Odluka države Srbije da otkupi knjigu Mirjane Marković politički je gest u sklopu aktuelne revizije istorije, ocenili su sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE). Dok se u bibliotekama sprema mesto za najnovije delo supruge nekadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, nadležni poslovično objašnjavaju da se radi o dragocenoj memoarskoj građi.
Prva reakcija na ovu vest, kaže za RSE doktor književnih nauka Jasmina Ahmetagić, bila je neverica.
“To je toliko šokantno i van pameti da čovek prosto pomisli da oni kao da nemaju mozak. Međutim, ako pogledate šta se ovde uči u programima istorije, izgleda mi kao jasna politička odluka. Koliko se samo buke podiglo sme li da se uči o Srebrenici. To ne sme, još je to daleko od nas. Ali će se Mirina knjiga uvesti, odnosno biće otkupljivana kao posebno vredno delo. Čime se jasno sugeriše koja verzija je još uvek na snazi. A to je miloševićevska verzija stvari.”
Pasioniranim čitaocima, pukim radoznalcima ali i velikom broju onih koji nikada knjigu nisu uzeli u ruke, država će iz njihovog džepa, dakle iz budžeta, omogućiti da u bibliotekama izaberu i najnovije delo Mire Marković, sugestivnog naslova „Bilo je to ovako”.
Nju je, kao i prethodnu knjigu koja se zove “Prognana i neizgubljena”, poznata autorka sa cvetom u kosi, kako se predstavila i na novim koricama, pisala iz Moskve gde se nalazi od bekstva iz Srbije posle pada vlasti njenog muža Slobodana Miloševića.
Istoričar Miloš Ković, predsednik Komisije za otkup knjiga Ministarstva kulture, rekao je da kriterijum za to da delo Mire Marković bude na listi nije bio podrška ovoj ili onoj političkoj opciji, već uverenje da je u pitanju svedočanstvo o jednom vremenu.
“Ta knjiga je istorijski izvor o određenom dobu, memoarska građa. Mi ne sudimo o njenom kvalitetu kao istorijskog izvora. O tome se može diskutovati. Ali je činjenica da bi je trebalo učiniti dostupnom čitaocima, jer je autorka bila u prilici da zna neke stvari,” obrazložio je Ković.
Inače, Komisija nije razmatrala činjenicu da protiv Mirjane Marković, nekadašnje predsednice Jugoslovenske levice (JUL), u Srbiji postoje dva krivična postupka, kao i da za preporuku nije bio upitan ni sadržaj u kom autorka pravda odluke i politiku koju je vođena devedesetih. Za Slobodana Miloševića je u pravosnažnim presudama utvrđeno da je naredio ubistvo političara Ivana Stambolića i atentat na lidera tadašnje opozicije Vuka Draškovića.
Vuk Drašković
Vuk Drašković, književnik i predsednik Srpskog pokreta obnove, čiju je knjigu "Isusovi memoari" svojevremeno odbila pomenuta komisija, kaže za RSE da nije iznenađen takvom kulturnom politikom.
“To je politička odluka koja je potpuno saglasna sa nekim novim trendom koji živimo. Piše se i populariše nova prošlost, drugačija po svemu od one koju smo živeli, i jedva preživeli, tih strašnih devedesetih. Sve to i za nove generacije, za mlade koji nisu bili ni rođeni kada su Mirjana Marković i njen muž bili vrh piramide zla.”
Mira Marković optužena je da je nezakonito delila stanove Fonda Srbije, a pokrenuta je i istraga zbog sumnji da je pomogla sinu Marku Miloševiću i njegovoj grupi u švercu cigareta. Bila je obuhvaćena i pretkrivičnim postupkom zbog ubistva Slavka Ćuruvije i utvrđeno je da je upravo po njenom nalogu napisan tekst „Ćuruvija dočekao bombe” u „Politici ekspres”, a koji je prethodio ubistvu tog novinara.
Revizija istorije, smatra Vuk Drašković, se nastavlja.
“Verovatno se sada poručuje da bi njoj i njenom mužu trebalo podići spomenike, da bi biblioteke trebalo da nose njeno ime, da ulicama treba davati ime Mire Marković… Ja se ne bih iznenadio i takvim odlukama u budućnosti.”
Ukoliko izaberu najnoviju Mirinu knjigu, biblioteke će morati plate 1.400 dinara (11,3 evra) po komadu ovog dela neutvrđene književne vrednosti. Jer posle svega čini se da nadležni nisu ni raspravljali o tome da li poslednji primerak iz njenog pera zaslužuje da bude na policama biblioteka.
Jasmina Ahmetagić kaže da tu knjigu neće čitati.
“Život je jedan. Nismo besmrtni da čitamo svaku glupost. Apriori znam da se ovde sigurno dobija šund, jer smo već videli kako je ta žena pisala. Nema šanse da ona napiše nešto kvalitetno, sem ako se nije prosvetlila u inostranstvu. I pretpostavljam da se pri tom dobija nekakva teorija zavere ili, u svakom slučaju, lažna interpretacija događaja. Jedino ako bi napisala nekakvo priznanje šta je sve radila, i teško se ispovedila, ta knjiga bi mogla da šalje neku istinu.”
Ni Vuk Drašković nema dilemu.
“Ja to nisam mogao ni da čitam. To nije knjiga, to je smeće. Laž do laži… To je ruganje žrtvama. To je opravdavanje zločina njenog muža, nje i njihove kamarile.”
Zgrada Ministarstva kulture Srbije
Ranije je komisija Ministarstva kulture odbila i knjige nekoliko nagrađivanih i najčitanijih srpskih pisaca, dok je skandal sličan poslednjem, u vrednosnom smislu, napravljen i prošle godine kada je skoro 200.000 dinara izdvojeno za knjige televizijske voditeljke Suzane Mančić, pevačice Marije Šerifović i bivših fudbalera Lotara Mateusa i Mateje Kežmana.
Posle svega, zaključuje Jasmina Ahmetagić, nemoguće je ne zapitati se kuda ovo vodi.
“Događaj koji me tri dana drži u teškoj agoniji je činjenica da su đaci trećeg razreda osnovne škole iz Sremskih Karlovaca posetili vilu pevačice Svetlane Ražnatović. Ako decu tamo vodimo na ekskurzije, ako otkupljujemo Mirine knjige, možemo da očekujemo Srbiju u kojoj živimo sa još manje radosti nego danas.”