Predsednik Hrvatske Zoran Milanović je izjavio da bi regionalna inicijativa “Otvoreni Balkan” trebala da uključuje sve zemlje Zapadnog Balkana kako bi bila uspešna a da se u suprotnom postavlja pitanje koji je cilj jedne takve inicjative.
“Povezivanje ljudi je dobra stvar, otvorene granice su dobra stvar, ali u to se ne ide glavom u beton, to treba pripremiti. Na kraju kada uđeš u neki aranžman pa shvatiš da je štetan za tebe onda je kasno lupati se u prsa i govoriti o trgovinskoj razmeni. U takve stvari se ne ulazi emocijama nego proračunato”, rekao je Milanović 23. decembra u Prištini, nakon sastanka sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani.
Pročitajte i ovo: Lajčak: Integracija Zapadnog Balkana u EU nema alternativuRegionalnu inicijativu “Open Balkan” (Otvoreni Balkan) su 2019. godine, u cilju unapređenja regionalne saradnje, pokrenuli predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije i Severne Makednonije Edi Rama i Zoran Zaev. Do jula ove godine ova inicjativa je bila poznata pod neformalnim nazivom “Mini-Šengen”.
Poslednji sastanak trojice lidera u okviru ove inicijative je održan 21. decembra u Albaniji, kada je potpisano niz sporazuma oko olakšavanja ljudi, robe i kapitala između tri zemlje, kao i poslovanje privrednika.
Sa druge strane, Kosovo se oštro protivi priključivanju ovoj inicijativi jer smatra da je štetna i da neće biti ravnopravno tretirano.
Predsednica Vjosa Osmani je ponovo istakla svoj stav protiv ove inicijative uz navode da ona od samog početka nije pružala svim zemljama jednak tretman i inkluzivnost, te da zvanična Priština insistira na regionalnoj saradnji kroz Berlinski proces.
Pročitajte i ovo: Osmani i Pendarovski izrazili rezerve prema inicijativi 'Otvoreni Balkan'Ona je ocenila da Kosovo ne može biti deo Otvorenog Balkana dok Srbija ima ključnu ulogu u tom procesu a da sa druge strane ne priznaje kosovsku nezavisnost.
“Ne možemo da očekujemo od (predsednika Srbije Aleksandra) Vučića da ima dobre namere u odnosu na našu zemlju i region. Jer sama militarizacija Srbije pokazuje šta je njen pravi cilj”, rekla je Osmani i podvukla da će vlasti u Prištini ovu incijativu shvatiti ozbiljno tek kada Srbija prizna Kosovo.
Milanović je ocenio da Kosovo nije ugroženo i da ko “god se naoružava to radi za unutrašnju upotrebu”, aludirajući na Srbiju.
Poručio je i kako Kosovo treba da bude istrajno kada su u pitanju nova priznanja i da će lobirati da i zemlje članice Evropske unije koje nisu priznale Kosovo, to urade.
“Zapanjujuća je dubina i širina nepoznavanja situacije na Kosovu i Bosni i Hercegovini, na najvišem nivou političke vlasti u demokratskim državama”, rekao je Milanović.
Kosovo još uvek nije priznalo pet zemalja članica EU – Kipar, Španija, Slovačka, Grčka i Rumunija.