Mitrovica je i dalje nakon konflikta na Kosovu 1999. godine podeljena na severni (srpski) i južni (albanski) deo grada. Odnosno, posle lokalnih izbora uspostavljena je lokalna vlast kako u Severnoj Mitrovici, tako i ona u Južnoj.
U razgovoru sa političkim predstavnicima severne i južne Mitrovice pokušali smo da saznamo koliko se Mitrovica u političkom, ekonomskom, socijalnom ali I kulturoloskom smislu promenila u proteklih 16 godina.
Potražili smo i odgovor na pitanje da li, nakon svih godina i mnogobrojnih međuetničkih incidenata između Srba i Albanaca, potom incidenata sa predstavnicima UNMIK-a, KFOR-a I EULEX-a -postoji rešenje kojim bi se, ako ne u potpunosti, bar delimično rešila postkonfliktna kriza ovog podeljenog grada na Ibru.
Gradonačelnik južne Mitrovice Agim Bahtiri u izjavi za RSE kaže da je politička i bezbednosna situacija u samom gradu trenutno najstabilnija u odnosu na sve prethodne godine. On smatra da su redovni razgovori političkog rukovodstva iz južne i severne Mitrovice doprineli tome da se, nakon 16 godina, međuetničke tenzije svedu na minimum.
“Iako je Mitrovica i dalje podeljeni grad, ja sam u stalnom kontaktu sa gradonačelnikom severne Mitrovice i ostalim predstavnicima lokalne vlasti u tom delu grada. Mi se viđamo svake nedelje. Mogu vam, iz ličnog iskustva, reci da minimum 70 odsto građana, mislim i na Albance i Srbe, želi da živi u nekoj bezbednijojili onoj staroj Mitrovici, kada niko nije bio opterecen nacionalnom ili verskom mržnjom, u onoj multietničkoj i mirnoj Mitrovici kao do rata 1999. godine. Bio sam i u Briselu, pregovori jesu u toku i mogu vam reći da je veoma blizu dan kad ćemo sve razmirice i probleme ostaviti iza nas, u prošlosti –gde im je i mesto- kako bismo svi zajedno krenuli ka nekoj svetlijoj budućnosti u EU”, kaže Bahtiri.
On naglašava da, uz finansijsku pomoć domaće i međunarodne zajednice, Srbi i Albanaci u ovom podeljenom gradu mogu ponovo izgraditi dobrosusedske odnose kao i pre rata.
“Znate, ranije nije bilo kontakata između nas, predstavnika različitih etničkih struktura u Mitrovici. Sada je situacija, nakon 16 godina drugačija. I mislim da smo mnogo toga propustili, jer da je komunikacija između nas bila uspostavljena ranije, verujem da bi se ukupna situacija Mitrovica jug-sever značajno poboljšala. Kad to kažem, ne mislim samo na političku i bezbednosnu situaciju, već i na mnogobrojne projekte, donacije…na sve ono što smo mogli da priuštimo našim građanima, a nismo. Mi smo i pre rata živeli zajedno i moramo da to neko vreme vratimo, zbog svih nas. Dodaću samo da je vreme ekstremista prošlo, ono je iza nas, i mi ćemo, Srbi i Albanciu lokalnoj vlasti, od sad pa nadalje gledati samo u budućnost kako bi nam svima bilo mnogo bolje”, naglasio je Bahtiri.
Sa druge strane, jedan od predstavnika Srba sa severa Kosova i doktor u mitrovačkom Zdravstvenom centru Marko Jakšić za RSE kaže da je situacija u ovom gradu za Srbe u svakom smislu, a naročito nakon implemetacije Briselskog sporazuma, veoma loša.
“Šta sada ima srpska zajednica i šta je Briselskim sporazumima dobila, a šta izgubila. Srbi sada imaju vezu sa Beogradom koja je najvažnija za njihov opstanak. Ako živite u tuđoj državi nemate budućnost . Srbi na severu Kosova su imali i zdravstvo, i prosvetu, i sudski i policijski sistem. Ovim sporazumima se njihove veze sa Srbijom kidaju. Ono što mi svi znamo, i što se potvrđuje sa svih strana, jeste da će ta Zajednica srpskih opština ( ZSO) imati manja ovlašćenja od nekog Ribolovačkog saveza, imajući u vidu da Priština neće dozvoliti promenu Ustava da bi bilo kakav stepen ovlašćenja ta Zajednica srpskih opština mogla da ima. I ti ljudi koji će biti u toj ZSO biraće se po zakonima samoproglašene Republike Kosovo, a ne po zakonima Republike Srbije”, kaže on.
