Mihajlović: Komercijalna banka vredi 800 miliona evra

Komercijalna banka vredi najmanje 800 miliona evra i Srbija ne bi trebalo da je proda, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ljubomir Mihajlović, osnivač Komercijalne banke i njen dugogodišnji predsednik.

Iz Ministarstva finansija objavljeno je da su počeli pregovori sa Novom ljubljanskom bankom NLB koja je dostavila najbolju obavezujuću ponudu za Komercijalnu banku, dok su beogradski mediji objavili da je iz Slovenije za najveću srpsku banku u državnom vlasništvu ponuđeno 450 miliona evra.

“Ali ja mislim da je neće prodati. Mislim da se neće dogovoriti oko cene. Komercijalna banka je nacionalno blago Srbije. Država po zakonu mora da sprovede proceduru, jer su raspisali tender i moraju da ga okončaju. I pozvali su najpovoljnijeg ponuđača, a to je Nova ljubljanska banka” rekao je Ljubomir Mihajlović za RSE.

Kako je za RSE rečeno u Novoj ljubljanskoj banci, za sada nema informacija da li će se i kada uprava oglasiti u vezi sa eventualnom namerom da kupi Komercijalnu banku, a više o tome moglo bi se znati nakon praznika u Sloveniji.

Siniša Mali, ministar finansija Srbije, rekao je da je država bliža prodaji nego odluci da ostane vlasnik Komercijalne banke.

"Zadovoljni smo cenom koju je ponudila NLB i dodajem da nije reč o sumi koja se pominje u medijima. Očekujem da ćemo već početkom februara imati poznatog kupca", izjavio je Mali za beogradski list Blic, u petak, 27 decembra.

Očekujem da ćemo već početkom februara imati poznatog kupca: Siniša Mali

Država uvećala kapital sa 200 miliona evra

Krajem novembra 2019. Srbija je svoje vlasništvo u Komercijalnoj banci uvećala na 83,2 odsto tako što je za skoro 212 miliona evra kupila 34,5 odsto njenih akcija koje su pripadale Evropskoj banci za obnovu i razvoj EBRD (24,4 odsto) i Međunarodnoj finansijskoj korporaciji IFC (10,1 odsto). Udele fondova iz Nemačke i Švedske DEG i SVED u toj trećoj najjačoj banci u Srbiji, od ukupno 6,8 odsto, kupila je u junu ove godine. Njeni ostali vlasnici su mali akcionari sa 16,8 odsto.

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, smatra da tenderom za Komercijalnu banku država opipava tržište.

“Prilično sam ubeđen da će ih pozvati da poprave ponudu, jer država neće biti zadovoljna sumom koja je data za najveću srpsku banku. Pa, na kraju, uzimajući u obzir i njenu procenjenu vrednost. Ali bi sada bilo čisto nagađanje koliko više će tražiti”, navodi Grubišić.

On kaže da je zvanična knjigovodstvena vrednost Komercijalne banke oko 600 miliona evra i napominje da su investitori po pravilu oprezni kada je taj podatak u pitanju jer se iza mogu kriti latentne obaveze i drugi rizici.

Srbija je početkom 2019. najavila da do kraja godine izlazi iz svih banaka, čime bi praktično bila jedna od retkih država bez vlasništva u tržišno značajnoj banci. Pored Komercijalne banke, država ima udele u još dve manje, Jubmes banci u kojoj ima vlasnički udeo od 20,2 odsto i u Srpskoj banci gde drži 76,7 odsto akcija.

Komercijalna banka zauzima 11 odsto srpskog tržišta i dogovori oko njene privatizacije sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom, koji su uglavnom insistirali na prodaji, traju još od 2006. godine kada je sa tim stavom izašla i Evropska banka za obnovu i razvoj EBRD koja ju je tada dokapitalizovala i ušla u vlasničku strukturu.

Najbolje poslovanje u istoriji

Zvanični podaci sa njenog sajta iz novembra su da je Komercijalna banka u poslednje dve godine zabeležila najbolje poslovne rezultate u svojoj istoriji. Navodi se da zaključno sa 31. oktobrom profit Komercijalne banke u 2019. iznosi čak 7 milijardi i 744 miliona dinara (oko 65.880.000 evra), što je za 10 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.

