Pod haubom automobila i u koturovima lima. I na te načine su u poslednjih mesec dana migranti pokušali da se preko Srbije domognu Evropske unije.
Uprava carina Srbije saopštila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je u poslednje tri godine više od 2.000 ljudi sprečeno da ilegalno pređe državnu granicu.
Najveći broj među njima su migranti, koji su rizikovali živote krijući se i u hladnjačama, mešalicama za beton, buradima, žici ili "bunkerima" kamiona kojima su krijumčareni.
Ispod haube auta carinici su krajem marta otkrili ženu na prelazu iz Bugarske u Srbiju.
"Pronađena je u skučenom prostoru. Zbog vreline motora ovako rizičan način ilegalnog prelaska verovatno je moguć samo na kratkim deonicama", navela je Uprava carina.
Devet ljudi iz Avganistana, Pakistana i Sirije nađeno je na granici Srbije sa Severnom Makedonijom među koturovima aluminijuma u kamionu koji je išao iz Grčke ka Poljskoj.
Gordan Paunović, direktor nevladine organizacije Info park koja se bavi pravima izbeglica, rekao je za RSE da su ovakvi slučajevi posledica sve oštrijih kontrola na granicama Evropske unije.
"To pokazuje i nezaustavljivu želju ovih ljudi da dođu na bolje i bezbednije mesto od onog iz kog su pošli. Baš to je ono što zapravo generiše ceo migrantski tok", kaže Paunović.
FRONTEX pojačao kontrolu granica
Takozvana Balkanska ruta, od Turske, preko Grčke, Severne Makedonije i Srbije, u pravcu severa ka Mađarskoj i zapada ka Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, migrantima je danas neprohodnija nego u početku globalne izbegličke krize.
Razlog za to su pojačane kontrole Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu (FRONTEX) i kompletiranje ograde 2022. koju je Budimpešta izgradila na jugu prema srpskoj i hrvatskoj granici, duge 175 kilometara.
Ali migranti i dalje pokušavaju da uđu u zemlje EU sa srpsko-mađarske granice.
Krajem prošle godine neki su sa prelaza Bački Breg kamionom pokušali u Mađarsku.
Carinska služba navela je da su 24 osobe stajale u maloj šupljini pregrađenoj lesonitom.
"Kondenzovana voda sa cerade kapala je pravo na njih", opisala je Carina.
Drugi su skriveni u kargo vozilima na prelazu Batrovci pokušavali preko Hrvatske.
Nehuman tretman kojem su izloženi u pokušaju da se dokopaju zapadnih evropskih zemalja opisan je u brojnim izveštajima, te se u Srbiji beleži da su reskirali živote krijući se u tovaru žita iz kojeg su disali samo na slamčice.
Početkom 2019. na Batrovcima su u hladnjači sa malinama i na temperaturi od - 22 nađeni mladići koji su bili na putu za Nemačku, kojima je odmah ukazana hitna pomoć.
"Na žalost, pristaju na transport u opasnim uslovima, za šta pritom krijumčarima plaćaju visoku nadoknadu iako je put krajnje neizvestan", kažu iz Uprave carina za RSE.
Aktivista Gordan Paunović kaže da organizatore ilegalnih prelazaka zanima samo profit.
"Krijumčari podižu cene jer je na granicama moderna tehnika, čitavi kamioni se stavljaju na rentgen aparate. Rade po principu ponude i potražnje i biće ih dok bude migranata", kaže Paunović.
Uprava carina zabeležila je i da je u opasnom transportu ka EU sve više dece.
Migranti sa Bliskog Istoka, Afrike i drugih dalekih destinacija pokušavaju i sami, pa se kače pod vozila ili rezervne točkove kamiona.
Oni koji su otkriveni u Srbiji, transportovani su i u kazanima za rakiju, tovarima sa veštačkim đubrivom, lubenicama, kupusom, kikirikijem, semenom suncokreta, gumama, jabukama i sadnicama zimzelenog drveća.
Sredinom 2020. migranati su pokušali preko Horgoša skriveni u mešalici za beton.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) i Ministarstvo pravde do zaključenja teksta nisu odgovorili na pitanja RSE u vezi sa ovom temom, između ostalog ni koliko je krijumčara u postupku ili osuđeno zbog ilegalnog prevoza migranata preko državne granice.
"Pesimista sam oko toga da će se Srbija obračunati sa krijumčarima. Možda će to učiniti kada ne bude bilo migranata iz pravca Severne Makedonije i Bugarske, pa krijumčari na severnoj granici neće ni biti potrebni", smatra Gordan Paunović, iz Info parka.
Milion ljudi prošlo preko Srbije
Oko 13.000 migranata prošlo je kroz Srbiju od januara do marta, podatak je Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije, dok ih je tokom 2022. evidentirano nešto više od 124.000.
Na Međunarodni dan migranata, 18. decembra vlasti Srbije saopštile su da je od početka svetske izbegličke krize kroz zemlju prošlo više od milion migranata, te da je prošlu godinu obeležio povećan priliv ljudi iz Azije i Afrike. Više od trećine migranata u 2022. bilo je iz Avganistana, nešto manje iz Sirije, iz Pakistana oko 12 odsto, Maroka osam odsto i četiri odsto iz Indije.
Po podacima srpske policije, krijumčari za tranzit preko Srbije i ilegalni prelazak granice naplaćuju od 1.000 do 6.000 evra po čoveku.
Zakonom je za krijumčare predviđena kazna od šest meseci do pet godina zatvora, dok su kazne veće za članove organizovanih kriminalnih grupa.
Osuđeno 300 krijumčara
Pre godinu dana Više javno tužilaštvo u Vranju, gradu 350 kilometara južno od Beograda, saopštilo je da su za krijumčarenje ljudi optužene 292 osobe, da je doneto 300 osuđujućih presuda, te da je istraga vođena prema 369 lica od 2015. do 2021. godine.
Osnovno javno tužilaštvo u Subotici i Osnovno javno tužilaštvo u Senti, gradovima na severu Srbije preko kojih ka Mađarskoj prolaze migranti, u decembru je za RSE potvrdilo da je u poslednje tri godine među osuđenima za krijumčarenje ljudi bilo najviše državljana Srbije.
Srbija, Mađarska i Austrija u novembru su dogovorili jačanje zajedničke zaštite granica. Potpisani memorandum podrazumeva i angažovanje većeg broja policajaca na granici sa Severnom Makedonijom jer su, kako su saopštili najviši predstavnici tri države, najveći broj migranata u Srbiju stiže preko te zemlje i Bugarske.
Na insistiranje iz Brisela, Srbija je u oktobru ukinula bezvizni režim sa Tunisom i Burundijem nakon što je EU utvrdila da migranti iz tih zemalja dolaze preko Beograda.