“Ne znamo se, a mnogo smo slični”, zaključak je 30-ak mladih iz Srbije i sa Kosova, nakon što su u Prištini i Beogradu zajedno proveli po tri dana.
U okviru programa LinKS (Linking Kosovo and Serbia) u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava, osim upoznavanja sa svakodnevnim životom ljudi svoje generacije, njihovim nadanjima i problemima, imali su prilike i da, o odnosima Beograda i Prištine, razgovaraju sa predstavnicima državnih institucija, domaćih i međunarodnih organizacija, civilnog društva, medija...
“Ja sam Milica Karić, iz Beograda sam”
“Zovem se Çlirim Sheremeti, iz Prištine sam, prestonice Kosova”
Milica Karić pohađa master studije Jugoistočne Evrope na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Çlirim završava gimnaziju u Prištini i za sebe kaže da je omladinski aktivista.
Milica je prvi put posetila Prištinu, Çlirim je prvi put u Beogradu.
Mladi Kosova i Srbije u Beogradu
“Dosta nas, kada smo kretali iz Srbije, kretali smo sa određenim, dosta jakim predrasudama. Govorili su nam da postoji šansa da dođe do nekog konflikta dole, da nije u redu da pričamo srpski na ulici u Prištini, da ne bi trebalo da budemo toliko opušteni. Kada smo otišli tamo, pokazalo se da ništa od toga nije tačno. Da su strahovi ti koji stvaraju sredinu koja se samo više i više plaši. Nekako, taj strah se gomila, a za time ne postoji prava potreba, jer nije strašno biti u Prištini i pričati srpski”, kaže Milica Karić.
Çlirim Sheremeti primećuje da je “zapanjujuće koliko smo slični”.
“Nisam imao nikakvu predstavu o tome koliko toga imamo zajedničkog. Ljudi uglavnom žive u svom ‘balonu’, jer gledaju svoje medije, prate svoje društvene mreže i stvaraju ‘balon’ u kome se informišu i ne trude se da dobijaju vesti iz drugih izvora. Ja nisam znao da Srbija, baš kao i Kosovo, ima svoje unutrašnje probleme sa korupcijom ili nezposenošću. Nakon posete, od mladih iz Srbije sam saznao da ih muče isti problem kao i nas – visoka nezaposlenost, problem sa vladom, slobodom medija… Mnogo toga imamo zajedničkog", kaže ovaj mladić iz Prištine i dodaje da mu se svideo i grad.
"Neverovatno je koliko toga i on ima zajedničkog sa nekim gradovima na Kosovu”, rekao nam je.
Arijeta Murati iz Prištine, takođe je prvi put u Beogradu. “Utisci su mnogo bolji nego što sam očekivala”, kaže nam ova studentkinja.
“Nije to strah, nego je strah od nečega nepoznatog. Bilo je lepo. Nova iskustva, videli smo nove stvari. Videli smo koliko smo, Albanci i Srbi, u stvari slični”
Strah o kome govori, posledica je predrasuda koje su, kaže, prisutne i u Srbiji na Kosovu, a doprinose mu i mediji. “Slični smo po tradiciji. Svi smo sa Balkana. Imamo i slične probleme, ako mogu tako da kažem”, dodaje.
A najveći problemi koji muče mlade i Srbije i Kosova, ukazuje nam Aleksandar Vučić iz Gračanice, jesu socijalno-ekonomske prirode. Pre svega nedostatak posla.
Aleksandar Vučić i Çlirim Sheremeti
“Bilo da se radi o Srbima iz Srbije, Srbima sa Kosova, drugim zajednicama sa Kosova, Albancima iz Srbije, Albancima sa Kosova... to je taj problem koji nas sve muči”, kaže nam ovaj diplomirani menadžer bezbednosti i član nevladine organizacije "Mlada aktivna Gračanica".
Sa tim je saglasna Milica Karić iz Beograda. “Naučila sam da se ne znamo, a da smo zapravo mnogo slični. Da nas muče isti problemi. Da isto ne znamo o Briselskom dijalogu”.
Çlirim Sheremeti iz Prištine naglašava zato da mladi poput njih, koji su zainteresovani da se angažuju na unapređenju odnosa između dva društva, moraju da ponude kontra-argumente.
“Ljudi će imati inicijalno loš utisak i tražiće samo argumente koji taj loš utisak potkrepljuju sve dok se ne suoče sa drugačijim argumentima. Kao na primer sa nama. Mi smo mladi koji su posetili Beograd i koji su proveli vreme sa mladima iz Srbije. Mi ćemo biti taj kontra-argument. Reći ćemo im da je to zapravo lepo mesto i da bi trebalo da ga posete”, kaže Çlirim Sheremeti.
Sa ciljem da doprinese jačanju saradnje mladih u regionu, Inicijativa mladih za ljudska prava već 13 godina organizuje programe razmene između Kosova i Srbije.