Sa protesta pod nazivom “Stop razbijanju Srbije” u Novom Sadu, stranke koje su na vlasti na republičkom novou, a opozicija u Vojvodini, optužili su pokrajinsku vladu Demokratske stranke za separatizam i zatražili ostavku premijera Bojana Pajtića, te raspisivanje izbora. Povod za protest bila je najava donošenja Deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Vojvodine, kojom se republička vlast poziva da ne uskraćuje zagarantovana prava pokrajine. Nisu retki oni koje dešavanja u Novom Sadu asociraju na vreme jogurt revolucije.
Uz „Marš na Drinu“, više hiljada ljudi okupilo se na protestu ispred zgrade Vlade Vojvodine u Novom Sadu. Sa bine, na kojoj je bila postavljena velika srpska zastava sa državnim grbom, na kojoj je pisalo "Vojvodina Srbija", predstavnici opozicije koju u pokrajini čine naprednjaci i socijalisti poručili su da „neće dozvoliti da aktuelna vlast demokrata cepa Srbiju“.
Funkcioner SNS-a i gradonačlenik Novog Sada Miloš Vučević izneo je tri zahteva - povlačenje Deklaracije o zaštiti ustavnih prava Vojvodine, ostavka vojvođanskog premijera Bojana Pajtića i vanredni izbori u pokrajini:
„Pajtiću, ne treba nama novi glavni grad, ne treba nama novi jezik, nova istorija, nova crkva, nova država, jer je naša država oduvek bila i biće Srbija“, rekao je Vučević.
Lider vojvođanskih socijalista Dušan Bajatović izjavio je da „neće dozvoliti separatizam u Vojvodini“.
„Ostavićemo im jako malo vremena. Vlast ima samo dva izbora - ili će ostavkom Bojana Pajtića biti raspisani izbori ili će to uraditi predsednik vojvođanskog parlamenta Ištvan Pastor“, poručio je Bajatović.
Iako je bilo najava, skupu nije prisustvovao vicepremijer Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da su ga državne obaveze u tome sprečile.
"Svi koji misle da isprovociraju nešto da bi dobili neku političku korist moraju da budu upozoreni da se ne igraju vatrom. To se odnosi kako na one koji su na vlasti tako i na one koji su u opoziciji. Plašim se da neki misle da protiv njih ne sme da se protestuje, da ne sme da bude okupljanja“, rekao je Vučić uoči skupa.
Na republičkom nivou vlast, u Vojvodini opozicija – situacja je to koju naprednjaci i socijalisti pokušavaju da promene još od majskih izbora. Reagujući na optužbe sa protesta, lider DS-a Dragan Đilas izjavio je da u Vojvodini nema, niti će biti separatizma dok Vladu vodi ta partija.
"Pozivamo predsednika Vlade Srbije da prekine ovu farsu i fabrikovanje nepostojećih neprijatelja. Premijer treba da sedne sa, na osnovu Ustava, izabranim predsednikom Vlade Vojvodine i kroz razgovor reši probleme koji očigledno postoje", naveo je Đilas.
Vojvođanski premijer Bojan Pajtić poručio je da Deklaracija samo traži da republička vlast poštuje Ustav i zakone, i da ne uskraćuje zagarantovana prava Vojvodine.
“Pre 25 godina Vojvodina je srušena na ulici, zatim je usledilo deset najtežih godina za Vojvodinu i Srbiju. Zahtevamo da se poštuju ustav i zakoni, kako bi ova zemlja postala pravna država i od takvih zahteva nećemo odustati i nećemo dozvoliti nikakve ulične prevrate", kazao je Pajtić.
On govori o 1988. kada je u Novom Sadu počela tzv. jogurt revolucija. Posle masovnih protesta, koje je u cilju obezvlašćivanja pokrajina u tadašnjoj Srbiji sa svojim pristalicama organizovao Slobodan Milošević, srušena je Vlada Vojvodine. Ovaj događaj predstavljao je uvod u krizu koja je dovela do ratova i raspada bivše Jugoslavije.
Novinar Petar Petrović, koji je pre 25 godina pratio dešavanja u Novom Sadu kaže da je Jogurt revolucija danas sasvim opravdana asocijacija.
„Može se lako napraviti paralela ako pogledamo sa kakvih platformi se prolazi. Ali ovo je ipak teže i ozbiljnije pošto smo mi, ako mogu tako da se izrazim, postali luđi. Ratovi, nemaština, inflacija, bombardovanje su nas napravili još gorima i agresivnijima. Cilj je na neki način sličan, ali i nije. Ono 1988. znamo zašto je bilo i ko je rušen. Rušena je nekakva partijska birokratija koja u to vreme nije bila nekome po volji. Ovoga puta hoće direktno da se sruši Vlada, jer očito je da svi ovi pokušaji upodobljavanja vojvođanskih opština ne ide baš tako lako kako su to neki zamislili, pa hajde da se igramo demonstracija, jogurta, milerama i ko zna još čega”, kaže Petrović.
