Autor: Bekim Bislimi
Predstavnici lokalnih vlasti Južne i Severne Mitrovice kažu da je u ovom podeljenom gradu postignut napredak u slobodi kretanja građana. Deo građana albanske i srpske nacionalnosti to potvrđuje, mada ima i onih koji drugačije razmišljaju. Strah ipak postoji na obe strane.
Mitrovica je ostala podeljena od rata 1999; južni deo je nastanjen uglavnom albanskim stanovništvom, a severni srpskim.
Iako je sloboda kretanja građana između Južne i Severne Mitrovice daleko od savršene, u poslednje vreme napredak ipak postoji.
Gradonačelnik Južne Mitrovice, Agim Bahtiri, kaže da je pre nekoliko godina bilo nemoguće da građani slobodno prelaze iz jednog u drugi deo, dok je ta situacija sada promenjena.
“Slobodnog kretanja ima, ali ona može biti još bolja u budućnosti”, kazao je Bahtiri.
S druge strane, pokušaj Radija Slobodna Evropa da kontaktira gradonačelnika Severne Mitrovice Gorana Rakića, bili su neuspešni.
Adrijana Hodžić, šefica administracije u Opštini Severna Mitrovica, kaže da je sloboda kretanja građana unapređena, naročito nakon poslednjih lokalnih izbora 2013.
Stanje na severu nije savršeno: Adrijana Hodžić
“Građani se slobodno kreću u svom gradu i tu postoji napredak. To ne znači, međutim, da je stanje u Severnoj Mitrovici savršeno”, dodaje ona.
Predstavnici lokalnih samouprava smatraju da je uklanjanje ranije postavljenih barikada između dva dela grada, znak poboljšanja slobode kretanja.
S druge strane, građani na to gledaju drugačije.
Sloboda praćena strahom
Kosovski Albanac, Viktor Peci, koji živi u Zvečanu nadomak Severne Mitrovice gde inače živi većinsko srpsko stanovništvo, kaže da je sloboda kretanja ograničena samo u institucionalnom aspektu, dok se stanovništvo, iako sa dodatnom pažnjom, kreće slobodno.
“Građani se kreću bez problema, sve dok se neki problem ne pojavi. U trenutku kada se uoči da sam Albanac, moguće je da se neki problem desi, ali ne uvek. Nakon sporazuma Kosova i Srbije izgleda da slobodno kretanje više ne predstavlja veliki problem za Albance”, kaže on.
Faruk Ahmeti, takođe Albanac sa prebivalistem u multietničkom naselju Bošnjačka Mahala na samom ulazu u Severnoj Mitrovici, kaže da nema ometanja prilikom kretanja s južne na severnu stranu, ili obrnuto. Strah je ipak prisutan.
“Strah uvek postoji, zato što radim u južnom delu, ali porodica mi živi u severnom i zato uvek razmišljam o njima”, kaže on.
S druge strane, Ljubinka Milošević, starija žena srpske nacionalnosti iz Severne Mitrovice, kaže da često odlazi u južni deo.
“Često posećujemo radnje i niko nas ne dira. Trgujemo bez problema. Neki govore srpski, neki ne. Vratimo se uglavnom bez problema.”
Mladić Veljko Marković iz Severne Mitrovice, međutim, kaže da slobodno kretanje za njega postoji samo na severu.
“U ovom delu može se reći da postoji slobode kretanja, ali dole kod mosta i ne toliko. Ne znam da li je to zbog nestrpljenja dva naroda ili zbog nečeg drugog ali situacija je takva”, pojašnjava Marković, podsećajući na glavni ibarski most, gde je do nedavno postojao takozvani “Park mira”, postavljen nakon što je uklonjena barikada od zemlje i šljunka u severnom delu grada.
Na mostu se trenutno obavljaju radovi koje finansira EU, kako bi on ponovo uskoro bio otvoren za pešake i saobraćaj, čemu je služio i pre rata.
Gradonačelnik Bahtiri veruje da će se to desiti januara sledeće godine.
Ostaje da se vidi da li će most obavljati ulogu koju ima, a koju je prestao da obavlja 1999. Umesto da spaja, most je 16 godina razdvajao grad.
Prošle nedelje uklonjene su i poslednje barikade u blizini istočnog mosta koji vodi prema Bošnjačkoj mahali, što je bio dogovor gradonačelnika Severne i Južne Mitrovice.