Ministar unutrašnjih poslova (MUP) Srbije Aleksandar Vulin razgovarao je u petak, 12. novembra sa šefom delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emanuelom Žofreom (Emanuele Giaufret) o napretku u oblasti evropskih integracija i o događajima prethodnih dana u vezi sa muralom osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću u centru Beograda.
Kako se navodi u saopštenju MUP-a, ambasador Žorfe je u razgovoru sa ministrom policije Vulinom, podsetio da organizacije civilnog društva i organizacije posvećene zaštiti i odbrani ljudskih prava igraju ključnu ulogu u podizanju svesti o građanskim i političkim pravima te da im se u tom smislu mora omogućiti neometan rad.
Pročitajte i ovo: Žene u crnom zatražile dozvolu da uklone mural s Mladićevim likom u BeograduMinistar policije je, kako se navodi u saopštenju, rekao da MUP čuva bezbednost svih građana pa i učesnika protesta bez obzira da li su za uklanjanje spornog murala ili ne.
Ambasador Žofre dodao da po tom pitanju EU ima jasan i čvrst stav o potrebi delotvornog prevazilaženja nasleđa prošlosti, uzdržavanja od veličanja ratnih zločinaca i negiranja ratnih zločina, te rada na podsticanju pomirenja.
Šef delegacije Evropske unije ja ocenio da EU ima dobru saradnju sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije u nizu oblasti, pre svega u upravljanju migracijama i civilnoj zaštiti.
Mural sa likom osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u Beogradu nepoznati građani su više puta precrtavali i šarali u znak protesta, ali je on brzo vraćan u prvobitno stanje.
Vaš browser nepodržava HTML5
Aktivistkinje Aida Ćorović i Jelena Jaćimović su 9. novembra gađale jajima mural nakon čega su privođene. Sutradan je Đorđe Žujović, funkcioner Socijaldemokratske partije Srbije, bacio farbu na mural, koju su Mladićeve pristalice istog dana oprale.
Mladićev lik stoji gotovo četiri meseca na fasadi zgrade na uglu ulica Njegoševe i Alekse Nenadovića u Beogradu.
Nepoznati autor ga je naslikao krajem jula ove godine, mesec dana nakon što je sud u Hagu 8. juna potvrdio doživotnu zatvorsku kaznu Ratku Mladiću.
Mladić je kao komandant vojske bosanskih Srba pred Haškim tribunalom osuđen za genocid u Srebrenici, progon, zločine protiv čovečnosti, istrebljivanje i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.