Povodom optimističke izjave predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasima Ljajića za RSE da će, izručenjem preostalih optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadžića, saradnja sa ovim sudom biti završena do kraja godine, aktivisti nevladinih organizacija, ne sumnjaju da iza takve tvrdnje stoji i realna pozadina.
“Očekujem da do kraja godine mi završimo ovu hašku priču”, rekao je Rasim Ljajić.
Optimizam predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, u pogledu okončanja najaktuelnije međunarodne obaveze Srbije, deli i tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević:
“Delim optimizam gospodina Rasima Ljajića, kada je izjavio, da očekuje do kraja godine rešimo problem Mladića... Mi jednostavno nemamo izbora, mi taj posao moramo da završimo."
Na čemu dve ključne ličnosti Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim sudom temelje svoj optimizam?
“Pa, jedan intenzivan rad svih službi bezbednosti, koje se bave time da se locira, uhapsi i transferiše za Hag Ratko Mladić”, kaže Vukčević.
“Ne mogu da verujem da ovoliki trud, napor, rad, angažovanje službi neće dati konačni rezultat, da Mladić i Hadžić ne budu locirani i izručeni Haškom tribunal”, navodi Ljajić.
Političke elite Srbije više puta su davale slične izjave i preduzimale operativne akcije, posebno u trenucima kada su se očekivale međunarodne ocene o njihovoj posvećenosti problemu saradnje sa sudom u Hagu. Sudeći po izjavama najvećih kritičara neodlučnosti i neangažmana Srbije na ovom polju, čini se da stvari, ovog puta, izgledaju nekako drugačije.
Nataša Kandić, predsednica Fonda za humanitarno pravo, veru u takvu mogućnost gradi na činjenici, da su vlasti Srbije uspele da u julu prošle godine, “neočekivano i bez velikog zahteva međunarodne zajednice”, uhapse i isporuče Radovana Karadžića:
“Mislim da nadležne službe kao što je BIA, policija i taj Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom poseduju informacije o kretanju Hadžića i Ratka Mladića, ali da tu postoje i neki tehnički problemi koji, pretpostavljam, odugovlače stalno taj trenutak, ili tu akciju hapšenja. Ako ministar Ljajić ima neki pozitivniji ton, onda verovatno da ima i neke informacije na osnovu kojih on smatra da bi se to moglo dogoditi do kraja godine.”
“Moram da kažem da mi je jako drago, ukoliko je Rasim Ljajić optimista u tom pogledu. To znači, pošto je dnevno angažovan u tom Akcionom timu, da on svoj optimizam bazira na nekim podacima koje mi ne možemo da znamo. To znači da će, verovatno, Ratko Mladić i Goran Hadžić biti uhapšeni. Nema drugog objašnjenja”, kaže predsednica JUKOM-a Biljana Kovačević Vučo.
Predsednica JUKOM-a napominje da se jedino na takav način može okončati “Haška priča”, budući da je apsolutno isključeno odustajanje Tribunala od potrage za dvojicom begunaca:
“Prema tome, ako Rasim Ljajić kaže da je optimista i da će do kraja godine ta priča da bude završena, to treba čitati samo kao – njih dvojica će biti uhapšeni!”
Bukvalno, svi kapaciteti, i službi bezbednosti i drugih institucija, su angažovani na okončanju priče o Haškom tribunalu, tvrdi Rasim Ljajić, napominjući da je ovo tema koja koči Srbiju na putu evropskih integracija, ali koja, istovremeno, i komlikuje unurašnji politički život:
“Radikalizuje ga dodatno, stalno predstavlja jednu temu oko koje se polemiše, kojom se dodatno polarizuje javnost u Srbiji. Naš veliki interes je da ona što pre bude zatvorena na način da se preostala dva haška optuženika nađu u Hagu.”
Ozbiljnost u pristupu države, u vezi sa konačnim razrešenjem ovog problema, Ljajić ilustruje stavom glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca, tokom njegove poslednje posete Beogradu, kada je izrazio zadovljstvo po pitanju aktivnosti srpskih vlasti:
“On je zadovoljan sa onim što je čuo i video u Beogradu. Predočeno mu je sve što se radi na hapšenju, pre svega Mladića, ali i Hadžića. To je međuposeta jer u maju mesecu on dolazi u zvaničnu posetu Beogradu, pred podnošenje izveštaja Savetu bezbednosti koji očekujemo u junu mesecu. Za nas bi bilo jako važno da se u junu mesecu u izveštaju pojavi sintagma - Puna saradnja.”
Iako Ljajić ovog puta očekuje pozitivniji izveštaj haškog tužioca, Nataša Kandić podseća da samo jedno rešenje u potpunosti zadovoljava međunarodnu zajednicu:
“Što se tiče ocene Bramerca o toj saradnji, ja mislim da je ona uvek ograničena time, da će ta saradnja biti potpuna onda kada oba haška begunca budu uhapšena i predata Haškom tribunalu.”
Pored pitanja spremnosti srpskih vlasti da uhapse i isporuče Ratka Mladića, postavlja se i pitanje spremnost javnog mnjenja da prihvati novu realnost. Kakve političke i socijalne posledice može da izazove takav čin?
Biljana Kovačević Vučo:
“Ja se iskreno nadam da će hapšenje Ratka Mladića da se ostvari i da će ono da bude izvedeno na onaj način, koji neće da prizvede nikakve negativne reakcije, kao i da će hapšenje Ratka Mladića, konačno, otvoriti taj put da saznamo šta se dogodilo u Srebrenici i o odgovornosti Ratka Mladića, i verujem da će to, zaista, da bude početak kraja priče o ratnim zločinima koji su učinjeni u naše ime.”
