Mladi o nasilju na internetu: Svima nam se to desilo

Svaka treća mlada osoba bila je žrtva nasilja na internetu, podaci su ankete UNICEF-a (Dečijeg fonda Ujedinjenih nacija) u kojoj su učestvovali mladi iz 30 zemalja sveta, među kojima su Albanija, Kosovo i Crna Gora.

Istraživanje Krovne organizacije mladih u Srbiji pokazalo je da je više od trećine mladih bilo suočeno sa digitalnim nasiljem.

Šesnaestogodišnja Marijana iz Beograda, učenica srednje škole ima više od 3.900 pratilaca na Instagramu. Po savetu sestre zaključala je profil na ovoj društvenoj mreži, kako fotografije i objave ne bi mogli da vide i komentarišu oni koji nisu na listi njenih pratilaca. Kaže da joj je sestra savetovala i da ugasi profil i napravi novi.

"Zatvorila sam profil da mi ne bi pisali svašta ovi što imaju preko 40 godina. Svašta mi pišu, šalju mi svakakve slike. Komentarišu mi slike, šalju privatne poruke kako sam zgodna, kako sam lepa. Svašta baš, da ne psujem. Ne prija mi takvi komentari, to što mi šalju. Ne prija mi uopšte", naglašava Marijana.

Pročitajte i ovo: Realne opasnosti u virtuelnom svijetu interneta

Ona kaže i da su ovakva neprijatna iskustva imale i njene drugarice iz škole. Druga vrsta uvredljivih komentara nekada stiže i od onih koji su na listi prijatelja na društvenim mrežama.

"Ogovaraju, komentarišu. Pričaju kako se slikam, kako se oblačim", kaže sagovornica Radija Slobodna Evropa (RSE). Objašnjava da je u današnje vreme na društvenim mrežama bitno ko nosi markiranu garderobu.

"Ima onih koji imaju para i nose samo original stvari, a ima i onih koji nose 'fejk'. I onda ti koji nose original omalovažavaju one koji nemaju para da se oblače skupo", ističe Marijana.

'Kao da me neko prati'

Govoreći anonimno, skoro tri četvrtine mladih ispitanika u UNICEF anketi izjavilo je da su društvene mreže, uključujući Fejsbuk (Facebook), Instagram, Snepčet (Snapchat) i Tviter (Twitter), najčešća mesta na kojima se odvija internet nasilje.

Nakon što je na sve popularnijoj društvenoj mreži Tik Tok objavila nekoliko videa, Tari Dakić iz Beograda stigli su uvredljivi komentari.

"Pitaju me – 'da li si muško ili žensko, ili 'kako si ti žensko'. Pošto imam kratku kosu i ne oblačim se baš kao 'klasično žensko'. Dobila sam i komentare – šta radiš budalo, skidaj se sa aplikacije. Kad gledam tuđe snimke i komentare primetila sam da pišu – šta radiš ovde, blamiraš se, i slično", objašnjava sagovornica RSE.

Tara Dakić kaže da uvredljive komentare ignoriše i da su joj profili i na ostalim društvenim mrežama otključani. Priča i da je od roditelja često dobijala savet da bude oprezna na internetu. U današnjem digitalnom svetu Tara naglašava da se u svakom momentu oseća "kao da je neko prati".

"Ali ne izbacujem toliko privatne informacije, pa ne mislim da su moji podaci ugroženi. Poštujem ono što mi roditelji kažu, da ne kačim fotografije i video snimke iz kuće, i oko kuće. Prijatelje ne kačim bez njihove dozvole, jer ne bih da budu izloženi nečemu što ne žele", ističe Tara Dakić.

Pročitajte i ovo: Kako se boriti protiv 'cyber' nasilja?

Ivan Jevgić, student istorije, u slobodno vreme se bavi muzikom. Njegove objave na Jutjubu (Youtube) i Instagramu su otključane, kako bi svi mogli da čuju šta on radi – ali i da prokomentarišu. Pored pohvala, bude i negativnih komentara.

"Bude par negativnih komentara. Uglavnom se svodi na to da mi je muzika ’kopija ovoga ili onoga’. Ako mi daju konstruktivne kritike, meni je to super, a ako ne – imaju pravo da im se ne sviđa, meni je to ok", ističe Ivan Jevgić.

Prema njegovom mišljenju, sloboda govora nema granica, pa negativne komentare upućene na njegov rad ne briše.

"Šta god da postaviš, ti si to uradio sa namerom da bude javno i da neko može da ostavi svoj komentar. Na tebi je kako ćeš to da protumačiš. Ako ti ne prijaju komentari, ugasi profil. Mislim da je čitava priča o digitalnom nasilju otišla predaleko", misli Ivan.

SOS linija za vršnjačko nasilje

'Šta se smatra privatnošću?'

Filip Simić, student ruskog jezika priča nam da više nije aktivan na društvenim mrežama.

"Ja ne želim da postavim sliku i da mi neko ostavlja komentar, bilo da je pozitivan ili negativan. Mislim da su ljudi izgubili osećaj o tome da dele svoju privatnost, jer ja stvarno više ne znam šta se smatra privatnošću. Ceo koncept privatnosti na internetu mi je potpuno konfuzan", naglašava Filip.

Pročitajte i ovo: Društvene mreže, zloupotreba podataka i špijunaža

Ističe i da on nije bio izložen uvredama na internetu, ali da poznaje mnoge koji jesu. Negativni komentari su, kaže, ipak neminovnost u digitalnom svetu.

"Ne mogu da se setim konkretnog primera, ali svakome od nas se to desilo. Mislim da to nije bila konstantno jedna osoba, jer to se lako reši – blokiraš tu osobu. Ali ljudi sebi daju za pravo da pišu, misle da su pozvani da svakoga komentarišu", ističe Filip Simić.

Pročitajte i ovo: Kako je zadnjih deset godina na internetu promijenilo našu stvarnost

Kroz anketu UNICEF-a, koja je pokazala da je svaka treća mlada osoba izložena digitalnom nasilju, ispitanicima je postavljeno i pitanje - koga smatraju odgovornim za njegovo zaustavljanje.

Za trećinu ispitanika odgovorni su korisnici društvenih mreža, trećina veruje da su odgovorne internet kompanije, dok je za trećinu odgovornost na državnim institucijama.