Piše: Milan Vlajčić, filmski i književni kritičar
Vest o iznenadnoj smrti Lazara Stojanovića, filmskog reditelja, esejiste, teoretičara moderne umetnosti, rastužiće sve one koji su pratili šta se događalo u našoj kulturi, od pojave Novog filmskog talasa, zvanog crni film, do danas. Lazar je sredinom šezdesetih prošlog veka bio među najznačajnijim studentima na našoj „filmskoj akademiji“, pisao je filmske kritike, eseje i duhovite parodije u ondašnjem Studentu i Vidicima, davno nestalim tribinama koje su u ono vreme bile ponos kulturnog programa. Bio je jedan od vođa Lipanjskih gibanja na Beogradskom univerzitetu, koautor zabranjenog broja Vidika u kojima je tematizovana paralela staljinizma-komunizma i fašizma.
Stojanovićev prvi igrani film „Plastični Isus“ je 1972 kao studentski rad najpre dobio ocenu 10 profesora Saše Petrovića, a onda je postao najvidnija žrtva staljinističkog obračuna sa „crnim talasom“. 1973 Lazar je osuđen na 4 godine zatvora zbog „neprijateljske propagande“, ali je posle protesta međunarodne i dela naše javnosti odležao samo 3. Time je tragično presečena njegova dalja filmska biografija, zabrana filma je značila i zabranu rada na filmu. Stojanović je potom objavljivao fimske oglede, režirao neke andergraund pozorišne projekte, bez vidnijeg odjeka, iz razumljivih razloga. Godine 1990. je skinuta sudska zabrana sa „Plastičnog Isusa“, producent Centar film je te godine poslao film na Svetski festival u Montrealu. Pošto se računa godina produkcije, žiri Međunarodne sekcije filmskih kritičara FIPRESCI je jednoglasno dodelio svoju jedinu nagradu „Plastičnom Isusu“, zbog modernog sineastičkog jezika i intrigantnog političkog konteksta.
Pošto sam bio u tom žiriju, nekoliko meseci kasnije Lazar me pita, ti si izgleda malo pogurao moj film? Ja mu rekoh kako je bilo: nisam imao razloga da bilo šta guram, samo sam se složio sa američkim i kanadskim članom žirija koji nisu krili svoje oduševljenje.
U godinama preloma, od početka devedesetih do danas Lazar je uvek branio dostojanstvo umetničkog dela, građanskih ličnosti da izražavaju svoj stav, uvek bio protiv političkih protuva i funjara iz kulgturnjačko-filmskih krugova. Takvog ćemo ga i zapamtiti.