Ruski ataše u Kijevu proglašen je personom non grata po optužbi za špijunažu, a ruski separatisti ušli u zgradu tužilaštva u Donjecku. Ukrajina ponovo uvela regrutaciju zbog situacije na istoku. Ruski predsednik Vladimir Putin poručio je u telefonskom razgovoru nemačkoj kancelarki Angeli Merkel da je povlačenje jedinica ukrajinske armije sa jugoistoka zemlje ključno za smirivanje krize.
Ukrajina je ponovo u četvrtak uvela regrutaciju zbog pogoršanja situacije na istoku i jugu zemlje, gde nedeljama traje proruska oružana pobuna, saopštilo je ukrajinsko predsedništvo.
Prelazni ukrajinski predsednik Oleksander Turčinov potpisao je u četvrtak ukaz o tome koji odmah stupa na snagu, u kojem se navodi da se regrutacija proglašava "obzirom na pogoršanje situacije na istoku i jugu zemlje.. jačanje proruskih oružanih jedinica, preuzimanje kontrole nad javnim upravama i nad vojnim jedinicama što ugrožava teritorijalni integritet", navodi se u saopštenju.
Regrutacija obuhvata muškarce stare od 18 do 25 godina koji nemaju pravo da budu oslobođeni vojne obaveze po nekom osnovu.
Pobunjenici su u četvrtak zauzeli kancelariju regionalnog tužioca u istočnom gradu Donjecku, a već imaju kontrolu nad javnim zgradama u desetak gradova na istoku.
Ruski predsednik Vladimir Putin je kazao nemačkoj kancelariki Angeli Merkel da je ključno za rešenje ukrajinske krize povlačenje ukrajinskih snaga, okončanje nasilja i pokretanje nacionalnog dijaloga.
Istovremeno, nemačka kancelarka, koja je inicirala razgovor telefonom sa ruskim predsednikom, zatražila je od njega da pomogne u oslobađanju sedam vojnih posmatrača OEBS-a, koje je 25. aprila zarobila proruska milicija optužujući ih da su “NATO špijuni”.
U saopštenju Kremlja se ističe da su oba lidera “ukazali da je važno maksimalno iskoristiti posrednički potencijal OEBS-a u Ukrajini”.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je u četvrtak u Limi da se Rusija zalaže za dijalog u Ukrajini pod okriljem OEBS-a kako bi se pronašlo rešenje za krizu u toj zemlji.
“Vlasti u Kijevu moraju da uspostave dijalog sa predstavnicima naroda na jugu i istoku zemlje. Rusija smatra da taj dijalog treba da se uspostavi pod pokroviteljstvom OEBS-a. Nadamo se da će naše zapadne kolege koje se i dalje skeptične prema toj ideji pustiti Ukrajince da pokrenut taj dijalog bez mnogo prepreka".
Lavrov je u sredu u Santjagu rekao da su zvaničnici SAD i EU pre nekoliko dana blokirali takvu inicijativu i da je to "žalosno".
Kijev: Ruski ataše uhvačen dok je špijunirao
U međuvremenu, ruskom atašeu Kirilu Koljučkina u Kijevu naređeno je da napusti Ukrajinu, zbog sumnji za špijunažu.
"Ataše vojne mornarice u Ambasadi Rusije u Ukrajini proglašen je osobom non grata, koja je povezana sa informacijama o njegovim aktivnostima koje nisu u saglasnosti sa diplomatksim statusom koji ima", navelo je Ministarstvo.
Ukrajinski mediji javljaju da su "ukrajinske službe bezbednosti privele Koljučkina 30. aprila u trenutku njegove špijunske aktivnosti a zahvaljujući svojoj uspešnoj kontraobaveštajnoj operaciji".
Ukrajina optužuje Rusiju da je isplanirala i dovela do pada gradova na istoka zemlje koji su preuzeli proruski separatisti u poslednjih nekoliko meseci.
Rusija negira da je učestvovala u pobuni, ali ističe da ima pravo da interveniše kako bi zaštitila Ruse i rasporedila je na desetine hiljada trupa duž granice.
U glavnom gradu Ukrajine, Kijevu, sinoć su održane najavljene taktičko-specijalne vežbe, odnosno reagovanje na scenario eventualnog zauzimanja upravnih zgrada.
Kako navode mediji, pripadnici Uprave za državno obezbeđenje i Predsedničkog puka, proveravali su bezbednost administrativnih zgrada, skloništa i izvora vode za piće.
U sredu je privremeni predsednik Ukrajine Oleksandr Turčinov kazao da se armija nalazi u stanju pune borbene gotovosti zbog pretnje ruske invazije.
