Beogradski mediji objavili su vest da će Više tužilaštvo u Beogradu sledeće nedelje početi reviziju predmeta o ubistvu novinarke "Duge" Radislave Dade Vujasinović.
U izveštaju tih medija navodi se da će Tužilaštvo proveriti do sada utvrđene činjenice i pokušati da pronađe i druge dokaze koji bi mogli da pomognu u rasvetljavanju ovog slučaja. Novinarska udruženja, ali i predstavnici ministarstva pravde podržavaju novu inicijativu, ali roditelji nastradale novinarke skeptični su u pogledu toga da će njene ubice biti uopšte probnađene.
Beogradski mediji navode da će biti saslušane i neke osobe koje do sada nisu dale iskaz nadležnim organima, koje bi mogle da imaju saznanja o tom ubistvu, a među njima je i nekoliko novinara.
Ipak, Tomo Zorić, portparol Republičkog javnog tužilaštva, kaže za RSE da tužilaštvo trenutno nema komentar u vezi sa objavljenim tih novinskih članaka.
”Za sada nemamo nikakav odgovor i ništa povodom toga ne mogu da vam izjavim”, rekao je Zorić.
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen, za RSE kaže, da podržava odluku Višeg tužilaštva u Beogradu da obavi reviziju slučaja Dade Vujasinović.
”Smatram da je od suštinske važnosti da se svi nerazrešeni slučajevi, a pogotovo ubistvo novinara iz prošlosti što pre razreše. Nažalost, duži niz godina se po tim predmetima nije postupalo na adekvatan način, verovatno zato što je neko mislio da otkrivanje činjenica, odnosno istraga može dovesti i do delova režima. Mislim da to nije sporno, pogotovo kada je u pitanju ubistvo Slavka Ćuruvije. Ono što je za nas prioritet i drago mi je što je tužilaštvo, takođe, to preuzelo kao prioritet, jesu ova dva ubistva, tako da u skorije vreme možemo da očekujemo pomak, ne samo kada je ubistvo Dade Vujasinović već i ubistvo gospodina Ćuruvije. Ja očekujem u skorašnje vreme i rešenje, tačnije objavljivanje podataka i ko su osobe koje su njih lišile života”, naglašava Homen.
Dada Vujasninović pronađena je mrtva u Beogradu 8. aprila 1994. godine u svom porodičnom stanu na Novom Beogradu. U to vreme, zvanična verzija o njenoj smrti glasila je da je izvršila samoubistvo pucnjem u grudi iz lovačke puške sačmarice, što njena porodica, ali i NUNS, osporavaju.
Njen otac Radislav Vujasinović, kaže za RSE da je dobra informacija to da će doći do revizije predmeta o ubistvu njegove ćerke, ali da je pesimista da će se ubice ikada pronaći.
”To što je došlo do revizije, ako je to uopšte istina, onda bi to bio jedan veliki pomak. Ali, do tog pomaka je došlo zahvaljući delu novinara Srbije i to prvenstveno Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Jasno je od početka, to je uradila policija. Država je policija, a kada to uradi država jasno je da ona neće sama sebe da izda”, ističe Vujasinović.
Zvanični zaključak doktora Branimira Aleksandrića, načelnika Instituta za sudsku medicinu, i balističara Milana Kunjadića, bivšeg pripadnika MUP-a, bio je da je Vujasinovićeva izvršila samoubistvo jednim hicem iz očeve lovačke puške. Ono što je i tada bilo čudno je činjenica da je samoubistvo konstatovao policajac koji je prvi ušao u stan, kao i da je uviđajna ekipa obavila svoj deo posla bez prisustva istražnog sudije.
Važno pronaći i nalogodavce
Međutim, nakon objavljivanja zvaničnih nalaza, porodica je angažovala ekipu stručnjaka koja je opovrgla zvaničnu verziju. Izveštaj doktora sudske medicine Rastislava Lazarevića i balističara Zorana Jovanovića jasno je konstatovao da Dada Vujasinović nije mogla sama sebi da nanese povrede koje je imala. Takođe, naknadnom analizom, sudski veštak Mirjana Štajner utvrdila je da, osim krvi Dade Vujasinović, postoje i tragovi neke druge krvne grupe, kao i da je telo pomerano.
