Nanajao iz Gane je od uvođenja vanrednog stanja u Srbiji 15. marta zatvoren u Centru za azil u beogradskom naselju Krnjača.
"Niko vam neće reći da su ovde uslovi dobri, ali zbog bezbednosti i života svih nas ne vidim ništa loše u merama koje su preduzeli da spreče da mi i naše porodice dođemo u kontakt sa opasnim virusom. Iako se ne osećamo dobro zbog toga. Do sada smo mogli da izlazimo i vraćamo se kada smo hteli. Sada to ne možemo jer je zabranjeno", rekao je Nanajao za Radio Slobodna Evropa (RSE).
On je jedan od skoro 9.000 izbeglica, migranata i tražilaca azila koji su duže od mesec dana u potpunom karantinu u centrima širom Srbije i dozvoljeno im je da izlaze samo u dvorišta centara. Centre od 15. marta obezbeđuje vojska. Prema saopštenju Komesarijata za izbeglice Srbije, mere su uvedene "radi sprečavanja širenja korona virusa među migrantskom populacijom".
Ima li mesta u kampovima?
S obzirom na to da je nakon uvođenja vanrednog stanja, vojska i policija u kampove sprovela sve migrante i izbeglice koji su do tada boravili na otvorenom, u prostorima čiji kapacitet broji 6.000 mesta, trenutno boravi 8.839 ljudi, podaci su Komesarijata za izbeglice.
Pročitajte i ovo: Migranti i pandemija: 17 porodica na dva kupatila"Tamo gde nije bilo dovoljno mesta u objektima, aktivirani su rabholovi i šatorska naselja i na tim mestima obezbedili smo pristup pijaćoj vodi i toalete. Migrantima se redovno obezbeđuje kuvana hrana, imaju tri obroka dnevno. Otvorena su i dva privremena centra u Moroviću (granica Srbije sa Hrvatskom) i Miratovcu (jug Srbije), a ponovo je u upotrebi i prihvatni centar u Divljani (jugoistok Srbije)", navodi se u odgovoru Komesarijata za izbeglice za RSE.
Dok iz Komesarijata navode da su se stroge mere "pokazale kao ispravne jer za sada nije zabeležen nijedan slučaj zaraze korona virusom među migrantskom populacijom", nevladine organizacije upozoravaju da su neki kampovi preopterećeni i da se situacija pogoršava.
Vojska pucala u vazduh
Ministar odbrane Aleksandar Vulin potvrdio je da je u dva incidenta u migrantskim centrima, u Adaševcima (blizu srpsko-hrvatske granice) i u Krnjači, vojska pucala u vazduh "kako bi smirili situaciju".
"Reč je o pokušajima da se napuste centri zbog predugog zatvorenog boravka u njima. Poslednji, manji incident desio se u Prihvatnom centru Adaševci 19. aprila kada je jedan migrant pokušao da preskoči ogradu. Pripadnik Vojske Srbije je ispalio nekoliko hitaca upozorenja u vazduh. Niko nije povređen, a migrant je zadržan u centru", navode za RSE iz Komesarijata.
Vaš browser nepodržava HTML5
Komentarišući ove incidente, Gordan Paunović iz nevladine organizacije Info park, koja od izbegličkog talasa 2015. godine pruža pomoć i podršku migrantima i izbeglicama, kaže za RSE da je korišćenje municije za odvraćanje nenaoružanih ljudi koji su begunci od rata "apsolutni humanitarni skandal".
Bez pristupa nevladinih organizacija
U prihvatnim i centrima za azil su od uvođenja vanrednog stanja prekinute sve aktivnosti nevladinih i humanitarnih organizacija, osim onih koje, kako je saopštio Komesarijat, mogu da pomognu prevenciji pojave i širenja bolesti.
Pročitajte i ovo: Migranti nude pomoć Srbiji u borbi protiv korone"Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), kao i druge organizacije, poštuje uputstva koja su nam data i za sada nemamo pristup centrima da se ne bi desilo da infekcija uđe u centre", rekla je za RSE Mirjana Milenkovski, predstavnica za medije Kancelarije UNHCR-a u Beogradu.
"Od 16. marta smo počeli da radimo od kuće, ali Kancelarija funkcioniše. I naši partneri preko kojih obavljamo aktivnosti su u različitim trenucima prestali da rade direktno u centrima i počeli da se prebacuju na udaljeni rad. Sve ovo vreme nastavljamo aktivnosti koje se sastoje od pravnog savetovanja preko telefona u toku azilne procedure, koje radi naš partner Beogradski centar za ljudska prava, zatim psihosocijalne pomoći koja je sada veoma bitna", navodi Milenkovski.
BLOG UŽIVO O KORONA VIRUSU
UNHCR je 23. aprila saopštio da neki tražioci azila i izbeglice u Srbiji, uključujući i mnogu decu, i dalje borave zajedno sa migrantima u gusto naseljenim kolektivnim centrima.
"Usled toga, mnogi tražioci azila izgubili su posao u srpskim preduzećima, a njihova deca ne mogu da prate časove na daljinu koje drže lokalne škole. Kao u Grčkoj i u drugim zemljama, UNHCR je spreman da podrži Srbiju da tražiocima azila i nepraćenoj deci, kao i deci odvojenoj u putu obezbedi bezbedniji alternativni smeštaj", navodi se u saopštenju UNHCR-a dostavljenom RSE.
