Slike stranog umetnika ne mogu da se mere sa kompletiranjem najstarije sačuvane srpske ćirilične knjige, tako su iz Ministarstva kulture Srbije odgovorili na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) na osnovu kojih kriterijuma je odlučeno da Srbija preda Rusiji slike ruskog umetnika Nikolaja Reriha u zamenu za jednu stranicu "Miroslavljevog jevanđelja".
Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je 13. jula federalni zakon kojim se ratifikuje sporazum sa Srbijom, prema kome će Rusija dobiti sedam Rerihovih slika s kraja 19. i početka 20. veka, a Beograd nedostajući, 166. list "Miroslavljevog jevanđelja", najstarijeg srpskog ćiriličnog rukopisa pisanog na pergamentu.
Vaš browser nepodržava HTML5
Sporazum su dve strane potpisale u oktobru 2019. godine, tokom posete premijera Rusije Dmitrija Medvedeva Srbiji.
Primopredaja u narednom periodu
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije i Rusije organizovaće u narednom periodu "razmenu instrumenata o potvrđivanju", nakon kojeg će Moskva dobiti slike, a Beograd nedostajuću stranicu "Miroslavljevog jevanđelja", naveli su za RSE iz Ministarstva kulture.
"Nakon toga, Sporazum stupa na snagu prvog dana u mesecu koji sledi posle datuma kada strane izvrše primopredaju dogovorenih instrumenata o potvrđivanju. Preuzimanje lista Miroslavljevog jevanđelja, odnosno predaja slika Nikolaja Reriha obaviće se u roku od mesec dana od stupanja na snagu Sporazuma", odgovorili su iz Ministarstva kulture.
Pročitajte i ovo: Srbija predaje Rusiji slike, a ne zna osnov po kom su u SrbijiSedam slika ruskog slikara Nikolaja Reriha deo su kolekcije Narodnog muzeja u Beogradu od 1933. godine.
List "Miroslavljevog jevanđelja" nalazi se u Rusiji od 19. veka kada ju je iz manastira Hilandar uzeo ruski arhiepiskop i naučnik Porfirije Uspenski. Ovaj 166. list, koji je u Nacionalnoj biblioteci u Sankt Petersburgu, nosi naziv i "Peterburški list" i njegovim dopremanjem u Beograd bi knjiga "Miroslavljevo jevanđelje" bila kompletirana.
Ko je i kako odlučivao o razmeni?
Na pitanje RSE ko je vršio procenu kulturno-istorijske vrednosti predmeta razmene, i na osnovu čega je odlučeno da se Rerihove slike predaju Rusiji u zamenu za stranicu "Miroslavljevog jevanđelja", iz Ministarstva kulture su naveli:
Kulturno dobro od izuzetnog značaja za Srbiju i spomenik svetske baštine upisan na listu UNESCO.Ministarstvo kulture Srbije
"Miroslavljevo jevanđelje, najstariji i istovremeno najreprezentativniji sačuvani ćirilični kodeks predstavlja sublimaciju onovremenih državnih, crkvenih i kulturnih nastojanja i kao takav se ne dovodi u ravan sa novom revalorizovanom umetničkom, idejnom, a posebno tržišno promenljivom vrednošću Rerihovih dela", navodi se u odgovoru Ministarstva kulture.
Dodaje se da je "Miroslavljevo jevanđelje" kulturno dobro od izuzetnog značaja za Srbiju i spomenik svetske baštine upisan na listu UNESCO-a – Pamćenje sveta.
Kako se procenjuje značaj kulturnog dobra?
Prema Zakonu o kulturnim dobrima Srbije, ona se u zavisnosti od svog značaja razvrstavaju u tri kategorije: kulturna dobra, kulturna dobra od velikog značaja i kulturna dobra od izuzetnog značaja.
Kulturna dobra i kulturna dobra od velikog značaja proglašava nadležna ustanova zaštite, dok kulturna dobra od izuzetnog značaja uvrđuje Skupština Srbije na predlog resornog ministarstva, a na inicijativu nadležne ustanove zaštite.
"Dela Nikolaja Reriha iz Narodnog muzeja u Beogradu na osnovu stručne valorizacije utvrđena su kao kulturna dobra, dok je Miroslavljevo jevanđelje pre tačno četiri decenije proglašeno za kulturno dobro od izuzetnog značaja", navodi Ministarstvo kulture.
Vaš browser nepodržava HTML5
Rusija pravi Rerihov muzej
Prema Zakonu, kulturno dobro može se samo "izuzetno" trajno izvesti u inostranstvo, ako za to postoje opravdani razlozi.
Među razlozima za odluku da se Rusiji u zamenu za stranicu "Miroslavljevog jevanđelja" predaju sva Rerihova dela, Ministarstvo kulture je navelo da će se time "upotpuniti kolekcija budućeg ruskog muzeja posvećenog ovom velikom umetniku".
Slični razlozi stoje i u obrazloženju Zakona o potvrđivanju rusko-srpskog sporazuma koji je Skupština Srbije usvojila je 24. januara.