Zbog nesaglasnih rezultata veštačenja, Okružni sud u Beogradu je 2006. godine naložio još jedno veštačenje u kojem je balističar Vladimir Kostić zaključio da je smrt novinarke „uzrokovana delovanjem drugog lica“. On je naveo i da svi najbitniji elementi veštačenja ukazuju da se najverovatnije radi o ubistvu pošto su u novinarku ispaljena „dva sačmena snopa koji su formirali veoma tešku ranu“, što ona, kako tvrdi Kostić, nije mogla sama sebi da učini.
Predstavnici novinarskih udruženja podržavaju inicijativu Višeg tužilaštva u Beogradu.
Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a, kaže za RSE da je otkrivanje nalogodavaca i izvršilaca ubistva Dade Vujsinović važno i za otkrivanje počinilaca i nalogodavaca u drugim slučajevima kao što je Slavko Ćuruvija i Milan Pantić.
”Ono što je nama u ovom trenutku najvažnije jeste da se istina otkrije, naravno i zbog same Dade, ali i zbog toga što smatramo da je ovo prvo političko ubistvo u Srbiji iza koga je stajala država, odnosno, razne službe. Zbog toga je važno da se otkriju ne samo počinioci nego i nalogodavci, ali i da vidimo ko je svih ovih godina uporno skrivao dokaze o ubistvu Dade Vujasinović”, kaže on.
Sa druge strane, predsednica UNS-a Ljiljana Smajilović, kaže za RSE da uprkos želji da se ubistvo što pre rasvetli, sa velikom rezervom prima informacije koje stižu iz tužilaštva:
”Problem je u tome što smo mi malo sumnjičavi prema tim najavama, znate, malo je problematično kada čujete da će tužilaštvo ponovo da otvori slučaj. Ja sam kao glavni urednik “Politike” toliko puta na naslovnoj strani objavila nove akcije tužilaštva oko ubistva Slavka Ćuruvije, tako da sam sada naučila lekciju da kada tužilaštvo pokreće novi predkrivični postupak, zapravo, to i nije signal da će stvar uskoro da se rasplete”, zaključuje Smajilović.
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Novi detalji u istrazi o smrti srpske novinarke
Novinarka Dada Vujasinović je ubijena
Vlajić: Jedini zakon koji važi u Srbiji je Marfijev
Priredio: Miloš Teodorović
Ubistva i napadi na novinare tokom devedesetih, ali i nakon pada Miloševića, većinom do danas nisu istraženi. Ubice, napadači i oni koji su pretili predstavnicima sedme sile uglavnom nikada nisu odgovarali. Podsećamo na neke najpoznatije slučajeve:
- Urednik spoljnopolitičke rubrike nedeljnika „Vreme“ Dušan Reljić kidnapovan je 21. septembra 1993. godine. Ispred njegove zgrade u Ulici Vojislava Ilića otela su ga tri muškarca, koji su se kasnije predstavili kao kontraobaveštajna služba, ali Uprava bezbednosti VJ naknadno je demantovala bilo kakvu umešanost svojih pripadnika u kidnapovanje. Otmičari su ga držali dva dana, ispitivali, a stavljali su mu i crnu kesu na glavu. Devet dana kasnije je pušten. Slučaj ostao do danas neistražen.
- Novinarka „Duge“ Dada Vujasinović ubijena je 8. aprila 1994. godine u svom stanu u Novom Beogradu. Ostaće upamćena po svojim ratnim reportažama. Njena smrt dugo je tretirana kao samoubistvo, da bi posle više godišnje borbe njene porodice ovaj slučaj počeo da se tretira kao likvidacija. Ubice nisu pronađene.
- Slavko Ćuruvija, vlasnik „Dnevnog telegrafa“ ubijen 11. aprila 1999. godine u atentatu u centru Beograda. Imena mogućih ubica često su pominjana, ali precizno nije utvrđeno ko su izvršioci, niti njihove eventualne veze sa političkim nalogodavcima.
- Milan Pantić, novinar „Večernjih novosti“ ubijen je 11. juna 2001. godine ispred svoje kuće u Jagodini. Ni za ovaj zločin niko nije odgovarao.
- Na prozor stana novinara „Vremena“ Dejana Anastasijevića 13. aprila 2007. godine bačena je bomba. Motiv i imena napadača na novinara poznatog po pisanju o ratnim zverstvima, do danas nisu istraženi.
