U Srbiji, po zvaničnim podacima, zaključno sa 2013. godinom, ima 9.200.000 korisnika mobilne telefonije. To znači da na jednog stanovnika dolazi po 1,3 telefonska broja. Korisnici se najčešće žale da su usluge preskupe.
Vaš browser nepodržava HTML5
Stavovi građana:
Tri operatora mobilne telefonije rade u Srbiji. Telenor i VIP, koji su inostrani, i domaći, MTS Telekom Srbija. U zavisnosti od paketa koji korisnik izabere, cene variraju, ali minut telefoniranja u domaćem saobraćaju, u proseku je osam dinara, s tim što se na prvi minut plaća i uspostava veze od sedam dinara, dok SMS poruka košta četiri dinara.
Ukupni prihod mobilnih operatora u 2013., prema podacima RATEL-a, iznosio je 877 miliona evra.
Mladen Alfirović, iz Nacionalne organizacije potrošača, kaže da je situacija u Srbiji, u ovoj oblasti, daleko od nivoa u zemljama Evropske unije.
"I dalje ovaj region zaostaje, i kada je u pitanju kvalitet usluge, a i cene. Na prvom mestu su prigovori koji se odnose na ispravnost mobilnih uređaja koji se mogu kupiti kod mobilnih provajdera, odnosno operatora. Provajderi svu odgovornost prebacuju na ovlašćene servise, iako to nije u skladu sa zakonom. Pored toga, imamo i žalbe na obraznost usluge, nepravične odredbe, nepoštenu poslovnu praksu i slično", ističe Alfirović.
Sa druge strane, Aleksandra Stefanović, iz Regulatorne agencije za elektronske komunikacije RATEL, tvrdi da, kada je u pitanju koštanje usluga, primedbe ne stoje.
"Kada poredimo cene usluga svih elektronskih komunikacija u Srbiji sa cenama u zemljama regiona i EU, onda vidimo da je naše celokupno tržište usluga elektronske komunikacije liberalizovano i da su cene niže nego u spomenutim zemljama", navodi Stefanović.
Ilustrativna fotografija
RATEL posreduje u sporovima između korisnika i operatora, a najčešće žalbe tom regulatornom telu su zbog nepoštovanja uslova ugovora telekomunikacionih operatora, pritužbe na kvalitet signala i visinu računa za usluge.
Aleksandra Stefanović kaže da je takvih prigovora prošle godine bilo ukupno 819.
"Dolazi ponekad i do nesporazuma u tumačenju ugovora, do zastoja u prenosu broja od jednog do drugog operatera, ali mislimo da tržište sasvim funkcioniše kada je reč o mobilnim operaterima", tvrdi ona.
Ugovori su često najveći problem za korisnike jer su se provajderi zaštitili na sve moguće pravne načine. Zbog toga se retki odlučuju da pomoć potraže na sudu, gde su procesi, kao i u mnogim sporovima u drugim oblastima, neizvesni i dugotrajni.
Mladen Alfirović kaže da se potrošači često žale na nepravične ugovorne odredbe pojedinih provajdera.
"Gde kažu da operator zadržava pravo da menja sadržaj. Kada potpisujete određeni ugovor, vi se odlučujete na osnovu neke ponude. Vas je privuklo to što imate recimo 500 minuta ka svim mrežama ili što imate određenu brzinu Interneta. Onda se provajder pozove na to, da eto, oni imaju pravo da to menjaju i to vam promene u toku ugovorne obaveze, što je potpuno van svake pameti", reči su Alfirovića.
Ilustrativna fotografija
Nade korisnika da će mobilni telefonski saobraćaj biti jeftiniji, probuđene su nedavnim potpisivanjem Ugovora o ograničavanju cena rominga u regionu. Ali, provajderi ne smatraju da bilo šta treba menjati. Naime, po računici, nekih od njih, ukoliko pojeftine roming, moraće da podignu cene u domaćem saobraćaju.
Aleksandra Stefanović iz RATEL-a, navodi da su u toku intenzivni pokušaji da se reši problem rominga.
"Zato što nismo uključeni u sniženje cena koje je propisala EU. Sada pokušavamo u regionu da omogućimo korisnicima iz Srbije da jeftinije koriste i mobilnu telefoniju, a naročito prenos podataka preko mobilnih mreža jer je to najskuplja stavka, kada se putuje u inostranstvo", tvrdi Stefanović.
Potrošačka udruženja, za sve nesporazume i pravne nedoumice oko ugovora u oblasti telekomunikacionih usluga, preporučuju da se korisnici prvo prigovorom obrate provajderu, pa onda njima, ukoliko nisu zadovoljni načinom kako je rešena reklamacija. Na kraju, zaključuje Mladen Alfirović, ako ništa drugo ne preostane, ne treba da se ustručavaju da "presaviju tabak".
"Pravni mehanizmi, koje koriste organizacije potrošača, su pregovori, posredovanja, a u krajnjem slučaju i podnošenje tužbe nadležnom sudu. Po novom zakonu, ukinute su sudske takse, tako da potrošači sada nemaju nikakvih troškova, kada je u pitanju sudska zaštita", zaključuje Mladen Alfirović.