Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je odluku da se Miladin Kovačević pusti iz zatvora, pošto, kako je u tom sudu rečeno, ispunjava uslove za umanjenje kazne po Zakonu o amnestiji koji je u subotu stupio na snagu.
Kovačević se trenutno nalazi u zatvoru u Somboru, gde izdržava kaznu od dve godine zbog brutalnog prebijanja američkog državljanina Brajana Štajnhauera, u studentskom klubu u Bostonu 2008. godine. Kaznu je počeo da izdržava 2010. godine, nakon što se nagodio sa tužilaštvom da prizna krivicu.
Tužilaštvo je tada odustalo od optužbe da je Kovačević podstrekavao na zloupotrebu službenog položaja tadašnje konzule Srbije u Njujorku - Igora Miloševića i Slobodana Nenadovića, koji su mu, nakon puštanja uz kauciju, izdali putnu ispravu uz pomoć koje je Kovačević iz Amerike pobegao u Srbiju. Milošević i Nenadović su, podsetimo, zbog toga osuđeni na 18 meseci zatvora, odnosno godinu dana uslovne kazne, ali je prošle nedelje Apelacioni sud u Beogradu presudu ukinuo, a predmet vratio na ponovno suđenje pred izmenjenim sudskim većem. Vlada Srbije je porodici Brajana Štajnhauera, u martu 2009. isplatila 900.000 dolara odštete.
Profesorka prava Vesna Rakić – Vodinelić ocenjuje da je Zakon o amnestiji neselektivan i da je kao jedini kriterijum bila dužina kazne, u nekim slučajevima kombinovana sa težinom krivičnog dela. Takav linearan pristup se, ukazuje Rakić – Vodinelić, ne sreće baš često i dovešće do prevremenog puštanja na slobodu lica koja su izvršila društveno opasna dela, bez obzira na dužinu kazne.
Profesorka Srbijanka Turajlić, smatra da kada se pogleda u nazad i vidi sve što je pratilo slučaj Miladina Kovačevića, ovo zapravo prirodan rasplet.
“Vi ste imali Demokratsku stranku koja je od građana Srbije uzela milion dolara da bi taj čovek izbegao pravdu. Sada, kada mu je već omogućeno da izbegne pravdu, onda nema razloga da se druga velika stranka ne istakne, pa ga još pusti da slobodno hoda. Kako da vam kaže, to sve zaista govori o potpunom rascepu koji vlada u ovoj zemlji”, ocenjuje Turajlić.
Prema rečima portparolke Prvog osnovnog suda Ivane Ramić, sud odlučuje i o zahtevima za amnestiranje drugih 1.070 osuđenika koji se nalaze na izdržavanju kazne u zatvoru po presudi tog suda. Što se tiče pravosnažno osuđenih, koji još nisu počeli da izdržavaju kazne u zatvoru, za njih prema rečima Ramićeve, sud nema podatke. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija dostavila je nadležnim sudovima spiskove sa imenima 4.350 osuđenih koji uspunjavaju uslove za amnestiju, pošto je u subotu Zakon stupio na snagu.
Zakon o amnsetiji je, inače, već nakon usvajanja u srpskom parlamentu, izazvao negodovanje dela javnosti. Oštro su ga kritikovali opozicioni poslanici, bivša ministarka pravde Snežana Malović, policijski sindikat, kao i brojni pravni stručnjaci, koji su mu zamerali neselektivnost i ocenjivali da šalje lošu poruku pošto omogućava da se puste na slobodu ili amnestiraju osobe koje su počinile teška krivična dela, a da istovremeno neće pomoći da se reši sistemski problem pretrpanosti zatvora i velikog broj lica koja su u pritvorima.
Kovačević se trenutno nalazi u zatvoru u Somboru, gde izdržava kaznu od dve godine zbog brutalnog prebijanja američkog državljanina Brajana Štajnhauera, u studentskom klubu u Bostonu 2008. godine. Kaznu je počeo da izdržava 2010. godine, nakon što se nagodio sa tužilaštvom da prizna krivicu.