U izveštaju tih medija navodi se da će Tužilaštvo proveriti do sada utvrđene činjenice i pokušati da pronađe i druge dokaze koji bi mogli da pomognu u rasvetljavanju ovog slučaja. Novinarska udruženja, ali i predstavnici ministarstva pravde podržavaju novu inicijativu, ali roditelji nastradale novinarke skeptični su u pogledu toga da će njene ubice biti uopšte probnađene.
Beogradski mediji navode da će biti saslušane i neke osobe koje do sada nisu dale iskaz nadležnim organima, koje bi mogle da imaju saznanja o tom ubistvu, a među njima je i nekoliko novinara.
Ipak, Tomo Zorić, portparol Republičkog javnog tužilaštva, kaže za RSE da tužilaštvo trenutno nema komentar u vezi sa objavljenim tih novinskih članaka.
”Za sada nemamo nikakav odgovor i ništa povodom toga ne mogu da vam izjavim”, rekao je Zorić.
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen, za RSE kaže, da podržava odluku Višeg tužilaštva u Beogradu da obavi reviziju slučaja Dade Vujasinović.
u skorije vreme možemo da očekujemo pomak, ne samo kada je ubistvo Dade Vujasinović već i ubistvo gospodina Ćuruvije, rekao je Slobodan Homen.
”Smatram da je od suštinske važnosti da se svi nerazrešeni slučajevi, a pogotovo ubistvo novinara iz prošlosti što pre razreše. Nažalost, duži niz godina se po tim predmetima nije postupalo na adekvatan način, verovatno zato što je neko mislio da otkrivanje činjenica, odnosno istraga može dovesti i do delova režima. Mislim da to nije sporno, pogotovo kada je u pitanju ubistvo Slavka Ćuruvije. Ono što je za nas prioritet i drago mi je što je tužilaštvo, takođe, to preuzelo kao prioritet, jesu ova dva ubistva, tako da u skorije vreme možemo da očekujemo pomak, ne samo kada je ubistvo Dade Vujasinović već i ubistvo gospodina Ćuruvije. Ja očekujem u skorašnje vreme i rešenje, tačnije objavljivanje podataka i ko su osobe koje su njih lišile života”, naglašava Homen.
Dada Vujasninović pronađena je mrtva u Beogradu 8. aprila 1994. godine u svom porodičnom stanu na Novom Beogradu. U to vreme, zvanična verzija o njenoj smrti glasila je da je izvršila samoubistvo pucnjem u grudi iz lovačke puške sačmarice, što njena porodica, ali i NUNS, osporavaju.
To što je došlo do revizije, ako je to uopšte istina, onda bi to bio jedan veliki pomak, kaže otac ubijene novinarke.
”To što je došlo do revizije, ako je to uopšte istina, onda bi to bio jedan veliki pomak. Ali, do tog pomaka je došlo zahvaljući delu novinara Srbije i to prvenstveno Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Jasno je od početka, to je uradila policija. Država je policija, a kada to uradi država jasno je da ona neće sama sebe da izda”, ističe Vujasinović.
Zvanični zaključak doktora Branimira Aleksandrića, načelnika Instituta za sudsku medicinu, i balističara Milana Kunjadića, bivšeg pripadnika MUP-a, bio je da je Vujasinovićeva izvršila samoubistvo jednim hicem iz očeve lovačke puške. Ono što je i tada bilo čudno je činjenica da je samoubistvo konstatovao policajac koji je prvi ušao u stan, kao i da je uviđajna ekipa obavila svoj deo posla bez prisustva istražnog sudije.
Važno pronaći i nalogodavce
Međutim, nakon objavljivanja zvaničnih nalaza, porodica je angažovala ekipu stručnjaka koja je opovrgla zvaničnu verziju. Izveštaj doktora sudske medicine Rastislava Lazarevića i balističara Zorana Jovanovića jasno je konstatovao da Dada Vujasinović nije mogla sama sebi da nanese povrede koje je imala. Takođe, naknadnom analizom, sudski veštak Mirjana Štajner utvrdila je da, osim krvi Dade Vujasinović, postoje i tragovi neke druge krvne grupe, kao i da je telo pomerano.