Kosovo i Vojvodina
Jogurt revolucija pod sloganom – Srbija iz tri dela mora biti cela - bila je 1988. uvertira i za rušenje kosovske vlasti, a pisac i aktivista za ljudska prava Nedim Sejdinović podseća kako je pitanje Kosova ponovo povezano sa Vojvodinom.
„Jogurt revolucija bila je uvod u krvave ratove, ratne zločine i genocid koje je počinjeno u ime Srbije. Rekao bih da je asocijacija logična. Neuspešna politika koja se sprovodi prema Kosovu pokušava nadoknaditi nasiljem ne samo nad predstavnicima legitimno izabrane vlasti, već i nad građanima Vovjodine.Ono što je mene iznenadilo to je da se SNS brzo vratila nacionalističkoj retorici. Ovaj miting je farsa nelegitmnih i ekstremističkih organizacija koja je pokušala da se predstavi kao neka vrsta studentskog protesta”, naglašava on.
Nakon najave skupa, na društvenim mrežama pojavila se inicijativa Vojvođanskog građanskog centra: oni su pozivali građane da u centru Novog Sada postave prazne kartonske kutije da bi, kako oni kažu, u njih skupljali jogurt.
Direktor centra Željko Stanetić kaže da na ovaj ironičan način žele da ukažu na apsurdnu stranu ove situacije. On dodaje da je očigledno da se na probleme sa kojima se Vojvodina suočava ne sme ukazivati.
„Pravi dijalog o tome šta je Vojvodina, kakva je njena autonomija i njen položaj davno nije pokrenut. Ono što je problematično to je da bilo kakav pokušaj stavljanja te priče u centar pažnje postaje nemoguće, naravno ona se odmah poveže sa pričom o separatizmu.Ovo je zapravo stari recept: kada sve ostale stvari zakažu lako je govoriti o Vojvođanima kao separatistima i samim tim ona postaje važnija od svih drugih problema”, smatra Stanetić.
Posećamo, Deklaracija je stigla nešto više od godinu dana nakon što je Ustavni sud Srbije ukinuo više od 20 nadležnosti Vojvodine. U predlogu dokumenta konstatuje se pojava povreda ustavnih principa i zakonskih regulativa u odnosu na prava i nadležnosti organa i institucija u AP Vojvodini.
U tom dokumentu se pozivaju republički organi i institucije da zajedno sa pokrajinskom administracijom i predstavnicima lokalnih samouprava, uz jačanje međusobne saradnje, unaprede nivo poštovanja propisanih procedura, kao i nespornih prava i obaveza.
Uz „Marš na Drinu“, više hiljada ljudi okupilo se na protestu ispred zgrade Vlade Vojvodine u Novom Sadu. Sa bine, na kojoj je bila postavljena velika srpska zastava sa državnim grbom, na kojoj je pisalo "Vojvodina Srbija", predstavnici opozicije koju u pokrajini čine naprednjaci i socijalisti poručili su da „neće dozvoliti da aktuelna vlast demokrata cepa Srbiju“.
Funkcioner SNS-a i gradonačlenik Novog Sada Miloš Vučević izneo je tri zahteva - povlačenje Deklaracije o zaštiti ustavnih prava Vojvodine, ostavka vojvođanskog premijera Bojana Pajtića i vanredni izbori u pokrajini:
„Pajtiću, ne treba nama novi glavni grad, ne treba nama novi jezik, nova istorija, nova crkva, nova država, jer je naša država oduvek bila i biće Srbija“, rekao je Vučević.
Lider vojvođanskih socijalista Dušan Bajatović izjavio je da „neće dozvoliti separatizam u Vojvodini“.
„Ostavićemo im jako malo vremena. Vlast ima samo dva izbora - ili će ostavkom Bojana Pajtića biti raspisani izbori ili će to uraditi predsednik vojvođanskog parlamenta Ištvan Pastor“, poručio je Bajatović.
Demonstranti na ulicama Novog Sada
Posle mitinga, učesnici prošetali centralnim gradskim ulicama, uz transparente "Hoćemo izbore", "Pajtiću ostavka", "Hoću posao, a ne Deklaraciju", a incidenata nije bilo. U slučaju da njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, predstavnici opozicije najavili su nova okupljanja.Iako je bilo najava, skupu nije prisustvovao vicepremijer Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da su ga državne obaveze u tome sprečile.
"Svi koji misle da isprovociraju nešto da bi dobili neku političku korist moraju da budu upozoreni da se ne igraju vatrom. To se odnosi kako na one koji su na vlasti tako i na one koji su u opoziciji. Plašim se da neki misle da protiv njih ne sme da se protestuje, da ne sme da bude okupljanja“, rekao je Vučić uoči skupa.