On je bio kritičan zbog “bespomoćnosti” snaga bezbednosti koje nisu “u stanju da ispune svoju dužnostu u zaštiti građana”.
Masovna proslava 1. maja na Krimu
U međuvremenu, na istoku Ukrajine u četvrtak nema većih incidenata.
Kriza u Ukrajini biće glavna tema razgovora nemačke kancelarke Angele Merkel i američkog predsednika Baraka Obame u Vašingtonu ove sedmice.
Merkelova i Obama će razgovarati u petak o mogućim novim sankcijama protiv ruske ekonomije, rekli su nemački zvaničnici uoči njene dvodnevne posete Vašingtonu.
Hening Rike, ekspert za američko-nemačke odnose, rekao je da će Merkelova pokušati da otkloni američku bojazan da bi Nemačka mogla da odustane od daljih sankcija zbog bliskih ekonomskih veza sa Rusijom.
SAD I Evropska unija uvele su nove sankcije Moskvi početkom sedmice zbog krize u Ukrajini.
Pomoć MMF Ukrajini od 17 milijardi dolara
Međunarodni monetarni fond (MMF) odobrio je plan pomoći od 17 milijardi dolara Ukrajini, navodeći da je "hitna akcija" pomoći toj zemlji bila neophodna.
Zeleno svetlo za odobravanje tog programa omogućio je deblokadu prve rate od 3,2 milijarde dolara, kao hitnu pomoć Ukrajini koja je na ivici bankrota.
"Hitna akcija bila je neophodna", rekla je generalna direktorka MMF-a Kristin Lagard posle sastanka upravnog odbora te organizacije, čija je članica i Rusija.
Plan MMF-a koji predviđa pomoć od 14 do 18 milijardi dolara, trebalo bi da otvori put i za druge donatore, poput EU i Svetske banke, da izdvoje sredstva za tu zemlju u iznosu od 27 milijardi dolara, koliko joj je potrebno da se izvuče iz krize.
Naredna sredstva MMF-a, međutim, neće biti isplaćena Kijevu, ukoliko vlasti ne sprovedu program oštrih ekonomskih mera koje prema Fondu predstavljaju osnovu za "trajan" rast privrede.
"Postoji rizik u sprovođenju ovog plana. Novo izbijanje napetosti sa Rusijom i problemi na istoku zemlje predstavljaju veliku opasnost u pogledu ekonomske perspektive te zemlje", dodala je Lagardova, ukazujući na "geopolitičke" napetosti između Kijeva i Moskve.
Ukrajina je ponovo u četvrtak uvela regrutaciju zbog pogoršanja situacije na istoku i jugu zemlje, gde nedeljama traje proruska oružana pobuna, saopštilo je ukrajinsko predsedništvo.
Prelazni ukrajinski predsednik Oleksander Turčinov potpisao je u četvrtak ukaz o tome koji odmah stupa na snagu, u kojem se navodi da se regrutacija proglašava "obzirom na pogoršanje situacije na istoku i jugu zemlje.. jačanje proruskih oružanih jedinica, preuzimanje kontrole nad javnim upravama i nad vojnim jedinicama što ugrožava teritorijalni integritet", navodi se u saopštenju.
Regrutacija obuhvata muškarce stare od 18 do 25 godina koji nemaju pravo da budu oslobođeni vojne obaveze po nekom osnovu.
Pobunjenici su u četvrtak zauzeli kancelariju regionalnog tužioca u istočnom gradu Donjecku, a već imaju kontrolu nad javnim zgradama u desetak gradova na istoku.
Ruski predsednik Vladimir Putin je kazao nemačkoj kancelariki Angeli Merkel da je ključno za rešenje ukrajinske krize povlačenje ukrajinskih snaga, okončanje nasilja i pokretanje nacionalnog dijaloga.
Istovremeno, nemačka kancelarka, koja je inicirala razgovor telefonom sa ruskim predsednikom, zatražila je od njega da pomogne u oslobađanju sedam vojnih posmatrača OEBS-a, koje je 25. aprila zarobila proruska milicija optužujući ih da su “NATO špijuni”.
U saopštenju Kremlja se ističe da su oba lidera “ukazali da je važno maksimalno iskoristiti posrednički potencijal OEBS-a u Ukrajini”.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je u četvrtak u Limi da se Rusija zalaže za dijalog u Ukrajini pod okriljem OEBS-a kako bi se pronašlo rešenje za krizu u toj zemlji.
“Vlasti u Kijevu moraju da uspostave dijalog sa predstavnicima naroda na jugu i istoku zemlje. Rusija smatra da taj dijalog treba da se uspostavi pod pokroviteljstvom OEBS-a. Nadamo se da će naše zapadne kolege koje se i dalje skeptične prema toj ideji pustiti Ukrajince da pokrenut taj dijalog bez mnogo prepreka".
