Bivši predsednik Srbije Milan Milutinović preminuo je u 81. godini saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova ove zemlje.
Milutinović je bio predsednik Srbije od 1997. do 2002. godine.
Prethodno obavljao je funkciju jugoslovenskog ministra inostranih poslova. Na poziciji šefa diplomatije je bio od 1995. do 1997. godine, što se poklopilo za završnicom ratova u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, te sa periodom nestabilnih političkih prilika u Srbiji, u središnjem periodu decenijske autokratske vlasti Slobodana Miloševića.
Slobodan Milošević i Milan Milutinović, tadašnji predsednici Jugoslavije i Srbije, na Đerdapu, tokom izborne kampanje septembra 2000. godine.
Bio je jedan od Miloševićevih najbližih saradnika, kao i potpredsednik Miloševićeve Socijalističke partije Srbije (SPS).
Poverenje koje je Milošević imao u Milutinovića, potvrđeno je na izborima za predsednika Srbije iz 1997. godine.
Nakon dva izborna kruga u kojima kandidat socijalista Zoran Lilić nije uspeo da osvoji dovoljni broj glasova za dolazak na predsedničku funkciju, SPS-ovci iznalaze rešenje promenom kandidata.
Zoran Llić, neuspeli kandidat socijalista za predsednika Srbije, na fotografiji iz 1997. godine.
Bio je to Milan Milutinović. Ostvario je izbornu pobedu nad liderom radikala, kasnijim osuđenikom za ratne zločine, Vojislavom Šešeljem. Milutinović tako zamenjuje Miloševića na poziciji predsednika Srbije.
Na toj funkciji će Milutinović provesti više godina, ali u punoj senci Slobodana Miloševića, koji je izveo transfer vlasti i prešao sa pozicije predsednika Srbije na mesto predsednika tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), koju su činili današnji Srbija, Kosovo i Crna Gora. Predsednik države će ostati do svrgavanja oktobra 2000.
Kada je o Milutinoviću reč, na čelnoj poziciji u Srbiji bio je i u vreme rata na Kosovu 1998-1999., sukoba koji je kulminirao zločinima i progonom albanskog stanovništva od strane srpskih snaga, zaključno sa NATO bombardovanjem SRJ i povlačenjem srpske vojske i policije sa Kosova.
Ostaće zapamćeno svedočanstvo Kristofera Hila (Christopher Hill), američkog izaslanika tokom neuspelih, od međunarodne zajednice organizovanih pregovara o statusu Kosova u Rambujeu, a koji je danas ambasador SAD u Srbiji.
Naime, umesto Miloševića u Rambuje je doputovao Milutinović, sa ponudom, kako je naveo Hil, a naknadno potvrdili neki srpski funkcioneri tog vremena, da tadašnja, od međunarodne zajednice izolovana Jugoslavija, bude priljučena NATO-u. U Beogradu se verovalo da će se na taj način iznaći rešenje za pitanje Kosova.
Dogovor nije postignut, tadašnja Jugoslavija je ušla u sukob sa Severnoatlanskom alijansom, a nešto više od godinu dana kasnije Milošević je priznao izborni poraz.
Pročitajte i ovo: Peti oktobar - puč ili pobeda?Milutinović, međutim, ostaje na vlasti po završetku NATO bombardovanja, potom pre i posle Miloševićevog svrgavanja 2000, sve do predaje Haškom sudu u decembru 2002. godine.
Praktično, bio je na čelu Srbije dve godine kao optuženik za ratne zločine. Time su dodatno pothranjivane tvrdnje o navodnoj distanci između Miloševića i Milutinovića. Sam Milutinović do Miloševićevog pada nije nikada javno istupio protiv svog glavnog političkog mentora.
Pročitajte i ovo: Šta je Sud u Hagu učinio od uspostavljanja do zatvaranja?Optužnica protiv Milutnovića podignuta je u vreme NATO bombardovanja, zajedno sa ostalim političkim i bezbednosnim čelnicima Jugoslavije, uključujući i samog Miloševića.
Od svih njih jedino je Milutinović dokazao nevinost i vratio se u Srbiju 2009. godine. Sud je u presudi naveo da su dokazani masakri, proterivanja i teror nad Albancima na Kosovu, ali u slučaju Milutinovića je zaključeno da on "nije imao ovlašćenja nad snagama koje su počinile zločine", iako je bio predsednik Srbije.
"Pretresno veće ne prihvata da je Milutinović imao zakonsku obavezu proisteklu samo iz službene zakletve, a bez značajne de jure i de fakto vlasti, da deluje da bi sprečio događaje do kojih je došlo na Kosovu", navedeno je u presudi izrečenoj 1. marta 2009.
Pročitajte i ovo: Milutinović oslobođen, ostalima zatvorPo povratku iz haškog pritvora u Beogradu je živeo izvan očiju javnosti. Jedno od njegovih poslednjih pojavljivanja bilo je 23. juna 2017. godine, na prvoj inauguraciji tek izabranog Aleksandra Vučića, za predsednika Srbije.
Tada je stao rame uz rame sa ranijim predsednicima Srbije i SRJ, koji su svi bili na vlasti i u Miloševićevo vreme, obeleženo zločinima, proterivanjima, ekonomskim slomom i društvenim sunovratom.
Na fotografiji od 23. juna 2017. s leva na desno: Tomislav Nikolić, predsednik Srbije od 2012. do 2017., tokom devedesetih desničar iz redova radikala Vojislava Šešelja; Aleksandar Vučić, trenutno predsednik Srbije u drugom mandatu, u devedesetim takođe u uskom krugu Šešeljevih saradnika; Zoran Lilić, neuspeli kandidat socijalista za predsednika Srbije, ali i bivši predsednik SRJ (Savezne Republike Jugoslavije), u devedesetim u krugu miloševićevaca i Milan Milutinović, Miloševićev kadar, bivši predsednik Srbije i jedini srpski zvaničnik koji je pred Haškim sudom oslobođen optužbi za zločine počinjene na Kosovu.