Tužilaštvo je tada odustalo od optužbe da je Kovačević podstrekavao na zloupotrebu službenog položaja tadašnje konzule Srbije u Njujorku - Igora Miloševića i Slobodana Nenadovića, koji su mu, nakon puštanja uz kauciju, izdali putnu ispravu uz pomoć koje je Kovačević iz Amerike pobegao u Srbiju. Milošević i Nenadović su, podsetimo, zbog toga osuđeni na 18 meseci zatvora, odnosno godinu dana uslovne kazne, ali je prošle nedelje Apelacioni sud u Beogradu presudu ukinuo, a predmet vratio na ponovno suđenje pred izmenjenim sudskim većem. Vlada Srbije je porodici Brajana Štajnhauera, u martu 2009. isplatila 900.000 dolara odštete.
Profesorka prava Vesna Rakić – Vodinelić ocenjuje da je Zakon o amnestiji neselektivan i da je kao jedini kriterijum bila dužina kazne, u nekim slučajevima kombinovana sa težinom krivičnog dela. Takav linearan pristup se, ukazuje Rakić – Vodinelić, ne sreće baš često i dovešće do prevremenog puštanja na slobodu lica koja su izvršila društveno opasna dela, bez obzira na dužinu kazne.
Vesna Rakić Vodinelić
"Tu dolazimo do Miladina Kovačevića. To je jedan groteskan primer Zakona o amnestiji jer on ne samo da je dobio za tešku telesnu povredu jednu blagu kaznu, u poređenju sa kaznom koju bi dobio u SAD da mu je tamo suđeno, nego tu do kraja nije procesuirano sve ono što se dogodilo da bi on dobio lažni pasoš ili neku zamenu za pasoš. Tu je bilo nekoliko krivičnih dela u koje je umešana i država. Takođe, država je platiila i jednu veliku naknadu štete porodici Brajana Stajnhauera. To sve govori da se radi o jednom delu čija društvena opasnost prelazi njegovu kvalifikaciju, dakle tešku telesnu povredu. To je jedna apsurdna posledica primene ovog zakona. On izlazi kao slobodan, pomilovan čovek bez obzira na sve što je prethodilo i sa stanovišta države, a ne samo sa njegovog stanovišta", kazala je Rakić-Vodinelić.Profesorka Srbijanka Turajlić, smatra da kada se pogleda u nazad i vidi sve što je pratilo slučaj Miladina Kovačevića, ovo zapravo prirodan rasplet.
“Vi ste imali Demokratsku stranku koja je od građana Srbije uzela milion dolara da bi taj čovek izbegao pravdu. Sada, kada mu je već omogućeno da izbegne pravdu, onda nema razloga da se druga velika stranka ne istakne, pa ga još pusti da slobodno hoda. Kako da vam kaže, to sve zaista govori o potpunom rascepu koji vlada u ovoj zemlji”, ocenjuje Turajlić.
Prema rečima portparolke Prvog osnovnog suda Ivane Ramić, sud odlučuje i o zahtevima za amnestiranje drugih 1.070 osuđenika koji se nalaze na izdržavanju kazne u zatvoru po presudi tog suda. Što se tiče pravosnažno osuđenih, koji još nisu počeli da izdržavaju kazne u zatvoru, za njih prema rečima Ramićeve, sud nema podatke. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija dostavila je nadležnim sudovima spiskove sa imenima 4.350 osuđenih koji uspunjavaju uslove za amnestiju, pošto je u subotu Zakon stupio na snagu.
Zakon o amnsetiji je, inače, već nakon usvajanja u srpskom parlamentu, izazvao negodovanje dela javnosti. Oštro su ga kritikovali opozicioni poslanici, bivša ministarka pravde Snežana Malović, policijski sindikat, kao i brojni pravni stručnjaci, koji su mu zamerali neselektivnost i ocenjivali da šalje lošu poruku pošto omogućava da se puste na slobodu ili amnestiraju osobe koje su počinile teška krivična dela, a da istovremeno neće pomoći da se reši sistemski problem pretrpanosti zatvora i velikog broj lica koja su u pritvorima.