Pročitajte i ovo: Ima li nedodirljivih prava u vreme vanrednog stanja?Iako smatra da su mere kojima se sprečava da lokalno stanovništvo unese virus u centre opravdane, Gordan Paunović iz Info parka kaže da će one morati da se relaksiraju jer ljudima nedostaje psihosocijalna podrška.
"Sve organizacije se trude da očuvaju aktivnosti i pokušavaju da nađu alternativne metode, ali ništa ne može da zameni fizički kontakt sa osobom kojoj su te usluge potrebne. Mi imamo desetine telefona ljudi koji su bili naši korisnici pre vanrednog stanja i koji nam se obraćaju za pomoć. Svaki razgovor se ovih dana završava pitanjem - kada će ovo da prestane? Zamislite situaciju u kojoj smo svi mi, ali pritom nemamo ovih 13 sati svakog dana da izađemo napolje, da odemo u kupovinu. Zamislite ljude koji su na izolovanim lokacijama. Ti ljudi su praktično u zatvoru", rekao je Paunović.
Ocena ustavnosti zatvaranja migranata
Navodeći da je oko 9.000 izbeglica, tražioca azila i migranata u Srbiji "nezakonito i arbitrarno lišeno slobode kretanja", nevladina Inicijativa A11 podnela je inicijativu za pokretanje postupka ocene ustavnosti člana uredbe koja je to omogućila.
Pročitajte i ovo: Kriza testira demokratiju u SrbijiČlanom 3. Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja definiše se da Ministarstvo unutrašnjih poslova može da naredi da se izvrši zatvaranje svih prilaza otvorenom prostoru ili objektu i onemogući napuštanje tog prostora ili objekta bez posebnog odobrenja, kao i da naredi obavezan boravak određenim licima ili grupama lica na određenom prostoru i određenim objektima, kao što su prihvatni centri za migrante i drugi.
"U cilju sprečavanja nekontrolisanog kretanja lica koja mogu biti nosioci virusa i samovoljnog napuštanja centara za azil i prihvatnih centara, privremeno se ograničava kretanje tražilaca azila i iregularnih migranata smeštenih u centre za azil i prihvatne centre u Republici Srbiji i uspostavlja se pojačan nadzor i obezbeđenje tih objekata", navodi se u Uredbi.
Pročitajte i ovo: U kojoj meri vanredno stanje ograničava ljudska prava?U saopštenju A11 navodi se da će Poverenici za zaštitu ravnopravnosti biti podneta i pritužba protiv Vlade Srbije.
"Osim toga što je neustavno i nezakonito blanko sva lica lišiti slobode, problem je i u tome što je odluka doneta na osnovu diskriminatornih kriterijuma, odnosno ljudi su stavljeni u nepovoljniji položaj isključivo zbog njihovog statusa. Ne vidi se razlog zbog čega se zabrana kretanja koja važi za ostale građane Srbije ne bi primenjivala i na njih. Zbog čega oni moraju da budu zatvoreni u prenatrpanim Centrima u kojima nije moguće ispratiti mere za suzbijanje širenja zaraze i mere kojima se štiti njihovo zdravlje jer su centri zatvoreni", rekao je za RSE Danilo Ćurčić iz Inicijative A11.
EU šalje pomoć
Evropska unija najavila će u okviru podrške Srbiji tokom pandemije poslati ćebad, dušeke i šatore za smeštaj migranata. Pomoć dostavlja i UNHCR.
"Ono što smo mi slali do sada i što je nama i Ujedinjenim nacijama traženo najviše su sredstva za higijenu. Svi radimo na tome da pojačamo wifi mrežu. Nikad nije bilo važnije da imaju dobar pristup internetu da bi mogli i oni da vide i pročitaju šta se dešava. Sada su u nekim centrima otvorene male prodavnice da bi mogli da kupe nešto dodatno. To sasvim sigurno ne može da zameni slobodu kretanja, da oni izađu iz centara, da se prošetaju, ali radi se na tome da im se što više olakša", rekla je Mirjana Milenkovski iz Kancelarije UNHCR-a u Beogradu.
Nevladina organizacija Info park nastavlja aktivnosti u kampovima na jugu Srbije – u Pirotu i Bujanovcu.
Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?
Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.
U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.
Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.
"To su manji kampovi u kojima nema problema. Radimo prevenciju korone kroz radionice, razgovaramo sa ljudima. Njima je bitno da pričaju sa nekim iz spoljne sredine i da znaju da ovo nije sve samo zbog njih, da postoji viši problem koji se odnosi na sve nas. Naši radnici su već od 28. februara bili pod punom zaštitnom opremom. I čim su vremenski uslovi dozvolili, izlazili smo napolje i radili radionice napolju", navodi Gordan Paunović.
Za razliku od građana Srbije, za koje je počelo ublažavanje mera uvedenih zbog pandemije korona virusa, za izbeglice i migrante za sada nema takvih najava i ostaju u dvadesetčetvoročasovnom karantinu.
Iz Komesarijata za izbeglice za RSE navode da se "mere nakon završetka vanrednog stanja razmatraju i da će biti blagovremeno donete, imajući u vidu zdravstvenu i svaku drugu bezbednost kako migranata tako i građana Srbije".