Zatvorena iranska pravnica za ljudska prava i dobitnica Nobelove nagrade za mir Narges Mohamadi pozvala je na bojkot uz "nacionalne sankcije i globalnu osudu" tamošnjih izbora sledećeg meseca, nazivajući te poteze "političkom neophodnošću i moralnom obavezom".
"Sankcionisanje izbora pod despotskim verskim režimom nije samo politički potez već i moralna obaveza za Irance koji vole slobodu i pravdu", napisala je Mohamadi na društvenim mrežama 24. februara.
Mohamadi je ranije kritikovala iransko rukovodstvo zbog uslova za političke i druge zatvorenike u Iranu.
Ona je obećala da će, nastaviti da ukazuje na "nelegitimnost Islamske Republike i podele unutar represivnog režima i njegovog naroda kroz sankcionisanje lažnih izbora".
Pročitajte i ovo: Zatvorena iranska akitivistica štrajkuje glađu tokom uručenja Nobelove nagradeIranski sud je u januaru produžio zatvorsku kaznu 51-godišnjoj Mohamedi za 15 meseci zbog "širenja propagande" protiv Islamske Republike dok je bila u zatvoru. Bila je to njena peta presuda od marta 2021. godine i treća za aktivnosti iz zatvora, gde je upućena zbog navodnih radnji protiv nacionalne bezbednosti i propagande protiv države.
U svom postu od 24. februara, ona je kritikovala "nemilosrdno i brutalno suzbijanje iranskih vlasti, ubijanje mladih ljudi na ulicama, pogubljenja i zatvaranje i mučenje muškaraca i žena".
Jedan broj istaknutih Iranaca izvan zemlje i neki politički i građanski aktivisti u Iranu već su pozvali na bojkot glasanja 1. marta.
Zvaničnici sprovode istrage kako bi veliki broj kandidata koji su kritični prema režimu isključili sa izbora i time popunili mesta na skoro svim nivoima vlasti.
"Prelazak sa despotskog verskog režima je nacionalni zahtev i jedini način za opstanak Irana, Iranaca i našeg čovečanstva", rekla je Mohamadi.
Pročitajte i ovo: Aktivizam iranske nobelovke i iza rešetaka
Izbori za parlament Medžlis zakazani su za 1. mart, zajedno sa glasanjem za popunu Skupštine eksperata, pri čemu je većina potencijalnih kandidata već diskvalifikovana.
Neke vladine ankete takođe pokazuju da opada interesovanje za glasanje.
Iranski studentski centar za mišljenje (ISPA) saopštio je da je istraživanje u februaru pokazalo da je samo 36 odsto Iranaca bilo svesno predstojećih izbora.
Brutalni obračun protiv neslaganja usledio je nakon široko rasprostranjenih protesta i nemira koji su izbili nakon smrti 22-godišnje studentkinje Mahse Amini u pritvoru u septembru 2022. godine, nakon što je privedena zbog kršenja pravila oblačenja i, prema rečima očevidaca, pretučena od strane policije za moral.
Iranski zvaničnici su ove nedelje zvanično zabranili upotrebu alata kao što su virtuelne privatne mreže (VPN) dizajnirane da zaobiđu internet cenzuru prema direktivi Vrhovnog saveta za sajber prostor, koju je podržao vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei.
Pročitajte i ovo: Raste gnjev u Iranu