Beogradski mediji objavili su audio snimak razgovora haškog bjegunca i optuženika za genocid Ratka Mladića i bivšeg predsednika Jugoslavije Dobrice Ćosića, koje je Mladić tajno snimao.
U snimku, Dobrica Ćosić ubeđuje Mladića da razgovara sa tadašnjim vođom bosanskih Srba i sadašnjim optuženikom za genocid Radovanom Karadžićem, koji je u to vreme smenio Mladića:
Kako se navodi, razgovor između Mladića i Ćosića vođen je najverovatnije neposredno posle Oluje 1995. godine.
Sukob Karadžića i Mladića izbio je posle hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja", a Ćosić u to vreme nije bio predsednik SRJ. I ovaj razgovor, kao i drugi koji se nalaze na oko stotinu audio kaseta, predat je tužilaštvu Haškog tribunala.
Za predsednicu Helsinškog odbora za ljudska prava Sonju Biserko, ovaj snimak nije nikakvo iznađenje. Ona za program RSE govori o uticaju Dobrice Ćisića na državni vrh i politiku devedesetih, ali i onu posle toga.
“Ovim razgovorom ponovo se pokazalo da je Dobrica Ćosić uvek imao ključnu ulogu, ne samo tada. Ali ovo je vrlo važno jer se pokazuje da je on bio najuticajnija ličnost, možda čak i uticajnija od Slobodana Miloševića. Nakon toga Ćosić i njegov krug trebalo je da uvedu takozvanu demokratiju, što se i desilo 5. oktobra“, kaže Biserko i napominje da Ćosića tretira kao najodgovornijeg čoveka.
„Odnosno taj njegov krug odražava jedan stav, jednu ideologiju. Skoro čitavu drugu polovinu 20 veka bio je najeksponiraniji u toj politici. Činjenica da se Srbija, niti njena politička elita nikada nisu bavili njegovom ulogom zapravo i jeste razlog što se zemlja tako dugo kreće u jednom začaranom krugu i ne može da izađe iz toga i istakne odgovornost svih koji su bili uključeni u to, a tu pre svega mislim na Dobricu Ćosića.“
RSE: Može li se, po vašem mišljenju, na bilo koji način sada pokrenuti pitanje njegove odgovornosti?
„On je bio predsednik 92. i 93. godine u vreme kada su se stravični zločini događali u Bosni. Može se pokrenuti u svakom slučaju njegova moralna odgovornost i, pre svega, mislim da je najvažnije da se razgrne sve to iza čega on stoji i po mom dubokom uverenju, on je bio paralelna vlast Miloševiću sve vreme. Tu dosta zavisi od insajdera koji bi trebalo da otkriju njegovu odgovornost u to vreme.“
RSE: Koliki je njegov uticaj nakon ratova, posle 5. oktobra?
„On je u svakom slučaju bio ključna osoba i jedan od ključnih ljudi koji je učestvovao u izboru Vojislava Koštunice. Znači on je izabran kao kandidat koji je obećavao da će podržati kurs koji je Slobodan Mlošević vodio, odnosno očuvanje ratnog plena, Bosne, Crne Gore u to vreme i, naravno, Kosova, odnosno podele Kosova. U krajnjoj liniji on se uključio i u razgovore oko Kosova svojom knjigom o Kosovu koja je promovisana u svim većim gradovima po Srbiji. On je aktivno učestvovao i u kreiranju javnog mnenja, i opštoj pripremi za ideju o podeli Kosova.“
Ćosić: Dobar dan, Dobrica Ćosić na telefonu.
Mladić: E, poštovanje moje! General Mladić ovde.
Ćosić: Evo šta je moja molba. Moj apel, moja molba... Moramo, dragi Ratko, da se složimo svi! Svi, vi, Slobodan i Radovan morate se sada složiti, inače ćemo propasti ako se ne složimo!
Mladić: Ja sam uvek takvu ideju zastupao i ja sam za takvo opredeljenje. I ceo glavni štab podržava slogu srpskog naroda i svih rukovodstava.
Ćosić: Dajte da se vas dvojica, kao braća, dogovorite. Dajte reč, odnosno postavite sve uslove da se spase država i da spase vojska!
Mladić: Stupite s njim u kontakt i savetujte mu kako je jednostrano i po nagovoru nekih svojih šaptača doneo takvu razbijačku odluku i neka je i povuče i treba da mu bude jasna opomene da je cela vojska sav komandi kadar, od vojnika do generala podržala naše pismo i sugestije Skupštini.
Ćosić: Evo, ja sam sada razgovarao sa Karadžićem.
Mladić: Dobro!
Ćosić: On je spreman da dođe kod vas u Glavni štab i da se sa vama dogovori šta da se radi.