Na pitanje da li Mitrovica može u dogledno vreme prevazići status podeljenog grada Jakšić kaže.
“U Kosovskoj Mitrovici sam počeo da radim daleke 1976. godine u mitrovačkoj bolnici. I to je bila jedna zaista multietnička bolnica, u pravom smislu te reči. Pomagali smo i lečili jedni druge ne gledajući ko je kakve nacionalnosti ili veroispovesti. Imao sam i imam i dalje prijatelje među kolegama Albancima, sa kojima sam sačuvao sasvim dobre i korektne odnose. Na žalost, rat je mnogo toga promenio i mislim da će teško doći to vreme da živimo kao što smo živeli do rata, 1999.godine. Jer veliki deo mog naroda je faktički proterano sa Kosova i Metohije, teško će poverenje moći da se vrati naročito što je ovaj deo teritorije , da tako kažem, bila borba dva naroda za prostor. Moram da priznam da su u toj borbi Albanci bili uspešniji, jer osim ovog našeg severnog dela, Kosovo je maltene ostalo etnički čista albanska teritorija. I ja sam ubeđen da će, sad kad krene integracija u tu takozvanu državu Kosovo, velika većina Srba napustiti kako Kosovsku Mitrovicu, tako i sever Kosova. Jer će postepeno Albanci sa juga zauzeti severni deo grada, dok će Srbi polako ali sigurno nestati odavde”, smatra on.
Adrijana Hodžić
Šefica Administrativne kancelarije Severne Mitrovice Adrijana Hodžić u izjavi za RSE kaže da novoizabrano rukovodstvo u Mitrovici zajedničkim snagama sa Beogradom i Prištinom pokušava da stvori jedno stabilno političko telo koje će se baviti konkretno praktičnim pitanjima kako bi se poboljšao kvalitet života svih ljudi koji žive u Mitrovici.
“Severna Mitrovica je bila i ostala multietnički grad, i zapravo mislim da je to nešto što nas u odnosu na ostali deo Kosova čini posebnim. Ovde žive sve zajednice koje su nekad živele tu i jednostavno je potrebna adekvatna podrška i razumevanje od svih relevantnih faktora koji se nama bave – da slušaju potrebe samih ljudi i da zajedničkim snagama pronalazimo rešenja za sve izazove koji su pred nama, jer zaista pokazalo se do sada više puta da nametnuta rešenja nikada nisu održiva. Ako želimo dobra i održiva rešenja, onda je potreban jedan krajnje iskren pristup svih ljudi koji se bave pitanjem Mitrovice”, kazala je ona.
Hodžićeva za kraj razgovora objašnjava da se, kako kaže, ključ stabilizacije svih prilika u Mitrovici nalazi samo i isključivo u ekonomskom razvoju ovog dela Kosova.
“Moram da naglasim da su svi građani Severne Mitrovice bili, na neki način, žtrve visoke politike. Ono što je konkretno potrebno i što može da pomogne i južnoj i severnoj Mitrovici, pa čak i celom regionu, jeste da se oba dela grada proglase bescarinskom zonom. To bi bila atrakcija za sve moguće investitore i u tom smislu lokalna samouprava bi mogla da pruži adekvatne uslove za rad svim potencijalnim investitorima, a da u isto vreme može da zatraži zaposlenje za ljude iz ovog dela Kosova. I mislim da se sve zajednice ovde u Mitrovici suočavaju sa istim izazovima. Zato ja ne mogu da pričam o budućnosti- da li mi svi ovde možemo da živimo zajedno ali ja kažem da mi živimo zajedno i postavljam pitanje svim potencijalnim donatorima i centralnim i lokalnim vlastima –šta smo konkretno uradili da podržimo taj suživot”, naglasila je ona.
Krajem prošlog meseca u Briselu su potpisana sva četiri sporazuma - o Zajednici srpskih opština (ZSO), energetici, telekomunikacijama i mostu na Ibru u Mitrovici.