Evropska unija neće uticati u to da li u Srbiji treba ili ne treba raspisati prevremene parlamentarne izbore. Za razliku od neobično otvorene izjave nemačkog ambasadora u Srbiji Hajnca Wilhelma da njegova zemlja, iako smatra da je to unutrašnje pitanje Srbije, ne bi blagonaklono gledala na prevremene izbore u Srbiji, u Evropskoj komisiji i Evropskom savetu preovladava mnogo relaksiraniji stav prema eventualnim izborima, javlja dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela Rikard Jozwiak.
“Razgovarao sam sa britanskim diplomatom, predstavnikom Britanije u Evropskom savetu, koji je bio manje eksplicitan nego nemački ambasador u Srbiji. Rekao je da bi oni u suštini više želeli stabilnost, što znači neraspisivanje izbora, ali da istovremeno ne bi vršili pritisak na Beograd u bilo kom pravcu. Što se tiče Evropske komisije i Evropskog saveta, stav tih institucija po pitanju prevremenih izbora je mnogo opušteniji. Oni u osnovi poručuju da su pripremljeni za to da gospodin Vučić može da izađe kao pobednik izbora i da je on već duže vreme u kontaktu sa Evropskom unijom i da je u istoj meri kao i gospodin Dačić posvećen procesu evrointegracije Srbije. Dodaju da su spremni da zbog izbora prihvate izvesno usporavanje tog procesa. Pregovori sa EU će početi 21. januara i nastaviće se bez obzira ko je na vlasti i da li je uspostavljena nova vlast ili nije, jer taj posao će obavljati državni činovnici. A kad se prva poglavlja, 23, 24 i 35, konačno otvore, a to će biti sredinom juna, do tada će Srbija već imati novu vladu”, javlja Jozwiak.
U međuvremenu je i Franco Frattini, savetnik srpske vlade za evropske integracije, povodom mogućnosti vanrednih izbora ocenio da bi oni mogli da budu dobri, ako daju jasnog pobednika i još jaču i dolučniju vladu.
Međutim, Heinz Wilhelm, ambasador Nemačke u Srbiji, izneo je, i to neobično otvoreno, sasvim suprotan stav. Uz ogradu da su prevremeni izbori unutrašnje pitanje Srbije, kazao je, naime, da smatra da oni ne bi bili blagonaklono prihvaćeni u Nemačkoj i drugim evropskim zemljama i da ne bi doprineli imidžu Srbije kao stabilne zemlje.
"Ne verujem da bi to u Nemačkoj i drugim evropskim zemljama bilo prihvaćeno sa mnogo entuzijazma, jer otvarate pregovore, a potom, pet nedelja kasnije, održavaju se novi izbori, što znači da gubite vreme", rekao je Wilhelm Tanjugu.
Energija bi, u slučaju izbora, bila fokusirana na predizbornu kampanju i formiranje nove vlade, dok bi pristupni pregovori sa EU i dijalog s Prištinom bili u zastoju, a Srbija nema vremena za gubljenje, ocenio je Wilhelm, dodavši da bi, prema njegovom mišljenju, jedini razlog za sazivanje izbora bio da aktualna vlast nije u stanju da sprovede reforme.
Ovo ne bi bilo od odveć velikog značaja da je protiv izbora neka relataivno malo uticajna članica EU, ali o Nemačkoj se sve može reći, samo to ne. Srpski političari, uostalom, najbolje od svih znaju, jer su na sopstvenoj koži osetili, da je upravo Nemačka do sada definisala dinamiku celokupnog procesa i svake dosadašnje faze evrointegracije Srbije.
SPS: Nije momenat za takmičenje za vlast
Na domaćoj sceni, po pitanju vanrednih izbora na delu je latentna napetost između koalicionih partnera u Vladi. Nema nikakve dileme da će taj Gordijev čvor 25. januara, kako je i najavljeno, preseći prvi čovek naprednjaka Aleksandar Vučić, koji do sada o vanrednim izborima uporno održava ambivalentan stav. S jedne strane poručuje da tim koji dobija ne treba menjati, a s druge, perspektivu izbora kontinuirano drži otvorenom, uz istovremen ogroman pritisak unutar svoje stranke da se oni raspišu.