Mladić: Mhm. Dobro, onda se možemo dogovoriti da se sutra u toku dana satanemo.
U snimku, Dobrica Ćosić ubeđuje Mladića da razgovara sa tadašnjim vođom bosanskih Srba i sadašnjim optuženikom za genocid Radovanom Karadžićem, koji je u to vreme smenio Mladića:
Kako se navodi, razgovor između Mladića i Ćosića vođen je najverovatnije neposredno posle Oluje 1995. godine.
Sukob Karadžića i Mladića izbio je posle hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja", a Ćosić u to vreme nije bio predsednik SRJ. I ovaj razgovor, kao i drugi koji se nalaze na oko stotinu audio kaseta, predat je tužilaštvu Haškog tribunala.
Za predsednicu Helsinškog odbora za ljudska prava Sonju Biserko, ovaj snimak nije nikakvo iznađenje. Ona za program RSE govori o uticaju Dobrice Ćisića na državni vrh i politiku devedesetih, ali i onu posle toga.
“Ovim razgovorom ponovo se pokazalo da je Dobrica Ćosić uvek imao ključnu ulogu, ne samo tada. Ali ovo je vrlo važno jer se pokazuje da je on bio najuticajnija ličnost, možda čak i uticajnija od Slobodana Miloševića. Nakon toga Ćosić i njegov krug trebalo je da uvedu takozvanu demokratiju, što se i desilo 5. oktobra“, kaže Biserko i napominje da Ćosića tretira kao najodgovornijeg čoveka.
„Odnosno taj njegov krug odražava jedan stav, jednu ideologiju. Skoro čitavu drugu polovinu 20 veka bio je najeksponiraniji u toj politici. Činjenica da se Srbija, niti njena politička elita nikada nisu bavili njegovom ulogom zapravo i jeste razlog što se zemlja tako dugo kreće u jednom začaranom krugu i ne može da izađe iz toga i istakne odgovornost svih koji su bili uključeni u to, a tu pre svega mislim na Dobricu Ćosića.“
RSE: Može li se, po vašem mišljenju, na bilo koji način sada pokrenuti pitanje njegove odgovornosti?
„On je bio predsednik 92. i 93. godine u vreme kada su se stravični zločini događali u Bosni. Može se pokrenuti u svakom slučaju njegova moralna odgovornost i, pre svega, mislim da je najvažnije da se razgrne sve to iza čega on stoji i po mom dubokom uverenju, on je bio paralelna vlast Miloševiću sve vreme. Tu dosta zavisi od insajdera koji bi trebalo da otkriju njegovu odgovornost u to vreme.“
RSE: Koliki je njegov uticaj nakon ratova, posle 5. oktobra?
„On je u svakom slučaju bio ključna osoba i jedan od ključnih ljudi koji je učestvovao u izboru Vojislava Koštunice. Znači on je izabran kao kandidat koji je obećavao da će podržati kurs koji je Slobodan Mlošević vodio, odnosno očuvanje ratnog plena, Bosne, Crne Gore u to vreme i, naravno, Kosova, odnosno podele Kosova. U krajnjoj liniji on se uključio i u razgovore oko Kosova svojom knjigom o Kosovu koja je promovisana u svim većim gradovima po Srbiji. On je aktivno učestvovao i u kreiranju javnog mnenja, i opštoj pripremi za ideju o podeli Kosova.“
Transkript razgovora između Mladića i Ćosića
Transkript razgovora između Mladića i ĆosićaĆosić: Dobar dan, Dobrica Ćosić na telefonu.
Mladić: E, poštovanje moje! General Mladić ovde.
Ćosić: Evo šta je moja molba. Moj apel, moja molba... Moramo, dragi Ratko, da se složimo svi! Svi, vi, Slobodan i Radovan morate se sada složiti, inače ćemo propasti ako se ne složimo!
Mladić: Ja sam uvek takvu ideju zastupao i ja sam za takvo opredeljenje. I ceo glavni štab podržava slogu srpskog naroda i svih rukovodstava.
Ćosić: Dajte da se vas dvojica, kao braća, dogovorite. Dajte reč, odnosno postavite sve uslove da se spase država i da spase vojska!
Mladić: Stupite s njim u kontakt i savetujte mu kako je jednostrano i po nagovoru nekih svojih šaptača doneo takvu razbijačku odluku i neka je i povuče i treba da mu bude jasna opomene da je cela vojska sav komandi kadar, od vojnika do generala podržala naše pismo i sugestije Skupštini.
Ćosić: Evo, ja sam sada razgovarao sa Karadžićem.
Mladić: Dobro!
Ćosić: On je spreman da dođe kod vas u Glavni štab i da se sa vama dogovori šta da se radi.
Mladić: Mhm. Dobro, onda se možemo dogovoriti da se sutra u toku dana satanemo.