Takođe, bilansna aktiva u prvih 10 meseci godine porasla je za šest odsto, uz međugodišnji rast od devet odsto. Ukupan kapital banke porastao je za 10 odsto i sada iznosi 74 milijarde dinara (oko 629.575.000 evra).

Profesor Zoran Grubišić veruje da država ima motive za prodaju tako jake banke.

“Jedan od razloga je da vam treba novac u budžetu da ga preusmerite za neke druge investicione namene. Vidimo da država ima ambiciozne planove kada je u pitanju infrastuktura. Mi sada vidimo samo neku zaradu. Ali mogu da krenu i loši trendovi, pa bi prodajom Srbija nekom drugom predala štafetnu palicu da se bori sa tim rizikom”, smatra Grubišić.

Uprkos protivljenjima MMF-a, država je 2012. godine dokapitalizovala Komercijalnu sa 100 miliona evra čime je ostala većinski vlasnik sa skoro 42 odsto akcija. Kako tada ne bi morala da otkupi akcije, kako je predviđeno jednom od opcija, i kako bi produžila rok za privatizaciju banke Srbija je sa stranim akcionarima 2013. i početkom 2014. potpisala sporazume o izmeni ugovora.

Kako je pisao portal Insajder, tim je rok za okončanje privatizacije postavljen na 31. decembar 2017, a opcija prodaje akcija stranih akcionara bila je otvorena do kraja 2019. godine.

Devizna štednja stanovnika Srbije u Komercijalnoj banci ove godine porasla je za 72 miliona evra i sada ukupno iznosi milijardu i 764 miliona evra čime je, uz aktuelni slogan “Meni najbliža”, potvrđen i njen višedecenijski imidž narodne banke od poverenja koja vodi računa o svim, posebno manje imućnim, kategorijama građana.

Zaključno sa 31. oktobrom profit Komercijalne banke u 2019. iznosi čak 7 milijardi i 744 miliona dinara (ilustrativna fotografija)

Komercijalna uvek uz državu

Ljubomir Mihajlović, bankar, a tokom devedesetih i čovek od najvećeg poverenja predsednika Srbije Slobodana Miloševića, koji je u politiku ušao takođe kao bankar, sredinom 1992. uz odobrenje Narodne banke Jugoslavije formirao je Komercijalnu banku kao akcionarsko društvo.

U radnu biografiju upisano mu je i da je bio savetnik guvernera NBJ (Narodne banke Jugoslavije) Dragoslava Avramovića, upamćenog po programu koji je zemlju izvukao iz hiperinflacije 1993. godine, te da posle demokratskih promena 5. oktobra 2000, kao prvi čovek državne banke, sarađivao sa Vladom Srbije premijera Zorana Đinđića.

Mihajlović danas kaže da Komercijalna banka mora da ostane državna i zbog toga što ima finansijski potencijal da pomogne „kad' zaškripi“.

„Banka sa tim profitom može da pomogne finansiranje novih projekata ali i da državi uplati novac, ako joj zafali u budžetu, radi izmirivanja obaveza kao što su penzije, plate za prosvetu, vojsku, policiju, i tako dalje“, tvrdi Mihajlović, koji je od početka devedesetih vodio banku 12 godina.

Pola veka trajanja

Komercijalna banka ima tradiciju dugu pola veka jer je, prema oficijelnim podacima, osnovana 1970. godine u vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Danas u Srbiji ima više od 200 filijala i ekspozitura, devet na području Kosova, i dve banke u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Profesor Zoran Grubišić veruje da, prodali je sada ili ne, Komercijalna banka ima perspektivu.

“Građani ne bi trebalo da brinu niti da reaguju sa nekim preteranim emocijama. Njihovi štedni ulozi su zaštićeni. Svi ugovori koji su potpisani i preuzeti – važe”, zaključio je Grubišić.

Od vesti da Srbija razmatra ponudu jednog od zainteresovanih kandidata za prodaju Komercijalne banke nije bilo dramatičnih promena njene vrednosti.

Prema podacima Beogradske berze, na dan 26.12.19. njena akcija vredela je 3.248 dinara (27,63 evra). Najviša cena po akciji ove godine ostvarena je u julu – kada je vredela 3.489 dinara.