Izgledi da se pregovorima okonča rat u Avganistanu su veći nego ikada, ali proces uspostavljanja mira sa talibanima mogao bi da bude podriven suprotstavljenim političkim agendama.
Dugogodišnji rivali Rusija i Sjedinjene Države podržavaju različite pregovore sa drugačijim akterima, dodatno komplikujući ovaj već komplikovan proces.
Naglašavajući konfuzija, talibani su prošle nedelje prvo seli za pregovarački sto sa američkim pregovaračima u Kataru, a zatim se sastali sa uticajnom delegacijom avganskih političkih moćnika na pregovorima oko “avganskog unutrašnjeg dijaloga” ove nedelje.
Dva simultana pregovaračka procesa?
Američki mirovni predstavnik Zalmaj Halilzad (Zalmay Khalilzad) održao je seriju direktnih pregovora sa talibanima u Dohi, prestonici Katara, što je rezultiralo osnovnim nacrtom mogućeg mirovnog sporazuma.
U međuvremenu, Moskva je organizovala dve mirovne konferencije -- poslednju 5 i 6. februara -- na kojima su se okupili predstavnici zemalja u susedstvu Avganistana, pripadnici političke opozicije i isti oni talibanski pregovarači koji su se sastali sa američkom delegacijom u Dohi.
Moskva negira da stoji iza organizacije sastanaka, čiji je domaćin oraganizacija vođa avganske dijapsore sa sedištem u ruskoj prestolnici. No, malo je vjerovatno da bi se takav visokoprofilni događaj mogao biti održana bez blagoslova Kremlja.
Iz oba procesa isključena je vlada u Avganistanu, sa kojom talibani odbijaju da se sastanu. Oni vide vladu u Kabulu kao marionetu Zapada i kažu da će pregovarati direktno sa Vašingtonom.
Analitičari kažu da Moskva pokušava da se predstavi kao faktor moći kako bi otežala mirovne pregovore u kojima učestvuje SAD.
Tomas Rutig (Thomas Ruttig), jedan od direktora Mreže analitičara Avganistana, nezavisnog instituta za istraživanje u Kabulu, kaže da su ruski mirovni pregovori podstaknuti “ruskim političkim podbadanjem [uperenim na SAD].”
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je 4. februara da SAD pokušavaju da “uspostave monopol” nad mirovnim pregovorima sa talibanima, tako što održavaju pregovore u tajnosti dok susedne zemlje “drže u mraku”.
Harun Mir, politički analitičar iz Kabula, kaže da je strategija Talibana da vode pregovore za dva paralelna pregovaračka stola.
“Talibani insistiraju da pregovaraju prvo sa SAD i da onda preskače pregovore sa avganistanskom vladom i da iniciraju dijalog sa različitim političkim grupama u Avganistanu”, kaže Mir. “Zbog toga su do sada bili dosta uspešni u stvaranju podela među političkom elitom u Avganistanu, koja je tokom poslednjih 18 godina podržavala konstitutivni proces“.
Šta su posledice pregovora za dva stola?
Analitičari kažu da su ozbiljna posledica ovakve situacije rastuće podele između administracije predsednika Ašrafa Ganija i plejade uticajnih opozicionih političara, uključujući bivšeg predsednika Hamida Karzaija.
Među učesnicima sastanaka u Moskvi su ključni politički moćnici i protivnički kandidati Ganiju na predsedničkim izborima koji se održavaju u julu.
Rutig kaže da je to što Moskva nije uključila vladu Avganistana u pregovore “uvredljivo” i da odaje jak utisak poteza napravljenog zbog predsedničke kampanje, u kojoj Rusija podržava jednu stranu.
“Bilo bi bolje da postoji ujedinjena “kabulska ekipa”, ali možda je to ipak iluzorno”, kaže Rutig. “Ali [jedinstvo] očigledno nije po volji ruske vlade: oni se mešaju i stvaraju podele.”
Gani je navodno besan zbog toga što je njegova administracija izostavljena i iz američkih i iz ruskih pregovora.
Predsednik Avganistana Ašraf Gani.
Predsednički kabinet iskritikovao je sastanak u Moskvi, rekavši da su avganstanski političari koji su prisustvovali sastanku to učinili “da bi ostvarili moć”. Paralelno sa tim, Kabul strahuje da će Vašington postići dogovor sa Talibanima u Dohi, iza njihovih leđa.
Analitičar Mir kaže da se neuključivanjem vlade u Kabulu u američke i ruske pregovore sa talibanima želi da “smanjiti legitimitet avganistanske vlade na minimum i da se [vlada] dalje gurne u poziciju da se cenjka sa SAD-om, pa da se na taj način izvuče maksimalna korist”.
Ko je verovatni pobednik, a ko gubitnik?
Grem Smit (Graeme Smith), analitičar za Avganistan i konsulant Međunarodne krizne grupe (International Crisis Group), kaže da niko nije ni pobedio, ni izgubio, jer svi akteri imaju interes za postizanja krajnjeg cilja.
“Ako ovi pregovori rezultiraju inkluzivnim unutrašnjim dijalogom u Avganistanu, avganistanski narod bi konačno mogao da bude oslobođen najsmrtonosnijeg rata u svetu”, kaže Smit. “Ako pregovori ne uspeju da uključe sve strane i ako [pregovori] ne daju rezultate, narod bi mogao da se nađe u građanskom ratu”.
Skrajnuta i frustrirana, slaba i vrlo nepopularna vlada Avganistana mogla bi da ispadne najveći gubitnik od svih do sada.
Mir kaže da ne riziku samo vlada da postane gubitnik, nego i “svi koji su branili konstitutivne procese tokom poslednjih 18 godina.”
Analitičari kažu da su pregovori Rusiji dali šansu da ispolira sliku globalnog značaja Moskve, dok su nanijelu svež udarac Zapadu.
Rutig kaže da je uloga Moskve u pregovorima još jedna potvrda da se “vratila u stratešku igru”.