Kultni mjuzikl hipijevske ere - „Kosa“, posle 40 godina, ponovo se vraća u beogradsko pozorište „Atelje 212“. Premijera predstave, koju je adaptirao reditelj Kokan Mladenović, u izvođenju pedesetočlanog ansambla, zakazano je za sredu, 03. februar.
O čemu govori savremeno izvođenje „Kose“?
Zvuči paradoksalno, ali istinito - da uprkos izmenjenoj konstrukciji sveta u proteklih 40 godina, pesme o ljubavi, toleranciji, solidarnosti, pesme pobune protiv globalne postavke sveta, protiv besmislenih ratova, nepravde... i dalje imaju nepromenjenu snagu i važnost.
Ove poruke i dalje predstavljaju glas mlade generacije, koja želi da se izbori za neku bolju stvarnost.
"Više nema rata kao ideološkog rata, ali imate ratove koji su tužna finala multikorporativnih interesa. Svi oni stubovi društva od kojih smo očekivali da budu nešto drugo, su se izrodili u svoje suprotnosti. Crkva, država, školstvo, sudstvo, vojska... Temelji na kojima počivaju društva, ne samo naše, su jako urušeni. O svemu tome mi pokušavamo da govorimo kroz ovu predstavu, prilično hrabro, prilično bezobrazno, verujući da ona sadrži u sebi, upravo, taj plamen pobune koji je sadržavala i ona slavna i čuvena predstava, i da smo, praktično, na najbolji mogući način, ispoštovali osnovnu nameru pisca, nepoštujući sve ono što su oni napisali kao tekst,“ kaže reditelj Mladenović.
Na način na koji se 1969. godine na Brodveju pevalo protiv rata, danas se peva o antiglobalizmu. To su neki mladi svesni antiglobalisti koji protestuju protiv svih "držača sveta", gde god se oni nalazili.
„Ja stvarno verujem da je moguće napraviti predstavu na ovakav način. Izmestiti kompletnu radnju, a da ona ostane u biti, zapravo ta „Kosa“ kakva je bila,“ kaže dramatrug, Jelena Mijović, uprkos početnoj skepsi.
POMOĆ ISKUSNIJIH KOLEGA
Ono što je nekad, jednim delom, simbolizovalo bunt mladih, duga Kosa i hipi garderoba, u verziji Kokana Mladeniovića poprima drugačije obličje:
„Mi smo probali, da svi oni ljudi koji su kastingovani za predstavu, budu izrazite individue i da to kako oni nose svoje karaktere, kako nose sami sebe, svoje frizure, svoje kose, da predstave njihov stav o vremenu u kojem žive.“
Nova postavka „Kose“ pripremljena je u rekordnom vremenu. Radilo se naporno, ponekad i dvadeset sati dnevno.
"Kokan me je zvao 28. novembra i rekao: „Vidi, da li te intersuje Kosa?“ Ja sam pitao da li se to radi na proleće. On kaže: „ Ne, ne! Premijera je 3. februara". To je nenormalno malo da se uradi mjuzikl. Probe su počele 11. decembra. Ali, u svakom slučaju, ja sam beskrajno uživao i mislim da je to jedno iskustvo koje ne može da se meri ni sa čim. Za mene, verovatno, najdraže iskustvo u pozorištu do sada,“ kaže glumac Sergej Trifunović.
Velkom ansamblu mlađih glumaca, plesača, pa i onih iz drugih profesija koji nikada nisu nastupali u pozorištu, značajnu podršku pružila je grupa iskusnijih glumaca, koji dobro pamte i legendarno izvođenje „Kose“ ’69. godine, u istom prostoru.
„Ja sam pre četrdeset godina bio student i gledao sam više od deset puta predstavu Kosa. Sanjao o tome da igram u njoj. I evo, posle četrdeset godina san mi se ostvario, ali nažalost, tako što me reditelj zove – čika Feđa“, rekao je Feđa Stojanović.
„Pre četrdeset godina, ja nisam bio rođen. Dakle, ja ne znam staru Kosu. Gledao sam samo film. Ali mogu da kažem, da će ovo biti potpuno nova Kosa!“ tvrdi Gordan Kičić.
