Svetske ekonomske prognoze se "pogoršavaju", izjavila je u sredu, 13. jula, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva navodeći kao glavne razloge rat u Ukrajini i inflaciju koju je izazvao, preteći široko rasprostranjenom glađu i siromaštvom.
MMF najavljuje da će kasnije ovog meseca objaviti svoju revidiranu prognozu rasta na niže "istovremeno za 2022. i za 2023", rekla je Georgijeva uz objavljenu notu pod naslovom "Suočavanje sa pogoršanim ekomomskim izgledima: kako G20 može da odgovori".
Rat u Ukrajini pogodio je dok se svet borio da se oporavi od uticaja pandemije Covid-19, i izazvao je ubrzanje inflacije što ugrožava dobitke u protekle dve godine.
Nota je pripremljena uoči sastanka ministara finansija i guvernera centralnih banaka zemalja G20 koji se održava na Baliju u Indoneziji u petak i subotu.
"Biće to teška 2022. – a možda i još teža 2023, sa povećanim rizikom od recesije," napisala je ona.
"Kada se G20 sastao poslednji put u aprilu MMF je upravo revidirao na niže svoje prognoze svetskog rasta na 3,6 odsto za ovu i iduću godinu, i tada smo upozorili da bi situacija moglo da se pogorša zbog potencijalnih budućih rizika," napisala je Georgijeva.
"Od tada, više tih rizika se konkretizovalo i intenzivirale su se brojne krize s kojima se svet suočava", dodala je ona.
Direktorka MMF-a rekla je da je inflacija viša od očekivane i da se proširila dalje od cena hrane i energenata.
U svojoj noti MMF upozorava da bi ta inflacija mogla da podstakne socijalne tenzije u pogođenim zemljama.
U dokumentu se navodi da se nastavlja tendencija ka usporavanju rasta i povećavanju inflacije.
Među glavnim razlozima za zabrinutost MMF je takođe naveo prehrambenu nesigurnost koja se "rapidno pogoršava", a najviše utiče na najsiromašnije stanovištvo.
"Upozorili smo da bi ovo moglo da se pogorša s obzirom na potencijalne negativne rizike. Od tada su se neki od tih rizika materijalizovali -- a višestruke krize sa kojima se svet suočava su se intenzivirale," rekla je ona.
Rizik od "društvene nestabilnosti" je takođe bio sve veći zbog rasta cena hrane i energenata.
Posle decenije niske inflacije, cene širom sveta su skočile usred snažne tražnje za robom koja je nadmašila ponudu pošto su ekonomije počele da se vraćaju u normalu, ali ruska invazija na Ukrajinu krajem februara i sankcije uvedene Moskvi naglo su podigle cene goriva i hrane.
Ukrajina i Rusija su glavni proizvođači žitarica, a Rusija je takođe ključni izvor energije za Evropu i smanjila je snabdevanje prirodnim gasom u regionu.
Pročitajte i ovo: Šta se dešava ako se zaustavi dotok gasa iz Rusije u Njemačku?Inflacija je takođe zakomplikovala kreiranje politike: glavne centralne banke podižu kamatne stope da bi obuzdale cene, ali to povećava troškove pozajmljivanja za tržišta u razvoju i zemlje u razvoju, koje se suočavaju sa visokim teretom duga.
Georgieva je rekla da je borba protiv skoka cena kritična, uprkos riziku od recesije.
Nadoknađivanje efekata rata i pandemije su glavni prioriteti, koji se mogu rešiti samo kroz "multilateralnu" finansijsku pomoć i otpis duga, rekla je ona.
Pročitajte i ovo: Dolar i evro izjednačeni prvi put u 20 godinaGeorgieva je naglasila da su prioriteti smanjenje inflacije, uključujući smanjenje vladine potrošnje koje bi pomoglo napore centralne banke.
Kao način suočavanja sa tim problemima MMF zagovara nastavak multilateralizma i kao primer daje ukidanje nedavno uvedenih restrikcija na izvoz hrane.
"Produžena međunarodna saradnja je takođe potrebna da bi se okončala pandemija, dostigao nulti nivo emisije štetinih gasova do polovine ovog veka, podržale osetljive privrede i reformisalo međunarodno oporezivanje firmi", navodi MMF.
Izvor: AFP