Na republičkom nivou vlast, u Vojvodini opozicija – situacja je to koju naprednjaci i socijalisti pokušavaju da promene još od majskih izbora. Reagujući na optužbe sa protesta, lider DS-a Dragan Đilas izjavio je da u Vojvodini nema, niti će biti separatizma dok Vladu vodi ta partija.
"Pozivamo predsednika Vlade Srbije da prekine ovu farsu i fabrikovanje nepostojećih neprijatelja. Premijer treba da sedne sa, na osnovu Ustava, izabranim predsednikom Vlade Vojvodine i kroz razgovor reši probleme koji očigledno postoje", naveo je Đilas.
Vojvođanski premijer Bojan Pajtić poručio je da Deklaracija samo traži da republička vlast poštuje Ustav i zakone, i da ne uskraćuje zagarantovana prava Vojvodine.
“Pre 25 godina Vojvodina je srušena na ulici, zatim je usledilo deset najtežih godina za Vojvodinu i Srbiju. Zahtevamo da se poštuju ustav i zakoni, kako bi ova zemlja postala pravna država i od takvih zahteva nećemo odustati i nećemo dozvoliti nikakve ulične prevrate", kazao je Pajtić.
On govori o 1988. kada je u Novom Sadu počela tzv. jogurt revolucija. Posle masovnih protesta, koje je u cilju obezvlašćivanja pokrajina u tadašnjoj Srbiji sa svojim pristalicama organizovao Slobodan Milošević, srušena je Vlada Vojvodine. Ovaj događaj predstavljao je uvod u krizu koja je dovela do ratova i raspada bivše Jugoslavije.
„Može se lako napraviti paralela ako pogledamo sa kakvih platformi se prolazi. Ali ovo je ipak teže i ozbiljnije pošto smo mi, ako mogu tako da se izrazim, postali luđi. Ratovi, nemaština, inflacija, bombardovanje su nas napravili još gorima i agresivnijima. Cilj je na neki način sličan, ali i nije. Ono 1988. znamo zašto je bilo i ko je rušen. Rušena je nekakva partijska birokratija koja u to vreme nije bila nekome po volji. Ovoga puta hoće direktno da se sruši Vlada, jer očito je da svi ovi pokušaji upodobljavanja vojvođanskih opština ne ide baš tako lako kako su to neki zamislili, pa hajde da se igramo demonstracija, jogurta, milerama i ko zna još čega”, kaže Petrović.
Kosovo i Vojvodina
Jogurt revolucija pod sloganom – Srbija iz tri dela mora biti cela - bila je 1988. uvertira i za rušenje kosovske vlasti, a pisac i aktivista za ljudska prava Nedim Sejdinović podseća kako je pitanje Kosova ponovo povezano sa Vojvodinom.
„Jogurt revolucija bila je uvod u krvave ratove, ratne zločine i genocid koje je počinjeno u ime Srbije. Rekao bih da je asocijacija logična. Neuspešna politika koja se sprovodi prema Kosovu pokušava nadoknaditi nasiljem ne samo nad predstavnicima legitimno izabrane vlasti, već i nad građanima Vovjodine.Ono što je mene iznenadilo to je da se SNS brzo vratila nacionalističkoj retorici. Ovaj miting je farsa nelegitmnih i ekstremističkih organizacija koja je pokušala da se predstavi kao neka vrsta studentskog protesta”, naglašava on.
Nakon najave skupa, na društvenim mrežama pojavila se inicijativa Vojvođanskog građanskog centra: oni su pozivali građane da u centru Novog Sada postave prazne kartonske kutije da bi, kako oni kažu, u njih skupljali jogurt.
Direktor centra Željko Stanetić kaže da na ovaj ironičan način žele da ukažu na apsurdnu stranu ove situacije. On dodaje da je očigledno da se na probleme sa kojima se Vojvodina suočava ne sme ukazivati.
„Pravi dijalog o tome šta je Vojvodina, kakva je njena autonomija i njen položaj davno nije pokrenut. Ono što je problematično to je da bilo kakav pokušaj stavljanja te priče u centar pažnje postaje nemoguće, naravno ona se odmah poveže sa pričom o separatizmu.Ovo je zapravo stari recept: kada sve ostale stvari zakažu lako je govoriti o Vojvođanima kao separatistima i samim tim ona postaje važnija od svih drugih problema”, smatra Stanetić.
Posećamo, Deklaracija je stigla nešto više od godinu dana nakon što je Ustavni sud Srbije ukinuo više od 20 nadležnosti Vojvodine. U predlogu dokumenta konstatuje se pojava povreda ustavnih principa i zakonskih regulativa u odnosu na prava i nadležnosti organa i institucija u AP Vojvodini.
U tom dokumentu se pozivaju republički organi i institucije da zajedno sa pokrajinskom administracijom i predstavnicima lokalnih samouprava, uz jačanje međusobne saradnje, unaprede nivo poštovanja propisanih procedura, kao i nespornih prava i obaveza.