Optimizam predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, u pogledu okončanja najaktuelnije međunarodne obaveze Srbije, deli i tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević:
“Delim optimizam gospodina Rasima Ljajića, kada je izjavio, da očekuje do kraja godine rešimo problem Mladića... Mi jednostavno nemamo izbora, mi taj posao moramo da završimo."
Na čemu dve ključne ličnosti Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim sudom temelje svoj optimizam?
“Pa, jedan intenzivan rad svih službi bezbednosti, koje se bave time da se locira, uhapsi i transferiše za Hag Ratko Mladić”, kaže Vukčević.
“Ne mogu da verujem da ovoliki trud, napor, rad, angažovanje službi neće dati konačni rezultat, da Mladić i Hadžić ne budu locirani i izručeni Haškom tribunal”, navodi Ljajić.
Političke elite Srbije više puta su davale slične izjave i preduzimale operativne akcije, posebno u trenucima kada su se očekivale međunarodne ocene o njihovoj posvećenosti problemu saradnje sa sudom u Hagu. Sudeći po izjavama najvećih kritičara neodlučnosti i neangažmana Srbije na ovom polju, čini se da stvari, ovog puta, izgledaju nekako drugačije.
Nataša Kandić, predsednica Fonda za humanitarno pravo, veru u takvu mogućnost gradi na činjenici, da su vlasti Srbije uspele da u julu prošle godine, “neočekivano i bez velikog zahteva međunarodne zajednice”, uhapse i isporuče Radovana Karadžića:
“Mislim da nadležne službe kao što je BIA, policija i taj Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom poseduju informacije o kretanju Hadžića i Ratka Mladića, ali da tu postoje i neki tehnički problemi koji, pretpostavljam, odugovlače stalno taj trenutak, ili tu akciju hapšenja. Ako ministar Ljajić ima neki pozitivniji ton, onda verovatno da ima i neke informacije na osnovu kojih on smatra da bi se to moglo dogoditi do kraja godine.”
“Moram da kažem da mi je jako drago, ukoliko je Rasim Ljajić optimista u tom pogledu. To znači, pošto je dnevno angažovan u tom Akcionom timu, da on svoj optimizam bazira na nekim podacima koje mi ne možemo da znamo. To znači da će, verovatno, Ratko Mladić i Goran Hadžić biti uhapšeni. Nema drugog objašnjenja”, kaže predsednica JUKOM-a Biljana Kovačević Vučo.
Predsednica JUKOM-a napominje da se jedino na takav način može okončati “Haška priča”, budući da je apsolutno isključeno odustajanje Tribunala od potrage za dvojicom begunaca:
“Prema tome, ako Rasim Ljajić kaže da je optimista i da će do kraja godine ta priča da bude završena, to treba čitati samo kao – njih dvojica će biti uhapšeni!”
Bukvalno, svi kapaciteti, i službi bezbednosti i drugih institucija, su angažovani na okončanju priče o Haškom tribunalu, tvrdi Rasim Ljajić, napominjući da je ovo tema koja koči Srbiju na putu evropskih integracija, ali koja, istovremeno, i komlikuje unurašnji politički život:
“Radikalizuje ga dodatno, stalno predstavlja jednu temu oko koje se polemiše, kojom se dodatno polarizuje javnost u Srbiji. Naš veliki interes je da ona što pre bude zatvorena na način da se preostala dva haška optuženika nađu u Hagu.”
Ozbiljnost u pristupu države, u vezi sa konačnim razrešenjem ovog problema, Ljajić ilustruje stavom glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca, tokom njegove poslednje posete Beogradu, kada je izrazio zadovljstvo po pitanju aktivnosti srpskih vlasti:
“On je zadovoljan sa onim što je čuo i video u Beogradu. Predočeno mu je sve što se radi na hapšenju, pre svega Mladića, ali i Hadžića. To je međuposeta jer u maju mesecu on dolazi u zvaničnu posetu Beogradu, pred podnošenje izveštaja Savetu bezbednosti koji očekujemo u junu mesecu. Za nas bi bilo jako važno da se u junu mesecu u izveštaju pojavi sintagma - Puna saradnja.”
Iako Ljajić ovog puta očekuje pozitivniji izveštaj haškog tužioca, Nataša Kandić podseća da samo jedno rešenje u potpunosti zadovoljava međunarodnu zajednicu:
“Što se tiče ocene Bramerca o toj saradnji, ja mislim da je ona uvek ograničena time, da će ta saradnja biti potpuna onda kada oba haška begunca budu uhapšena i predata Haškom tribunalu.”
Pored pitanja spremnosti srpskih vlasti da uhapse i isporuče Ratka Mladića, postavlja se i pitanje spremnost javnog mnjenja da prihvati novu realnost. Kakve političke i socijalne posledice može da izazove takav čin?
Biljana Kovačević Vučo:
“Ja se iskreno nadam da će hapšenje Ratka Mladića da se ostvari i da će ono da bude izvedeno na onaj način, koji neće da prizvede nikakve negativne reakcije, kao i da će hapšenje Ratka Mladića, konačno, otvoriti taj put da saznamo šta se dogodilo u Srebrenici i o odgovornosti Ratka Mladića, i verujem da će to, zaista, da bude početak kraja priče o ratnim zločinima koji su učinjeni u naše ime.”