraj puta koji se nekad zvao “Autoput Bratstva i jedinstva” - od Slovenije do Makedonije, preko Hrvatske, Bosne i Srbije, oni bacaju pogled na zajedničku prošlost istražuju podele koje je donela istorija i pitaju se gde ih vodi sadašnjost.
Možda ovaj uvod zvuči kao deo iz knjige nekog od pomenutih pisaca – Marka i Miljenka. Ipak, u pitanju je način na koji su autori dokumentarnog filma “Moja istorija” ukratko opisali scenario svog, upravo snimljenog, kako su ga nazvali “road” filma, a koji će gledaoci u regionu gledati u prvoj polovini dolazeće 2010.godine.
“Naša istorijska stvarnost se u poslednjih 50 godina menjala više puta, onako kako se menjala i politička stvarnost. U tom menjanju raznih istina mi smo se nekako pogubili i izgubili širinu i izgubili interesovanje za onog drugog”, kaže u razgovoru za RSE producent i scenarista filma Dušan Gajić.
On objašnjava da je u pitanju stara ideja da se napravi dokumentarni film na temu “suprotstavljenih, posvađanih istorija na području bivše Jugoslavije”.
“Kao novinar sam se već više puta bavio ovom temom. Još 2004. godine sam radio kraći dokumentarac na temu tri različite istorije u Bosni i Hercegovini. Zatim sam u dokumentarcu “Pozdravi sa Kosova” dobar i, možda, najveći deo posvetio dramatičnim razlikama u onome što mladi Srbi i Albanci uče u školama o bližoj i daljoj prošlosti... Dokumentarac “Moja istorija” je do sada najozbiljniji pokušaj bavljenja ovim problemom, i to, rekao bih, ne samo za ekipu koja je u njemu učestvovala”, priča Gajić.
POLITIČKA MANIPULACIJA
Prvobitno, ideja je bila da glavni akteri u filmu budu dva istoričara. Umesto toga izbor je pao da dva mlađa, ali ipak afirmisana pisca – Miljenka Jegovića i Marka Vodojkovića.
“Smatrali smo da su oni odličan izbor zbog svog senzibiliteta i svojih godina - pošto pamte bivšu Jugoslaviju, ali su se dobrim delom formirali tek posle njenog raspada. U međuvremenu, potvrdili su se i kao, po meni, veoma filmičan par koji je je svojim pomalo "rokenrol" pristupom razbijao sumornost i težinu zadate teme” objašnjava Gajić.
A jedan od protagonista Marko Vidojković kaže da je u suštini “nemoguće burnu istoriju regiona, kakav je Zapadni Balkan, ispisati jednim road moviem”.
“Ono što, ipak, može da se razjasni je velika medijska i politička manipulacija ovim prostorima, koja traje kroz celu noviju istoriju, a nastavlja se i danas. Putovanje u automobilu sklonom kvarovima, koji sudbinski nosi naziv “Yugo”, od Triglava do Vardara, oživljava jednu nekada veliku, srećnu i moćnu državu, rasturenu pohlepom mržnjom, kako spolja, tako i iznutra”, kaže Vidojković i dodaje:
“Danas se na tim prostorima nalaze paradržave, poludržave, države-zakrpe, koje se diče svojim zastavama i svojim graničnim prelazima, a njima se diče vlasnici njihovih banaka, osiguravajućih društava, gasovoda, vojnih poligona i benzinskih pumpi. A kako je narodu? Ljudi se od Vardara pa do Triglava uglavnom osećaju kao budale, što je možda znak da više i nisu tolike budale. “
MOJA HISTORIJA NEMOGUĆEG POVRATKA
A bosanskohercegovački književnik i novinar Miljenko Jergović kaže da kroz vreme nema povratka.
“Moja lična i privatna historija je historija nemogućeg povratka kući. Taj povratak je nemoguć zbog toga što zapravo mesto koje sam doživljavao kao dom, kao zavičaj, kao domovinu, ostalo je izgubljeno u vremenu. A kroz vreme se ne možemo vraćati. Priča koju smo prošli moj prijatelja Marko i ja za mene je pokušaj da se probije ta vremenska opna, da se udje u neku prošlost i da se otkrije šta se zapravo sa nama, našim životima i našim zajedničkim i pojedinačnim historijama u međuvremenu dogodilo”, kaže Jergović.
Počev od Blajburga, mesta na samoj slovenačko-austrijskoj granici, akteri filma prolaze kroz Ljubljanu, Zagreb, Kumrovec, Jasenovac, Brcko, Vukovar, Beograd, Presevo, Skopje - sve do Đevđelije.
U filmu se tokom putovanja pojavljuju brojni - političari, pisci i novinari. U Hrvatskoj su se glavni protagonisti “sreli” sa poznatim publicistom i istoričarem Slavkom Goldštajnom, ali i predsednikom Stijepanom Mesićem i novinarom Dragom Hedlom.
U prolasku kroz Beograd, u “Mojoj istoriji” su se našli istoričarka Dubravka Stojanović i Vuk Drašković, a u Makedoniji arheolog Paško Kuzman, vodeći zagovornik teorije o antičkom poreklu Makedonaca.
Autori projekta Željko Mirković i Dušan Gajić najavljuju da će premijera filma biti u prvoj polovini 2010. godine. Pored ex yu prostora, ambicija je da se film emituje i u drugim evropskim zemljama.