Lavrov je u sredu u Santjagu rekao da su zvaničnici SAD i EU pre nekoliko dana blokirali takvu inicijativu i da je to "žalosno".
Kijev: Ruski ataše uhvačen dok je špijunirao
U međuvremenu, ruskom atašeu Kirilu Koljučkina u Kijevu naređeno je da napusti Ukrajinu, zbog sumnji za špijunažu.
"Ataše vojne mornarice u Ambasadi Rusije u Ukrajini proglašen je osobom non grata, koja je povezana sa informacijama o njegovim aktivnostima koje nisu u saglasnosti sa diplomatksim statusom koji ima", navelo je Ministarstvo.
Ukrajinski mediji javljaju da su "ukrajinske službe bezbednosti privele Koljučkina 30. aprila u trenutku njegove špijunske aktivnosti a zahvaljujući svojoj uspešnoj kontraobaveštajnoj operaciji".
Ukrajina optužuje Rusiju da je isplanirala i dovela do pada gradova na istoka zemlje koji su preuzeli proruski separatisti u poslednjih nekoliko meseci.
Rusija negira da je učestvovala u pobuni, ali ističe da ima pravo da interveniše kako bi zaštitila Ruse i rasporedila je na desetine hiljada trupa duž granice.
U glavnom gradu Ukrajine, Kijevu, sinoć su održane najavljene taktičko-specijalne vežbe, odnosno reagovanje na scenario eventualnog zauzimanja upravnih zgrada.
Kako navode mediji, pripadnici Uprave za državno obezbeđenje i Predsedničkog puka, proveravali su bezbednost administrativnih zgrada, skloništa i izvora vode za piće.
U sredu je privremeni predsednik Ukrajine Oleksandr Turčinov kazao da se armija nalazi u stanju pune borbene gotovosti zbog pretnje ruske invazije.
On je bio kritičan zbog “bespomoćnosti” snaga bezbednosti koje nisu “u stanju da ispune svoju dužnostu u zaštiti građana”.
Masovna proslava 1. maja na Krimu
U međuvremenu, na istoku Ukrajine u četvrtak nema većih incidenata.
Prvomajski miting u Siferopolju
U četvrtak se oko 100.000 ljudi okupilo povodom 1. maja, Međunarodnog praznika rada, u krimskom gradu Simferopolju, što je najveći javni skup u istoriji grada, rekao je vršilac dužnosti predsednika Republike Krim Sergej Aksjonov.Kriza u Ukrajini biće glavna tema razgovora nemačke kancelarke Angele Merkel i američkog predsednika Baraka Obame u Vašingtonu ove sedmice.
Merkelova i Obama će razgovarati u petak o mogućim novim sankcijama protiv ruske ekonomije, rekli su nemački zvaničnici uoči njene dvodnevne posete Vašingtonu.
Hening Rike, ekspert za američko-nemačke odnose, rekao je da će Merkelova pokušati da otkloni američku bojazan da bi Nemačka mogla da odustane od daljih sankcija zbog bliskih ekonomskih veza sa Rusijom.
SAD I Evropska unija uvele su nove sankcije Moskvi početkom sedmice zbog krize u Ukrajini.
Pomoć MMF Ukrajini od 17 milijardi dolara
Međunarodni monetarni fond (MMF) odobrio je plan pomoći od 17 milijardi dolara Ukrajini, navodeći da je "hitna akcija" pomoći toj zemlji bila neophodna.
Zeleno svetlo za odobravanje tog programa omogućio je deblokadu prve rate od 3,2 milijarde dolara, kao hitnu pomoć Ukrajini koja je na ivici bankrota.
"Hitna akcija bila je neophodna", rekla je generalna direktorka MMF-a Kristin Lagard posle sastanka upravnog odbora te organizacije, čija je članica i Rusija.
Plan MMF-a koji predviđa pomoć od 14 do 18 milijardi dolara, trebalo bi da otvori put i za druge donatore, poput EU i Svetske banke, da izdvoje sredstva za tu zemlju u iznosu od 27 milijardi dolara, koliko joj je potrebno da se izvuče iz krize.
Naredna sredstva MMF-a, međutim, neće biti isplaćena Kijevu, ukoliko vlasti ne sprovedu program oštrih ekonomskih mera koje prema Fondu predstavljaju osnovu za "trajan" rast privrede.
"Postoji rizik u sprovođenju ovog plana. Novo izbijanje napetosti sa Rusijom i problemi na istoku zemlje predstavljaju veliku opasnost u pogledu ekonomske perspektive te zemlje", dodala je Lagardova, ukazujući na "geopolitičke" napetosti između Kijeva i Moskve.