Predsednik Crne Gore Jakov Milatović je ocenio da je 2020. godine prvi put u istoriji došlo do demokratske promene vlasti u zemlji.
Proces demokratskih promena u Crnoj Gori, kako je rekao, zaokružen je njegovom pobedom na predsedničkim izborima.
Predsednik Crne Gore je nastupao na spoljnopolitčkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET), gde je naglasio da prethodni režim nije imao političku volju za promenama u pristupnom procesu, a da nakon promena, u Crnoj Gori postoji nova generacija političara koji su istinski evropljani, a ne, prema njemu, "evropljani koji su činili lažne kompromise".
"Možda je prije deset, 12 godina ili pet godina bilo stabilnosti, političke stabilnosti, pa i institucija, ali to je bilo nešto poput Potemkinovih sela", ocenio je Milatović na AFET-u, koristeći termin koji se odnosi na opisivanje kulisa koje prikrivaju nepoželjnu stvarnost.
"Te institucije su postojale samo na papiru. Prave promjene dešavaju se sada", naglasio je šef crnogorske države.
Pročitajte i ovo: Musić o političkoj sceni Crne Gore: Vrijeme kalkulanata, loših imitatora i prevaranataMilatović smatra da nakon promene režima, Crna Gora ima pravog tužioca koji se bavi ključnim procesima vezanih za korupciju i organizovani kriminal, protiv osoba koje su "bile dio kriminala i korupcije".
Izneo je uverenje da će naredni saziv crnogorske skupštine pokazati pro-evropske demokratske snage, a najavio je formiranje vlade u narednim sedmicama.
Odnosi sa Srbijom
Odgovarajući na pitanje evropskih poslanika o odnosima sa zvaničnim Beogradom, predsednik Milatović je ocenio da je Srbija ključni ekonomski partner za Crnu Goru.
"Naravno da je racionalno imati normalan politički odnos sa svojim najvećim ekonomskim partnerom", naglasio je Jakov Milatović.
Osvrćući se na posetu Beogradu, potvrdio je da je razgovarao o neophodnosti imenovanja ambasadora, organizovanju zajedničkih sednica Vlade, te o zajedničkim prekograničnim prelazima.
Kada je reč o regionalnoj saradnji, Milatović smatra da je Crna Gora bez ozbiljnih otvorenih pitanjima sa susednim zemljama, ali je priznao da je takvo stanje nasleđeno od prethodnog režima.
Pročitajte i ovo: Platni promet između Crne Gore i Srbije pitanje staro više od 15 godinaO Otvorenom Balkanu
Zastupnici su zatražili od predsednika Crne Gore da se izjasni o Otvorenom Balkanu.
On je naglasio da je za njega prioritet Berlinski process, te podsetio da je to rekao i prilikom inauguracije.
Otvoreni Balkan, kaže Milatović, poslužio je da se “oživi” Berlinski proces koji je u jednom trenutku bio u zastoju odlaskom nemačke kancelarke Angele Merkel, i to je prema njemu “jedina dobra stvar” koju je uradio.
Pročitajte i ovo: Rama proglasio kraj Otvorenog Balkana, Vučić 'ne vjeruje', Skoplje bez reakcijaLider u zastoju
Crna Gora se smatra liderom u pristupnom procesu. Zemlja je kandidat od 2010. Godine, a 2012. je otvorila pristupne pregovore sa Briselom.
Otvorila je sva poglavlja u pristupnom procesu, ali je privremeno zatvorila svega tri poglavlja.
Bez obzira što se smatra najnaprednijom zemljom u pregovorima o članstvu, od 2021. godine Crna Gora nije imala ni jednu međuvladinu konferenciju (format u okviru pristupnih pregovora) zbog nedovoljnog napretka u reformskom procesu koji je neophodan za napredak u pregovorima o članstvu.
Predsednik Crne Gore je obećao "agresivan” rezultat" u reformskom procesu i naglasio da je realno očekivati da zemlja postane punopravna članica EU 2027. ili 2028. godine.
Zatražio je od Evropske komisije da odloži objavljivanje izveštaja o napretku, kako bi Crna Gora imala vremena da dokaže pozitivne rezultate.
Izveštaj za zemlje u procesu evropskih integracija Evropska komisija objavljuje svake godine u oktobru.