U vožnji s kraja na kraj puta koji se nekad zvao “Autoput Bratstva i jedinstva” - od Slovenije do Makedonije, preko Hrvatske, Bosne i Srbije, oni bacaju pogled na zajedničku prošlost istražuju podele koje je donela istorija i pitaju se gde ih vodi sadašnjost.
Možda ovaj uvod zvuči kao deo iz knjige nekog od pomenutih pisaca – Marka i Miljenka. Ipak, u pitanju je način na koji su autori dokumentarnog filma “Moja istorija” ukratko opisali scenario svog, upravo snimljenog, kako su ga nazvali “road” filma, a koji će gledaoci u regionu gledati u prvoj polovini dolazeće 2010.godine.
“Naša istorijska stvarnost se u poslednjih 50 godina menjala više puta, onako kako se menjala i politička stvarnost. U tom menjanju raznih istina mi smo se nekako pogubili i izgubili širinu i izgubili interesovanje za onog drugog”, kaže u razgovoru za RSE producent i scenarista filma Dušan Gajić.
On objašnjava da je u pitanju stara ideja da se napravi dokumentarni film na temu “suprotstavljenih, posvađanih istorija na području bivše Jugoslavije”.
“Kao novinar sam se već više puta bavio ovom temom. Još 2004. godine sam radio kraći dokumentarac na temu tri različite istorije u Bosni i Hercegovini. Zatim sam u dokumentarcu “Pozdravi sa Kosova” dobar i, možda, najveći deo posvetio dramatičnim razlikama u onome što mladi Srbi i Albanci uče u školama o bližoj i daljoj prošlosti... Dokumentarac “Moja istorija” je do sada najozbiljniji pokušaj bavljenja ovim problemom, i to, rekao bih, ne samo za ekipu koja je u njemu učestvovala”, priča Gajić.
POLITIČKA MANIPULACIJA
Prvobitno, ideja je bila da glavni akteri u filmu budu dva istoričara. Umesto toga izbor je pao da dva mlađa, ali ipak afirmisana pisca – Miljenka Jegovića i Marka Vodojkovića.
“Smatrali smo da su oni odličan izbor zbog svog senzibiliteta i svojih godina - pošto pamte bivšu Jugoslaviju, ali su se dobrim delom formirali tek posle njenog raspada. U međuvremenu, potvrdili su se i kao, po meni, veoma filmičan par koji je je svojim pomalo "rokenrol" pristupom razbijao sumornost i težinu zadate teme” objašnjava Gajić.
A jedan od protagonista Marko Vidojković kaže da je u suštini “nemoguće burnu istoriju regiona, kakav je Zapadni Balkan, ispisati jednim road moviem”.
“Ono što, ipak, može da se razjasni je velika medijska i politička manipulacija ovim prostorima, koja traje kroz celu noviju istoriju, a nastavlja se i danas. Putovanje u automobilu sklonom kvarovima, koji sudbinski nosi naziv “Yugo”, od Triglava do Vardara, oživljava jednu nekada veliku, srećnu i moćnu državu, rasturenu pohlepom mržnjom, kako spolja, tako i iznutra”, kaže Vidojković i dodaje:
“Danas se na tim prostorima nalaze paradržave, poludržave, države-zakrpe, koje se diče svojim zastavama i svojim graničnim prelazima, a njima se diče vlasnici njihovih banaka, osiguravajućih društava, gasovoda, vojnih poligona i benzinskih pumpi. A kako je narodu? Ljudi se od Vardara pa do Triglava uglavnom osećaju kao budale, što je možda znak da više i nisu tolike budale. “
MOJA HISTORIJA NEMOGUĆEG POVRATKA
A bosanskohercegovački književnik i novinar Miljenko Jergović kaže da kroz vreme nema povratka.
“Moja lična i privatna historija je historija nemogućeg povratka kući. Taj povratak je nemoguć zbog toga što zapravo mesto koje sam doživljavao kao dom, kao zavičaj, kao domovinu, ostalo je izgubljeno u vremenu. A kroz vreme se ne možemo vraćati. Priča koju smo prošli moj prijatelja Marko i ja za mene je pokušaj da se probije ta vremenska opna, da se udje u neku prošlost i da se otkrije šta se zapravo sa nama, našim životima i našim zajedničkim i pojedinačnim historijama u međuvremenu dogodilo”, kaže Jergović.
Počev od Blajburga, mesta na samoj slovenačko-austrijskoj granici, akteri filma prolaze kroz Ljubljanu, Zagreb, Kumrovec, Jasenovac, Brcko, Vukovar, Beograd, Presevo, Skopje - sve do Đevđelije.
U filmu se tokom putovanja pojavljuju brojni - političari, pisci i novinari. U Hrvatskoj su se glavni protagonisti “sreli” sa poznatim publicistom i istoričarem Slavkom Goldštajnom, ali i predsednikom Stijepanom Mesićem i novinarom Dragom Hedlom.
U prolasku kroz Beograd, u “Mojoj istoriji” su se našli istoričarka Dubravka Stojanović i Vuk Drašković, a u Makedoniji arheolog Paško Kuzman, vodeći zagovornik teorije o antičkom poreklu Makedonaca.
Autori projekta Željko Mirković i Dušan Gajić najavljuju da će premijera filma biti u prvoj polovini 2010. godine. Pored ex yu prostora, ambicija je da se film emituje i u drugim evropskim zemljama.