Zoran Babić, šef poslaničke grupe SNS, ovako odgovara na pitanje RSE u kojoj meri će stav nemačkog ambasadora u Srbiji biti ozbiljan faktor prilikom odlučivanja o održavanju prevremenih izbora.
“Mi shvatamo poziciju Srbije o okvirima Evropske unije. Poštujemo svaku zemlju, poštujemo političku i ekonomsku snagu koju Nemačka ima u Evropskoj uniji i zaista se radujemo svakom daljem napretku njihovog društva. Nemačka je, kao najmoćnija zemlja EU dobar partner Srbije i u privrednoj saradnji, međutim, mi smatramo da su izbori unutrašnja stvar svake zemlje, pa i Srbije, i zbog toga sam siguran da će u zemljama sa izgrađenom demokratijom kao što su zemlje EU uvek i blagonaklono gledati kada se spraovedu fer i demokratski izbori i kada se na taj način ispoštuje volja građana te zemlje”, kazao je Babić.
Socijalistička partija Srbije ocenjuje stav Nemačke kao veoma otvoren i konstruktivan i takođe smatra da ovo nije pravi trenutak za raspisivanje vanrednih izbora, odnosno, otvaranje međupartijskih borbi i takmičenja za vlast, kaže za RSE šefica poslaničke grupe te stranke Dijana Vukomanović.
“Izjava nemačkog ambasadora, gospodina Heiza Wilhelma, bila je veoma relevantna, bila je istovremeno i otvorena i, ja bih rekla, konstruktivna. Dakle, Nemačka je, odnosno, predstavnik Nemačke je vrlo transparentno rekao šta Nemačka misli o aktuelnom političkom trenutku u Srbiji i njegovo mišljenje da Nemačka ne bi blagonaklono gledala na raspisivanje vanrednih izbora jeste nešto sa čime bismo se mi unutar Socijalističke partije Srbije složili jer mi mislimo da nije pravi trenutak za to. To mislimo zato što je ova vlada postigla sjajne uspehe, od kojih su najznačajniji otvaranje pregovora sa Evropskom unijom i potpisivanje Briselskog sporazuma. Sad je pred nama najvažniji zadatak konstituisanje Zajednice srpskih opština, a otvoren je, zajedno sa budžetom, i paket ekonomskih reformi i sada prosto treba da krenemo u realizaciju svih tih pitanja. Dakle, nije momenat da se otvaraju međupartijske borbe i takmičenje za vlast”, smatra Dijana Vukomanović.
“Razgovarao sam sa britanskim diplomatom, predstavnikom Britanije u Evropskom savetu, koji je bio manje eksplicitan nego nemački ambasador u Srbiji. Rekao je da bi oni u suštini više želeli stabilnost, što znači neraspisivanje izbora, ali da istovremeno ne bi vršili pritisak na Beograd u bilo kom pravcu. Što se tiče Evropske komisije i Evropskog saveta, stav tih institucija po pitanju prevremenih izbora je mnogo opušteniji. Oni u osnovi poručuju da su pripremljeni za to da gospodin Vučić može da izađe kao pobednik izbora i da je on već duže vreme u kontaktu sa Evropskom unijom i da je u istoj meri kao i gospodin Dačić posvećen procesu evrointegracije Srbije. Dodaju da su spremni da zbog izbora prihvate izvesno usporavanje tog procesa. Pregovori sa EU će početi 21. januara i nastaviće se bez obzira ko je na vlasti i da li je uspostavljena nova vlast ili nije, jer taj posao će obavljati državni činovnici. A kad se prva poglavlja, 23, 24 i 35, konačno otvore, a to će biti sredinom juna, do tada će Srbija već imati novu vladu”, javlja Jozwiak.
U međuvremenu je i Franco Frattini, savetnik srpske vlade za evropske integracije, povodom mogućnosti vanrednih izbora ocenio da bi oni mogli da budu dobri, ako daju jasnog pobednika i još jaču i dolučniju vladu.
Međutim, Heinz Wilhelm, ambasador Nemačke u Srbiji, izneo je, i to neobično otvoreno, sasvim suprotan stav. Uz ogradu da su prevremeni izbori unutrašnje pitanje Srbije, kazao je, naime, da smatra da oni ne bi bili blagonaklono prihvaćeni u Nemačkoj i drugim evropskim zemljama i da ne bi doprineli imidžu Srbije kao stabilne zemlje.
