"Naša ekološka situacija je loša, treba da se ugledamo na bolje zemlje oko nas."
Ovako Boris Dojčinović, student međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka u Beogradu za Radio Slobodna Evropa (RSE) komentariše rezultate istraživanja Krovne organizacije mladih u Srbiji (KOMS) koji su pokazali da 63,5 odsto mladih smatra kako je kvalitet životne sredine u Srbiji loš.
KOMS je na Međunarodni dan mladih, 12. avgusta, objavio Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u državi za 2024. godinu. U istraživanju je učestvovalo 1.210 mladih sa teritorije Republike Srbije.
'Životna sredina generacijska tema'
Kvalitet obrazovanja i stanje demokratije među najvećim su problemima sa kojima se mladi suočavaju u Srbiji, pokazao je izveštaj koji KOMS tradicionalno objavljuje od 2017. godine.
Miljana Pejić, generalna sekretarka KOMS-a za RSE, navodi da je istraživanje pokazalo da se mladi mnogo više interesuju i za zaštitu životne sredine nego ranije.
Mišljenja je i da je tema zaštite životne sredine "generacijska tema u svetu".
"Mislim da je pitanje ekologije pitanje koje je trenutno vrlo politizovano, vrlo na neki način zatvoreno, u smislu da ne postoji puno prostora za dijalog da bi se o temama koje su trenutno goruće diskutovale i da bi postojala neka možda konstruktivna razmena mišljenja i da bi se na taj način došlo do odgovora", kaže generalna sekretarka KOMS-a.
Dodaje da je mišljenje KOMS-a da su protesti koji su mirni i organizovani adekvatno u skladu sa zakonom apsolutno legitiman način izražavanja nezadovoljstva određenom politikom.
"Tako da vidimo da time što ne postoji dijaloški mehanizmi, da ih tako nazovem, institucionalni, da će to onda sasvim sigurno da proizvede efekat vaninstitucionalnim putem. Mladi i ostali građani i građanke prosto izražavaju svoje nezadovoljstvo i na taj način pokušavaju da menjaju stvari."
Pročitajte i ovo: Posle ekoloških protesta u Srbiji vlast odgovara hapšenjima i optužbama protiv ZapadaU koje institucije mladi imaju poverenja?
Mladi tek umereno poverenje imaju jedino u nauku i naučnike, pokazalo je istraživanje. Na drugom i trećem mestu su vojska i crkva.
Ovakvi rezultati ne iznenađuju Borisa Dojčinovića.
"Jer kad pogledamo sve ostale institucije danas u našoj državi, za početak nisu ažurne, nisu adekvatne, ne rade svoj posao kako treba", kaže Dojčinović.
Ivu Savić, koja studira u Sjedinjenim Američkim Državama je, pak, ovaj podatak o poverenju u nauku iznenadio.
"Zato što generalno nisam premetila da se Srbi previše oslanjaju na lekarski sistem, pogotovo kada bih to poredila sa Amerikom, gde je bilo kakva globobolja, jutarnja globobolja, odmah se ide kod lekara, odmah se rade sve procedure", kaže Iva Savić za RSE.
Miljana Pejić iz KOMS-a smatra da je to što mladi imaju poverenja u naučnike veoma pozitivna stvar jer, kako kaže, "ima mnogo i lažnih i poluinformacija" kada su u pitanju stručnije teme.
"Tako da, recimo, za pitanja o zdravstvu, bilo bi super da se struka malo više uključi u smislu pravovremenog i tačnog informisanja o HPV vakcinaciji na primer."
Vaš browser nepodržava HTML5
Beogradski studenti vakcinacijom protiv HPV-a
Ostati ili otići?
Istraživanje je pokazalo i da bi se trećina mladih odselila iz zemlje što zbog standarda, što zbog dostojanstvenijeg života.
Studije su bile Ivin razlog za odlazak iz Srbije.
"Ja sam otišla u inostranstvo prvenstveno zbog akademije, zato što mene zanima psihologija, zanima me klinička praksa. U Srbiji to nije razvijeno u pravcu koji se meni dopada, u kome ja sebe vidim", kaže Iva Savić.
Boris Dojčinović, koji studira u svojoj zemlji, smatra da bi država trebalo da da mnogo veću podršku mladima na početku karijere.
"Iako se prave određeni programi podrške, 'Moja prva plata' i tako dalje, smatram da to nije dovoljno ako gledamo ono čemu težimo a to je Evropska unija", kaže Dojčinović.
Kakvi su stavovi o EU i Kosovu?
Mladi su odgovarali i na pitanja o stavovima prema Evropskoj uniji (EU), ali i statusu Kosova.
Dok je pozitivna reakcija na EU porasla za nekoliko procenata, od 16 na 21 odsto u odnosu na prošlu godinu, povratak kontrole nad Kosovom vojnim sredstvima je podržalo 31,7 odsto mladih, u odnosu na 18,7 odsto, koliko je bilo 2021. godine.
"Nas posebno zabrinjava to za vojna sredstva i povratak kontrole na Kosovu, zato što, mislim taj milintantan javni diskurs pre svega između političara na tom nivou, vidimo koliko se lako populistički prenosi, ne samo ka mladima, nego i ka širim društvenim grupama, odnosno u građanstvu", kaže Pejić.
'Kako te vidim?' U cipelama mladih sa Kosova i iz Srbije
Šta treba menjati?
Krovna organizacija kao jedan od problema navodi to što još uvek nije formiran Odbor za mlade, i dodaju kako je neophodno da se donese novi Zakon o mladima.
Njime bi, objašnjava Miljana Pejić trebalo da se unaprede mehanizmi lokalne omladinske politike i njihovo finansiranje.
"Mi vidimo da sada sa ovakvim načinom finansiranja postoji mogući prostor za malverzacije, da kriterijumi za dodelu sredstava organizacijama nisu adekvatni", kaže Pejić.
Od ukupnog budžeta za 2024. godinu, za mlade je izdvojeno tek 0,03 procenata.