Tog 31. januara 1994. godine prvi put se oglasila Radio Slobodna Evropa za Balkan. Povodom 20. rođendana javila nam se glumica Mirjana Karanović
Radio Slobodna Evropa se tokom vremena izdvojio i postao medij kojem se redovno vraćam. Postoje još neki sajtovi i neštampani mediji koji su moj obavezni povremeni izvor informacija. Ja sam u tom svom odnosu prema medijima prošla put do potpune ostrašćenosti i u potpunom preterivanju, u jednoj velikoj želji da saznam šta svi pišu i nekako sam imala, kada je politika tako hrupila u moj život, mnogo veće poverenje u medije nego što sada imam, besomućno sam čitala sve novine pokušavajući da se orjentišem i verujući da su informacije koje mediji plasiraju zapravo uredu.
U mom životu je to počelo onda kada je krenula da se raspada ova zemlja. Jako dobro smo znali koji su mediji dobri, a koji su oni kojima ne treba verovati. Tokom tog vremena, kao i mnogi, naučila sam da čitam vesti, da ih tumačim i da se obaveštavam na raznim mestima.
Ono što se, nažalost, desilo u posljednjih deceniju ili deceniju i po je da su mnogi mediji kojima sam verovala i koji su bili deo mog sveta, zapravo postali mainstream i ja sam ih napustila.
Jedini medij koji je ostao u mom životu jeste Radio Slobodna Evropa koji rado slušam kad god imam vremena i veoma mi je drago da postoji sajt na kojem mogu na miru da pročitam sve ono što me zanima. Mislim da je Radio Slobodna Evropa jako važan za ovo podneblje zato što uspostavlja ili uči ovo podneblje i ljude s ovog podneblja dijalogu, kako se zapravo može voditi dijalog između ljudi koji pripadaju takozvanim suprotstavljenim stranama i da je čak i tamo gde postoje neke nepremostive razlike moguće razgovarati.
Mislim da je u tome jedina budućnost i jedina mogućnost ovog dela sveta da napreduje. Dijalog je ono što Radio Slobodna Evropa u svojoj osnovi gaji i neguje i zato je to meni tako dragoceno, zato što se sama učim kako da saslušam ljude sa kojima se apsolutno ne slažem i da stvorim neko svoje mišljenje, a da pritom nemam želju da ih umlatim. Kada ne bi bilo Radija Slobodna Evropa, ne znam da li bi nam život u trenutku bio mnogo teži, verovatno bismo preživeli kao što preživljavamo mnoge druge stvari, ali mislim da bi to dugoročno značilo veliki poraz. Možda ne bi bilo tako drastično kao kada bi nam neko oduzeo hleb ili vazduh koji dišemo ili kad bismo se razboleli, ali kad bi nestali mediji kao što je Radio Slobodna Evropa, mislim da bi naše društvo definitivno išlo ka svojoj duhovnoj smrti.
Gotovo nikad mi nije problem da kažem šta mislim i nemam nikakvu potrebu da taktiziram, kada me zove neki novinar Radija Slobodna Evropa osećam se nekako slobodno. Ono što mi je veoma drago i što znam jeste da moje reči neće biti zloupotrebljene za nečiji interes ili za promovisanje tuđih ideja.
Radio Slobodna Evropa se tokom vremena izdvojio i postao medij kojem se redovno vraćam. Postoje još neki sajtovi i neštampani mediji koji su moj obavezni povremeni izvor informacija. Ja sam u tom svom odnosu prema medijima prošla put do potpune ostrašćenosti i u potpunom preterivanju, u jednoj velikoj želji da saznam šta svi pišu i nekako sam imala, kada je politika tako hrupila u moj život, mnogo veće poverenje u medije nego što sada imam, besomućno sam čitala sve novine pokušavajući da se orjentišem i verujući da su informacije koje mediji plasiraju zapravo uredu.
U mom životu je to počelo onda kada je krenula da se raspada ova zemlja. Jako dobro smo znali koji su mediji dobri, a koji su oni kojima ne treba verovati. Tokom tog vremena, kao i mnogi, naučila sam da čitam vesti, da ih tumačim i da se obaveštavam na raznim mestima.
Ono što se, nažalost, desilo u posljednjih deceniju ili deceniju i po je da su mnogi mediji kojima sam verovala i koji su bili deo mog sveta, zapravo postali mainstream i ja sam ih napustila.
Jedini medij koji je ostao u mom životu jeste Radio Slobodna Evropa koji rado slušam kad god imam vremena i veoma mi je drago da postoji sajt na kojem mogu na miru da pročitam sve ono što me zanima. Mislim da je Radio Slobodna Evropa jako važan za ovo podneblje zato što uspostavlja ili uči ovo podneblje i ljude s ovog podneblja dijalogu, kako se zapravo može voditi dijalog između ljudi koji pripadaju takozvanim suprotstavljenim stranama i da je čak i tamo gde postoje neke nepremostive razlike moguće razgovarati.
Mislim da je u tome jedina budućnost i jedina mogućnost ovog dela sveta da napreduje. Dijalog je ono što Radio Slobodna Evropa u svojoj osnovi gaji i neguje i zato je to meni tako dragoceno, zato što se sama učim kako da saslušam ljude sa kojima se apsolutno ne slažem i da stvorim neko svoje mišljenje, a da pritom nemam želju da ih umlatim. Kada ne bi bilo Radija Slobodna Evropa, ne znam da li bi nam život u trenutku bio mnogo teži, verovatno bismo preživeli kao što preživljavamo mnoge druge stvari, ali mislim da bi to dugoročno značilo veliki poraz. Možda ne bi bilo tako drastično kao kada bi nam neko oduzeo hleb ili vazduh koji dišemo ili kad bismo se razboleli, ali kad bi nestali mediji kao što je Radio Slobodna Evropa, mislim da bi naše društvo definitivno išlo ka svojoj duhovnoj smrti.
Gotovo nikad mi nije problem da kažem šta mislim i nemam nikakvu potrebu da taktiziram, kada me zove neki novinar Radija Slobodna Evropa osećam se nekako slobodno. Ono što mi je veoma drago i što znam jeste da moje reči neće biti zloupotrebljene za nečiji interes ili za promovisanje tuđih ideja.