Zbog nesaglasnih rezultata veštačenja, Okružni sud u Beogradu je 2006. godine naložio još jedno veštačenje u kojem je balističar Vladimir Kostić zaključio da je smrt novinarke „uzrokovana delovanjem drugog lica“. On je naveo i da svi najbitniji elementi veštačenja ukazuju da se najverovatnije radi o ubistvu pošto su u novinarku ispaljena „dva sačmena snopa koji su formirali veoma tešku ranu“, što ona, kako tvrdi Kostić, nije mogla sama sebi da učini.
Predstavnici novinarskih udruženja podržavaju inicijativu Višeg tužilaštva u Beogradu.
Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a, kaže za RSE da je otkrivanje nalogodavaca i izvršilaca ubistva Dade Vujsinović važno i za otkrivanje počinilaca i nalogodavaca u drugim slučajevima kao što je Slavko Ćuruvija i Milan Pantić.
”Ono što je nama u ovom trenutku najvažnije jeste da se istina otkrije, naravno i zbog same Dade, ali i zbog toga što smatramo da je ovo prvo političko ubistvo u Srbiji iza koga je stajala država, odnosno, razne službe. Zbog toga je važno da se otkriju ne samo počinioci nego i nalogodavci, ali i da vidimo ko je svih ovih godina uporno skrivao dokaze o ubistvu Dade Vujasinović”, kaže on.
Sa druge strane, predsednica UNS-a Ljiljana Smajilović, kaže za RSE da uprkos želji da se ubistvo što pre rasvetli, sa velikom rezervom prima informacije koje stižu iz tužilaštva:
”Problem je u tome što smo mi malo sumnjičavi prema tim najavama, znate, malo je problematično kada čujete da će tužilaštvo ponovo da otvori slučaj. Ja sam kao glavni urednik “Politike” toliko puta na naslovnoj strani objavila nove akcije tužilaštva oko ubistva Slavka Ćuruvije, tako da sam sada naučila lekciju da kada tužilaštvo pokreće novi predkrivični postupak, zapravo, to i nije signal da će stvar uskoro da se rasplete”, zaključuje Smajilović.
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Novi detalji u istrazi o smrti srpske novinarke
Novinarka Dada Vujasinović je ubijena
Vlajić: Jedini zakon koji važi u Srbiji je Marfijev
Hronologija napada na novinare u Srbiji
Hronologija napada na novinare u SrbijiPriredio: Miloš Teodorović
Ubistva i napadi na novinare tokom devedesetih, ali i nakon pada Miloševića, većinom do danas nisu istraženi. Ubice, napadači i oni koji su pretili predstavnicima sedme sile uglavnom nikada nisu odgovarali. Podsećamo na neke najpoznatije slučajeve:
- Urednik spoljnopolitičke rubrike nedeljnika „Vreme“ Dušan Reljić kidnapovan je 21. septembra 1993. godine. Ispred njegove zgrade u Ulici Vojislava Ilića otela su ga tri muškarca, koji su se kasnije predstavili kao kontraobaveštajna služba, ali Uprava bezbednosti VJ naknadno je demantovala bilo kakvu umešanost svojih pripadnika u kidnapovanje. Otmičari su ga držali dva dana, ispitivali, a stavljali su mu i crnu kesu na glavu. Devet dana kasnije je pušten. Slučaj ostao do danas neistražen.
- Novinarka „Duge“ Dada Vujasinović ubijena je 8. aprila 1994. godine u svom stanu u Novom Beogradu. Ostaće upamćena po svojim ratnim reportažama. Njena smrt dugo je tretirana kao samoubistvo, da bi posle više godišnje borbe njene porodice ovaj slučaj počeo da se tretira kao likvidacija. Ubice nisu pronađene.
- Slavko Ćuruvija, vlasnik „Dnevnog telegrafa“ ubijen 11. aprila 1999. godine u atentatu u centru Beograda. Imena mogućih ubica često su pominjana, ali precizno nije utvrđeno ko su izvršioci, niti njihove eventualne veze sa političkim nalogodavcima.
- Milan Pantić, novinar „Večernjih novosti“ ubijen je 11. juna 2001. godine ispred svoje kuće u Jagodini. Ni za ovaj zločin niko nije odgovarao.
- Na prozor stana novinara „Vremena“ Dejana Anastasijevića 13. aprila 2007. godine bačena je bomba. Motiv i imena napadača na novinara poznatog po pisanju o ratnim zverstvima, do danas nisu istraženi.