To služi za potkusurivanje, političku akciju i izlive ljubavi između srpske i ruske vlasti.Nenad Makuljević
Profesor istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu Nenad Makuljević izjavio je za RSE po potpisivanju sporazuma da popunjavanje kolekcije ruskog muzeja "nije problem Narodnog muzeja Srbije", i da je "šokiran" ovakvim obrazloženjem.
"To služi za potkusurivanje, političku akciju i neke izlive neverovatne ljubavi između srpske i ruske vlasti, a princip bi morao da bude drugačiji. Bilo koja da je vlast i kakve god odnose da ima sa nekom državom, ne sme da se trguje i kocka kulturnim nasleđem", rekao je on.
Da li je reč o političkoj odluci?
U obrazloženju sporazuma o razmeni između Srbije i Rusije navodi se, pored ostalog, da su ga dve strane potpisale "rukovodeći se težnjom da ojačaju odnose i prodube međusobno razumevanje".
Pročitajte i ovo: Medvedev u Beogradu: Rusija otvorena za dijalog sa EU, odnosi sa Srbijom kao primerIz Ministarstva kulture navode da je čin uzajamne predaje "jedinstveni akt dobre volje i simbolična potvrda dobrih odnosa dve zemlje".
"Sporazum predstavlja logični ishod kontinuirane valorizacije kulturne baštine Republike Srbije i dobrih međudržavnih odnosa, a ne zasniva se na razmeni 'poklonjeno za ukradeno' ili na nacionalnom zanosu i trenutnim političkim odnosima i interesima", navodi se u odgovoru Ministarstva kulture za RSE.
Dobra ili loša pogodba?
Iz Ministarstva kulture su naveli i da kritike dela stručne javnosti "ne uvažavaju sve činjenice, odnose i okolnosti".
"Povratak Rerihovih dela srazmeran je našem interesu da se nakon više od 170 godina nedostajući List Miroslavljevog jevanđelja trajno vrati u svoju matičnu državu", saopštili su iz Ministarstva kulture.
Pročitajte i ovo: Srbija i Rusija: I političko zajedništvo i folklorBivši kustos Narodnog muzeja u Beogradu Nikola Kusovac ocenio je ranije za RSE da je "pogodba loša" po Srbiju i da ne vidi razlog zašto bi se Rusiji davalo svih sedam Rerihovih slika.
"Osim što kompletiramo svoju najstariju rukopisnu knjigu, (stranica Mirosavljevog jevanđelja) nam ni u kom pogledu ne znači mnogo. Tu knjigu ne možete da uzmete u ruke da je listate, pa da vam taj listić koji fali nešto znači. On je u svakom pogledu naučno obrađen i imamo dobre kopije", rekao je Kusovac.
Odluku da se Rusiji predaju sve slike ruskog slikara koje Srbija poseduje kritikovao je i profesor Nenad Makuljević, uz podsećanje da je list "Miroslavljevog jevanđelja" iz manastira Hilandar uzeo ruski arhiepiskop Porfirije Uspenski.
Pročitajte i ovo: Srbija između Krima, Kosova i Rusije"Apsolutno sam protiv ovakve vrste sporazuma iz razloga što je jedna stranica Miroslavljevog jevanđelja nezakonito odneta iz manastira Hilandar i ona kao takva ne može nikako biti predmet dogovora ili sporazuma ili razmene, već ona mora da bude vraćena", rekao je Makuljević.
On je naveo da je Nikolaj Rerih kao ruski emigrant bio uključen i povezan, između ostalog, sa kulturnim životom Kraljevine Jugoslavije, čija je Srbija bila deo.
"Rerih je bio član Jugoslovenske akademije nauka i umetnosti. O njegovim slikama je pisano, objavljivano u Zborniku Narodnog muzeja, spominje se u bibliografijama umetnosti između dva svetska, a sada oni otuđuju kompletnu kolekciju, ne ostavljajući nijedan trag da je Rerih imao ikakve veze sa Srbijom", rekao je Makuljević.
Pročitajte i ovo: Subotić: Proširiti Narodni muzej, umesto otvaranja Muzeja srednjevekovne SrbijeNepoznat pravni osnov
U obrazloženju Zakona o potvrđivanju rusko-srpskog sporazuma navodi se da se "ne može utvrditi pravni osnov" po kom se slike Nikolaja Reriha nalaze u Srbiji.
Na pitanje RSE da li ovo znači da je pitanje vlasništva nad slikama upitno, kao i kako se slike mogu predati Rusiji ako se ne može utvrditi pravni osnov po kom se nalaze u Srbiji, iz Ministarstva kulture su ranije odgovorili da su "kulturna dobra, kao dobra od opšteg interesa, saglasno Zakonu o javnoj svojini, svojina Republike Srbije, što je slučaj i sa slikama Nikolaja Konstatinoviča Reriha".
Ministarstvo, međutim nije odgovorilo na pitanje kako se može predati kulturno dobro za koje ne postoji valjana dokumentacija o ulasku u zemlju.