Pogledajte insert iz filma Kosa:
O čemu govori savremeno izvođenje „Kose“?
Zvuči paradoksalno, ali istinito - da uprkos izmenjenoj konstrukciji sveta u proteklih 40 godina, pesme o ljubavi, toleranciji, solidarnosti, pesme pobune protiv globalne postavke sveta, protiv besmislenih ratova, nepravde... i dalje imaju nepromenjenu snagu i važnost.
Ove poruke i dalje predstavljaju glas mlade generacije, koja želi da se izbori za neku bolju stvarnost.
"Više nema rata kao ideološkog rata, ali imate ratove koji su tužna finala multikorporativnih interesa. Svi oni stubovi društva od kojih smo očekivali da budu nešto drugo, su se izrodili u svoje suprotnosti. Crkva, država, školstvo, sudstvo, vojska... Temelji na kojima počivaju društva, ne samo naše, su jako urušeni. O svemu tome mi pokušavamo da govorimo kroz ovu predstavu, prilično hrabro, prilično bezobrazno, verujući da ona sadrži u sebi, upravo, taj plamen pobune koji je sadržavala i ona slavna i čuvena predstava, i da smo, praktično, na najbolji mogući način, ispoštovali osnovnu nameru pisca, nepoštujući sve ono što su oni napisali kao tekst,“ kaže reditelj Mladenović.
Na način na koji se 1969. godine na Brodveju pevalo protiv rata, danas se peva o antiglobalizmu. To su neki mladi svesni antiglobalisti koji protestuju protiv svih "držača sveta", gde god se oni nalazili.
„Ja stvarno verujem da je moguće napraviti predstavu na ovakav način. Izmestiti kompletnu radnju, a da ona ostane u biti, zapravo ta „Kosa“ kakva je bila,“ kaže dramatrug, Jelena Mijović, uprkos početnoj skepsi.
POMOĆ ISKUSNIJIH KOLEGA
Ono što je nekad, jednim delom, simbolizovalo bunt mladih, duga Kosa i hipi garderoba, u verziji Kokana Mladeniovića poprima drugačije obličje:
„Mi smo probali, da svi oni ljudi koji su kastingovani za predstavu, budu izrazite individue i da to kako oni nose svoje karaktere, kako nose sami sebe, svoje frizure, svoje kose, da predstave njihov stav o vremenu u kojem žive.“
Nova postavka „Kose“ pripremljena je u rekordnom vremenu. Radilo se naporno, ponekad i dvadeset sati dnevno.
"Kokan me je zvao 28. novembra i rekao: „Vidi, da li te intersuje Kosa?“ Ja sam pitao da li se to radi na proleće. On kaže: „ Ne, ne! Premijera je 3. februara". To je nenormalno malo da se uradi mjuzikl. Probe su počele 11. decembra. Ali, u svakom slučaju, ja sam beskrajno uživao i mislim da je to jedno iskustvo koje ne može da se meri ni sa čim. Za mene, verovatno, najdraže iskustvo u pozorištu do sada,“ kaže glumac Sergej Trifunović.
Velkom ansamblu mlađih glumaca, plesača, pa i onih iz drugih profesija koji nikada nisu nastupali u pozorištu, značajnu podršku pružila je grupa iskusnijih glumaca, koji dobro pamte i legendarno izvođenje „Kose“ ’69. godine, u istom prostoru.
„Ja sam pre četrdeset godina bio student i gledao sam više od deset puta predstavu Kosa. Sanjao o tome da igram u njoj. I evo, posle četrdeset godina san mi se ostvario, ali nažalost, tako što me reditelj zove – čika Feđa“, rekao je Feđa Stojanović.
„Pre četrdeset godina, ja nisam bio rođen. Dakle, ja ne znam staru Kosu. Gledao sam samo film. Ali mogu da kažem, da će ovo biti potpuno nova Kosa!“ tvrdi Gordan Kičić.
Pogledajte insert iz filma Kosa: