Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije je 17. novembra demantovalo da je više hiljada Albanaca iz Preševske doline izbrisano iz biračkog spiska i da im je policija pasivizirala adrese i ostavila ih bez ličnih dokumenata.
Pasivizacija adrese znači brisanje građana sa adrese na kojoj su prijavljeni.
Ministar državne uprave i lokalne samouprave i predsednik Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa Aleksandar Martinović saopštio je da su takve tvrdnje "neprihvatljive i apsolutno netačne".
"Takozvana pasivizacija prebivališta građana albanske nacionalnosti na jugu Srbije se ne sprovodi", rekao je on, i ocenio da Albanci u Srbiji imaju "biračko i sva ostala prava, kao i svi punopravni građani Srbije".
Prema njegovim rečima, pasivizacija adresa obavlja se "u skladu sa zakonom".
"MUP ima jedinstvenu proceduru provere prebivališta, te se se ne može reći da se odnosi na određenu grupu ljudi i teritoriju", dodao je Martinović.
Ministar je naveo i da od početka 2023. godine "nije podneta niti jedna žalba na rešenja o brisanju iz biračkog spiska u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa".
Pročitajte i ovo: Albanci 'obrisani' sa adresa na jugu Srbije pred Ustavnim sudomMartinovićeva reakcija usledila je dan nakon teksta Radija Slobodna Evropa (RSE), u kojem je preneta priča Safeta Demirovića i Teute Fazliu, Albanaca sa juga Srbije, kojima je pasivizirana adresa - odnosno policija ih je obrisala sa adrese na kojoj su prijavljeni.
To je učinjeno pod navodnim obrazloženjem da na prijavljenim adresama ne žive.
Slučaj Demirovića i Fazliu stigao je do Ustavnog suda Srbije, a u žalbi navode da su žrtve diskriminacije, kao i da ih je policija nezakonito obrisala sa adrese kako bi im uskratila osnovna prava.
Pored prava na dokumenta, zdravstveno osiguranje, njima je na ovaj način uskraćeno i pravo glasa na izborima.
Iste tvrdnje iznete su i u nedavno objavljenom izveštaju Inicijative mladih za ljudska prava.
Prema njihovim podacima, od 2012. godine u Preševskoj dolini pasivizirane su adrese više od 2.900 građana.
U izveštaju se tvrdi da se pasivizacija uglavnom ne obavlja u skladu sa zakonom.
Problem pasivizacije adresa spomenut je u izveštaju Evropske komisije o Srbiji 2022. u delu koji se odnosi na poštovanje prava manjina.
U izveštaju se navodi da su pripadnici albanske nacionalne manjine izrazili zabrinutost u vezi sa tim kako se vrše provere njihovog prebivališta.
"Postoji potreba da nadležni bolje objasne javnosti kako se te provere sprovode", navodi se u izveštaju.
U izveštaju američkog Stejt Dipartmenta (State Department) iz 2022. takođe se praksa pasivizacije adrese u Srbiji smatra spornom.