U vreme kada se sve više govori o održavanju demokratskih izbora, slobodnom kretanju i o uspehu postizanja političkog sporazuma Prištine i Beograda u Briselu, u etničko podeljenom gradu, Mitrovici, u strogom centru, još uvek su prisutne dve barikade od šljunka i zemlje koje svakodnevno ometaju kretanje građana.
Pojedinci iz srpske zajednice na severu su 2011. godine podigli barikade u znak protivljenja akciji Policije Kosova u preuzimanju kontrole na graničnim prelazim Brnjak i Jarinje.
Jedna od barikada je na glavnom ibarskom mostu koji grad deli na južni, većinski albanski, i severni, uglavnom srpski deo, a druga iznad istočnog mosta, u blizini multietničkog naselja Bošnjačka mahala.
Da ove barikade ugrožavaju slobodno kretanje građana, potvrđuju i u Policiji Kosova.
„Barikade predstavljaju smetnju u svakom životnom smislu, uključujići slobodno kretanje. Sve dok su one prisutne na tim mestima ne možemo govoriti o slobodnom kretanju građana“, kaže Besim Hoti, portparol policije za mitrovački region.
On dodaje da je pitanje barikada političko, te da bi naredba za njihovo uklanjanje podrazumevalo uključenost svih sigurosnih institucija.
„Takve odluke još uvek nisu donete. Mi naravno čekamo naredbu koja bi bila zajednička, i od Vlade Kosova ali i od KFOR-a, da se donese odluka i odredi ko bi i na koji način uklonio ove barikade“, navodi Hoti.
Komadant KFOR-a general-major Volker Halbauer nedavno je izjavio da KFOR neće narediti nasilno uklanjanje barikada na mostu na Ibru, koja je, po njemu, politički simbol i predstavlja strah i želje naroda na severu.
Drugačije mišljenje je imao njegov prethodnik, Erhard Drevs, koji je barikadu nad rekom Ibar smatrao simbolom podele.
"Mislim da je ova barikada sramota. Ne samo da ometa slobodno kretanje, već predstavlja i simbol podele jednog grada, koji zapravo nije podeljen i koji može da koegzistira“, kazao je Drevs prošle godine prilikom posete Mitrovici. Ova misija je pod njegovom komandom uklonila veći broj barikada koje su Srbi postavili na magistralnim putevima na severu.
Pitanje za političare
„Ta pitanje se trebaju postaviti nadležnim političarima. Mislim da su ona veoma važna ali KFOR nije prava adresa. Političari o tome trebaju da razgovaraju. Kao što je komadant KFOR-a rekao, to je politički simbol, i kada kažete da taj simbol treba da se ukloni pre izbora, mislim da o tome trebate da razgovarate sa odgovarajućim političarima o ovom problemu koji mislite da će da nastane“, kazao je on.
Što se slobode kretanja KFOR-ovih snaga tiče, on kaže da barikade ne utiču na njihovo kretanje obzirom da postoji dovoljno zaobilaznih puteva.
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova navode da su Policija Kosova i EULEX oni koji trebaju da omoguće slobodno kretanje, odnosno da uklone barikade, ali da zbog nedostatka kapaciteta ove dve institucije u tome često traže i pomoć KFOR-a.
„Deo sporazuma predviđa bezuslovnu slobodu kretanja, te u tom pr avcu očekujemo i da tokom izbora 3. novembra neće biti barikada, zato što bi takve ometnje na lokalnim izborima bile na štetu srpske zajednice“, izjavila je za RSE Rroksana Qarri iz kancelarije za informisanje ovog ministarstva.
Za Olivera Ivanovića, bivšeg sekretara za Kosovo u Vladi Srbije, pitanje barikada se treba rešiti političkim sredstvima, obzirom da je to politički problem i odraz nepoverenja Srba prema institucijama Kosova. Njihovo uklanjanje do kraja ove godine je gotovo nemoguće, dodaje on.
„Barikade kao zapreke na putu jednostavno nemaju smisla u 21. veku, ali nema ni ova situacija sličnog primera bilo gde u Evropi – da se jedna zajednica koja je brojčano manjinska oseća potpuno ugroženo na početku 21. veka, i to ugroženo u fizičkom smislu. Mislim da treba mnogo strpljenja i da treba sačekati da se kod Srba taj visok stepen nepoverenja relativno smanji ne bili oni sami uklonili barikadu. Jer, uklanjanje barikade od strane bilo kog drugog, a pogotovo prištinskih institucija može samo da izazove erupciju nezadovoljstva i kao tako da nas vrati natrag za jedno 10 godina unatrag“, zaključuje Ivanović.
Pojedinci iz srpske zajednice na severu su 2011. godine podigli barikade u znak protivljenja akciji Policije Kosova u preuzimanju kontrole na graničnim prelazim Brnjak i Jarinje.
Jedna od barikada je na glavnom ibarskom mostu koji grad deli na južni, većinski albanski, i severni, uglavnom srpski deo, a druga iznad istočnog mosta, u blizini multietničkog naselja Bošnjačka mahala.
Da ove barikade ugrožavaju slobodno kretanje građana, potvrđuju i u Policiji Kosova.
„Barikade predstavljaju smetnju u svakom životnom smislu, uključujići slobodno kretanje. Sve dok su one prisutne na tim mestima ne možemo govoriti o slobodnom kretanju građana“, kaže Besim Hoti, portparol policije za mitrovački region.
On dodaje da je pitanje barikada političko, te da bi naredba za njihovo uklanjanje podrazumevalo uključenost svih sigurosnih institucija.
„Takve odluke još uvek nisu donete. Mi naravno čekamo naredbu koja bi bila zajednička, i od Vlade Kosova ali i od KFOR-a, da se donese odluka i odredi ko bi i na koji način uklonio ove barikade“, navodi Hoti.
Komadant KFOR-a general-major Volker Halbauer nedavno je izjavio da KFOR neće narediti nasilno uklanjanje barikada na mostu na Ibru, koja je, po njemu, politički simbol i predstavlja strah i želje naroda na severu.
Drugačije mišljenje je imao njegov prethodnik, Erhard Drevs, koji je barikadu nad rekom Ibar smatrao simbolom podele.
"Mislim da je ova barikada sramota. Ne samo da ometa slobodno kretanje, već predstavlja i simbol podele jednog grada, koji zapravo nije podeljen i koji može da koegzistira“, kazao je Drevs prošle godine prilikom posete Mitrovici. Ova misija je pod njegovom komandom uklonila veći broj barikada koje su Srbi postavili na magistralnim putevima na severu.
Pitanje za političare
Barikade na mostu u Mitrovici
Portparol KFOR-a danas, Guenter Bohn, u izjavi za RSE kaže da, što se uklanjanja barikada, odnosno uspostavljanje slobodnog kretanja i eventualno omogućavanje priprema lokalnih izbora, nisu pitanja za KFOR.„Ta pitanje se trebaju postaviti nadležnim političarima. Mislim da su ona veoma važna ali KFOR nije prava adresa. Političari o tome trebaju da razgovaraju. Kao što je komadant KFOR-a rekao, to je politički simbol, i kada kažete da taj simbol treba da se ukloni pre izbora, mislim da o tome trebate da razgovarate sa odgovarajućim političarima o ovom problemu koji mislite da će da nastane“, kazao je on.
Što se slobode kretanja KFOR-ovih snaga tiče, on kaže da barikade ne utiču na njihovo kretanje obzirom da postoji dovoljno zaobilaznih puteva.
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova navode da su Policija Kosova i EULEX oni koji trebaju da omoguće slobodno kretanje, odnosno da uklone barikade, ali da zbog nedostatka kapaciteta ove dve institucije u tome često traže i pomoć KFOR-a.
„Deo sporazuma predviđa bezuslovnu slobodu kretanja, te u tom pr avcu očekujemo i da tokom izbora 3. novembra neće biti barikada, zato što bi takve ometnje na lokalnim izborima bile na štetu srpske zajednice“, izjavila je za RSE Rroksana Qarri iz kancelarije za informisanje ovog ministarstva.
Za Olivera Ivanovića, bivšeg sekretara za Kosovo u Vladi Srbije, pitanje barikada se treba rešiti političkim sredstvima, obzirom da je to politički problem i odraz nepoverenja Srba prema institucijama Kosova. Njihovo uklanjanje do kraja ove godine je gotovo nemoguće, dodaje on.
„Barikade kao zapreke na putu jednostavno nemaju smisla u 21. veku, ali nema ni ova situacija sličnog primera bilo gde u Evropi – da se jedna zajednica koja je brojčano manjinska oseća potpuno ugroženo na početku 21. veka, i to ugroženo u fizičkom smislu. Mislim da treba mnogo strpljenja i da treba sačekati da se kod Srba taj visok stepen nepoverenja relativno smanji ne bili oni sami uklonili barikadu. Jer, uklanjanje barikade od strane bilo kog drugog, a pogotovo prištinskih institucija može samo da izazove erupciju nezadovoljstva i kao tako da nas vrati natrag za jedno 10 godina unatrag“, zaključuje Ivanović.