"Ne verujem da bi to u Nemačkoj i drugim evropskim zemljama bilo prihvaćeno sa mnogo entuzijazma, jer otvarate pregovore, a potom, pet nedelja kasnije, održavaju se novi izbori, što znači da gubite vreme", rekao je Wilhelm Tanjugu.
Energija bi, u slučaju izbora, bila fokusirana na predizbornu kampanju i formiranje nove vlade, dok bi pristupni pregovori sa EU i dijalog s Prištinom bili u zastoju, a Srbija nema vremena za gubljenje, ocenio je Wilhelm, dodavši da bi, prema njegovom mišljenju, jedini razlog za sazivanje izbora bio da aktualna vlast nije u stanju da sprovede reforme.
Ovo ne bi bilo od odveć velikog značaja da je protiv izbora neka relataivno malo uticajna članica EU, ali o Nemačkoj se sve može reći, samo to ne. Srpski političari, uostalom, najbolje od svih znaju, jer su na sopstvenoj koži osetili, da je upravo Nemačka do sada definisala dinamiku celokupnog procesa i svake dosadašnje faze evrointegracije Srbije.
SPS: Nije momenat za takmičenje za vlast
Na domaćoj sceni, po pitanju vanrednih izbora na delu je latentna napetost između koalicionih partnera u Vladi. Nema nikakve dileme da će taj Gordijev čvor 25. januara, kako je i najavljeno, preseći prvi čovek naprednjaka Aleksandar Vučić, koji do sada o vanrednim izborima uporno održava ambivalentan stav. S jedne strane poručuje da tim koji dobija ne treba menjati, a s druge, perspektivu izbora kontinuirano drži otvorenom, uz istovremen ogroman pritisak unutar svoje stranke da se oni raspišu.
Jedna od sednica Skupštine Srbije
Zoran Babić, šef poslaničke grupe SNS, ovako odgovara na pitanje RSE u kojoj meri će stav nemačkog ambasadora u Srbiji biti ozbiljan faktor prilikom odlučivanja o održavanju prevremenih izbora.
“Mi shvatamo poziciju Srbije o okvirima Evropske unije. Poštujemo svaku zemlju, poštujemo političku i ekonomsku snagu koju Nemačka ima u Evropskoj uniji i zaista se radujemo svakom daljem napretku njihovog društva. Nemačka je, kao najmoćnija zemlja EU dobar partner Srbije i u privrednoj saradnji, međutim, mi smatramo da su izbori unutrašnja stvar svake zemlje, pa i Srbije, i zbog toga sam siguran da će u zemljama sa izgrađenom demokratijom kao što su zemlje EU uvek i blagonaklono gledati kada se spraovedu fer i demokratski izbori i kada se na taj način ispoštuje volja građana te zemlje”, kazao je Babić.
Socijalistička partija Srbije ocenjuje stav Nemačke kao veoma otvoren i konstruktivan i takođe smatra da ovo nije pravi trenutak za raspisivanje vanrednih izbora, odnosno, otvaranje međupartijskih borbi i takmičenja za vlast, kaže za RSE šefica poslaničke grupe te stranke Dijana Vukomanović.
“Izjava nemačkog ambasadora, gospodina Heiza Wilhelma, bila je veoma relevantna, bila je istovremeno i otvorena i, ja bih rekla, konstruktivna. Dakle, Nemačka je, odnosno, predstavnik Nemačke je vrlo transparentno rekao šta Nemačka misli o aktuelnom političkom trenutku u Srbiji i njegovo mišljenje da Nemačka ne bi blagonaklono gledala na raspisivanje vanrednih izbora jeste nešto sa čime bismo se mi unutar Socijalističke partije Srbije složili jer mi mislimo da nije pravi trenutak za to. To mislimo zato što je ova vlada postigla sjajne uspehe, od kojih su najznačajniji otvaranje pregovora sa Evropskom unijom i potpisivanje Briselskog sporazuma. Sad je pred nama najvažniji zadatak konstituisanje Zajednice srpskih opština, a otvoren je, zajedno sa budžetom, i paket ekonomskih reformi i sada prosto treba da krenemo u realizaciju svih tih pitanja. Dakle, nije momenat da se otvaraju međupartijske borbe i takmičenje za vlast”, smatra Dijana Vukomanović.