Rade Basta, ministar privrede u Vladi Srbije, zatražio je od izvršne vlasti da se odredi po pitanju uvođenja sankcija Rusiji.
„Naša zemlja već plaća veliku cenu zbog neuvođenja sankcija Rusiji i to postaje neizdrživo. Ja kao ministar privrede da gledam koliki se pritisak vrši na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a da mi ćutimo, to ne mogu da prihvatim“, naveo je ministar Basta u objavi na Instagramu.
Kako je saopštio 13. marta, on je za uvođenje sankcija Rusiji.
„Stojim uz predsednika Vučića u odbrani državnih i nacionalnih interesa i imam apsolutno poverenje u njega. Zato od Vlade Srbije i svih ministara tražim da se izjasne po ovom pitanju“, piše u objavi Radeta Baste.
Basta je konstatovao da Srbija, kao zemlja koja je trpela pod sankcijama, nije donela odluku u vezi sa Rusijom jer se nadala da će se okončati ruska agresija na Ukrajinu.
"Sukobu se ne vidi kraj, a razuma kao da je ponestalo. U sukobu velikih uvek stradaju male države i usled globalnih previranja Srbija je suočena sa strahovitim pritiscima”, saopštio je Basta.
Dodao je da Srbija od početka osuđuje rusku agresiju na Ukrajinu, ali istovremeno štiti nacionalne interese u odnosima sa Ruskom Federacijom.
"Zbog toga se u prvi mah nismo pridružili velikom broju zemalja koje su uvele sankcije zemlji agresoru. Ipak, situacija se svakim danom sve više komplikuje, a zapadne zemlje oštro zameraju Srbiji zbog toga što se nije priključila sankcijama”, naveo je Basta.
Zaključio je da je ekonomija ključna i da zato Srbija i pored teške spoljnopolitičke situacije mora da očuva privredni rast kako bi građani bolje živeli.
Pročitajte i ovo:
Ekskluzivno: Ruske diplomate zbog špijunaže proterane iz EU, sada u Srbiji Hil: Potrebno da se Srbija usaglasi sa EU po pitanju sankcija prema RusijiSrbija se nije usaglasila sa desetim paketom sankcija protiv RusijeAmbasador Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Srbiji Kristofer Hil izjavio je 8. marta da će Srbija morati da donese odluku o sankcijama Rusiji. Dodao je da zvanični Beograd plaća visoku cenu što to do sada nije učinio.
„Veoma je važno da se u procesu pristupanja Evropskoj uniji Srbija usklađuje sa njenom spoljnom politikom, pa i po pitanju uvođenja sankcija Rusiji“, rekao je Hil za radio Sto plus.
Krajem prošle godine Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA objavio je anketu po kojoj se od maja do oktobra 2022. broj građana Srbije koji su za uvođenje sankcija Rusiji.
Kako je navela ta nevladina organizacija, uzorak od hiljadu ispitanika pokazao je da je za sankcije u oktobru bilo 19 odsto anketiranih, dok je u maju za to bilo devet odsto.
Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji ali nije uvela sankcije Rusiji nakon njene invazije na Ukrajinu koja je počela 24. februara 2022.
Pročitajte i ovo:
Spoljna politika Srbije opet na dnevnom redu EURade Basta, pre nego što je u oktobru imenovan za ministra, bio je na funkciji direktora Beogradskih elektrana.
U njegovoj biografiji navodi se da je funkcioner Jedinstvene Srbije koja je u koaliciji sa Socijalističkom partijom Srbije Ivice Dačića, koja je u vlasti zajedno sa Srpskom naprednom strankom čiji lider je istovremeno i šef države Aleksandar Vučić.
Basta se sa pozicije direktora beogradskog komunalnog preduzeća zaduženog za grejanje zalagao za izgradnju nuklearne elektrane u Srbiji u saradnji sa SAD i EU. Tražio je da se ukine srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu i čestitao imenovanje na funkciju ambasadoru SAD u Srbiji Kristoferu Hilu. U biografiji mu stoji da je po profesiji profesor fizičke kulture, bivši policajac i kikbokser.