Evropska unija (EU) neće davati finansijska sredstva Republici Srpskoj dok se ne stabilizuju prilike u ovom entitetu države Bosne i Hercegovine(BiH), najavio je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelyi (Varhelji).
On je 21. februara na kraju susreta ministara inostranih poslova EU koji su raspravljali između ostalog i o krizi u BiH, podvukao da je i ranije upozoravao da se postojećom krizom ugrožavaju velike investicije.
"U Evropskom komisiji su primili zahtjeve za (financijsku) podršku EU za željezničke/drumske veze na Koridoru Vc, uključujući dva koji se nalazi na teritoriji Republike Srpske. Sporazumi o doprinosu EU za ova dva projekta, u vrednosti od 600 miliona evra, može da se postigne tek nakon povratka u puno funkcionisanje državnih institucija", saopštio je Varhelyi na Twitteru.
Varhelyi je takođe upozorio da su potrebne potpuno funkcionalne državne institucije kako bi BiH imala koristi od pozitivne agende EU, kako kada je reč o reformama, tako i u sprovođenju Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan.
Na kraju ministarskog susreta, evropski komesar je ocenio da su se šefovi evropskih diplomatija složili da je 2021. godina propuštena u BiH gde je bilo veoma malo napretka u ispunjavanju 14 prioriteta iz mišljenja Evropske komisije o spremnosti BiH da bude zemlja kandidat za članstvo u EU.
On je takođe pozvao da se hitno pronađe rešenje za izborni zakon u BiH.
EU će iskoristiti sankcije za BiH samo kao poslednju opciju
Evropski šef diplomatije, Josep Borrell (Žozep Borelj) je potvrdio da će Evropska unija (EU) iskoristiti sankcije za BiH samo kao poslednju opciju.
"Spremni smo da koristimo sve raspoložive instrumente. Restriktivne mere će biti korišćene kao poslednje sredstvo i svakako bismo više preporučili dijalog između strana", izjavio je Borrell nakon završetka sastanka ministara inostranih poslova EU.
Na ovom sastanku je situacija u Bosni i Hercegovini bila jedna, među dve najvažnije teme sastanka (pored Ukrajine).
Borrell je ponovio poziv političkim liderima u Bosni i Hercegovini da preuzmu odgovornost za očuvanje zemlje i povratak u državne institucije.
"U Evropi nema mesta za podeljenu BiH a one koji rade u tom smeru jako greše", poručio je Borell.
Šefovi evropskih diplomatija su raspravljali o dokumentu koji je pripremio Borrellov tim a u kojem se takođe sankcije spominju samo u slučaju pogoršanja situacije.
BiH važan dio sastanka ministara inostranih poslova država članica EU
Borrell je uoči početka sastanka najavio mogućnost konkretne odluke ministara inostranih poslova EU za BiH.
"Nemojte zanemariti važnost onoga što se dešava u BiH. To će zauzeti važan dio našeg današnjeg sastanka, jer se u Bosni i Hercegovini pojačava nacionalistička i separatistička retorika i ugrožava stabilnost, čak i integritet zemlje. Ministri će morati da donesu odluku kako da zaustave ovu dinamiku u Bosni i Hercegovini i da izbegnu da se zemlja raspadne na komade. Ovo je kritična situacija i ministri će morati da donesu neke odluke o tome", izjavio je Borrell.
Naglasio je da je Bosna i Hercegovina jedna od dva ključnih pitanja [pored Ukrajine] o kojima će se raspravljati na ovom sastanku.
Ministri inostranih poslova država članica EU će imati na stolu kao predmet rasprave dokument koji je pripremio Borrellov tim, a u kojem se sankcije sankciju spominju samo kao poslednja opcija, jedino u slučajevima daljeg pogoršavanja situacije.
- Borrellov tim podržava sankcije za BiH samo ako se prilike pogoršaju
- U EU lome koplja oko sankcija Dodiku
EU do sada nije bila u stanju da donese zajedničko stajalište o restriktivnim merama protiv onih koji delima ugrožavaju rad državnih institucija Bosne i Hercegovine.
Sjedinjene Američke Države su u 5. decembra donele proširenu listu sankcija za dela korupcije, kojima je obuhvaćen i Milorad Dodik, članu Predsedništva BiH i lideru Stranke nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), vodeće partije u bh. entitetu Republika Srpska.
Evropski parlament je u više navrata pozvao EU da sledi američki primer i uvede sankcije protiv Dodika i njegovih saradnika.