Na subotičkoj deponiji i dalje borave migranti pretežno iz Avganistana i Pakistana, koje je u pokušaju da nekako dođu do Evrope ovde zatekla i zima. Na temperaturama daleko ispod nule, oni spavaju u improvizovanim šatorima, koji pod snegom liče na prave igloe.
Mnogi od njih su, inače nenavikli na zimu, već bolesni i sa promrzlinama. Među oko stotinak tih azijskih izbeglica nalazi i jedno sedmogodišnje dete, koje je lokalna samouprava u utorak smestila u sklonište za beskućnike.
Grad je zatražio tumačenje od nadležnih republičkih organa kako da se postavi u ovoj situaciji, budući da migranti nemaju legalni status, te kako navode u Gradskoj kući, svako pomaganje predstavlja praktično kršenje zakona. Prema poslednjim informacijama, u pomoć migrantima se od srede zvanično uključio i Crveni krst, a kako navode aktivisti humanirtarne organizacije Istočnoevropska misija, biće im podeljene vreće za spavanje kako bi se spasili najvljenih hladnoća.
Ova organizacija svakodnevno obilazi svaki od nekoliko kampova na deponiji. Aktivista Tibor Nađ kaže da otkako su mediji počeli intenzivno da se bave ovom pričom, građani svakodnevno u njihov štab donose odeću, obući, ćebad.
A dok se nije donela odluka o angažovanju Crvenog krsta, građani su samoinicijativno počeli da pomažu ovim ljudima u teškoj nevolji.
Zora Ćujić je među prvim aktivistima sa deponije, i do sada je animirala dosta svojih poznanika.
„Svaka pomoć je zaista dobrodošla, bilo šta – par čarapa, staro ćebe, iznošene cipele, margarin, hleb... sve je to važno za njih. Kada ih vidim onako odrpane i gladne, spram njih se osećam kao da živim u luksuzu, i njihova situacija ne može ljude ostaviti ravnodušnim i nezainteresovanim“, kaže Ćujić.
Neizvesna budućnost
Nikola Tumbas je takođe u kontaktu sa jednom „grupom za pomoć“.
„Poznajem ljude koji im svakodnevno odnose hranu i sakupljenu garderobu, a i sam sam prisustvovao tim akcijama. Meni se čini da Subotičani reguju refleksno - kada se saznalo za onog sedmogodišnjeg dečaka, javile su mi se dve porodice da pitaju da li znam kako mogu pomoći, i izrazile spremnost da dete prime kod sebe. A sami azilanti, mislim, tu pomoć primaju sa velikom zahvalnošću. Iako su na izmaku snage, oskudno odeveni, u očima im možete videti tu iskrenu zahvalnost kad im neko nešto odnese“, rekao je Tumbas.
Ipak, i kada prođe zima, za ove ljude „izvan zakona“ budućnost će i dalje biti neizvesna. Svi gaje nadu da će nekako ipak stići do Evrope, i tamo pronaći posao. Taj put preko granice je uglavnom ilegalan i za njega treba par stotina eura.
Abdulah Sarkhad iz Pakistana kaže da bi ostao u Srbiji ukoliko bi našao posao.
„Došao sam iz Grčke, gde sam bio dve godine, jer tamo više nisam imao posao, a nemam novca da platim put za Nemačku, Mađarsku, ili Italiju. Radio bih ovde ukoliko bi se našao posao, ali sada nam je najveći problem zima“, kaže Abdulah, koji je već danima pod temperaturom, i vidno iscrpljen.
Njegov prijatelj iz kampa Ali pokušao je pre nekoliko dana da pređe u Mađarsku, ali se to završilo neuspehom, i ponovo je na deponiji. Više nije siguran da će uopšte preći evropsku granicu.
„Ne znam, voleo bih da ostanem ovde, sviđaju mi se ljudi u Subotici“, kaže Ali.
U međuvremenu policija u Subotici obaveštava javnost da je uhapšeno nekoliko osoba koje su u svojoj kući obezbedile smeštaj migrantima, i pokušale da ih prokrijumčare. U poslednoj akciji uhapšeno je i 23 državljana Avganistana i Pakistana zbog „pokušaja ilegalnog prelaska granice“.
Mnogi od njih su, inače nenavikli na zimu, već bolesni i sa promrzlinama. Među oko stotinak tih azijskih izbeglica nalazi i jedno sedmogodišnje dete, koje je lokalna samouprava u utorak smestila u sklonište za beskućnike.
Grad je zatražio tumačenje od nadležnih republičkih organa kako da se postavi u ovoj situaciji, budući da migranti nemaju legalni status, te kako navode u Gradskoj kući, svako pomaganje predstavlja praktično kršenje zakona. Prema poslednjim informacijama, u pomoć migrantima se od srede zvanično uključio i Crveni krst, a kako navode aktivisti humanirtarne organizacije Istočnoevropska misija, biće im podeljene vreće za spavanje kako bi se spasili najvljenih hladnoća.
Ova organizacija svakodnevno obilazi svaki od nekoliko kampova na deponiji. Aktivista Tibor Nađ kaže da otkako su mediji počeli intenzivno da se bave ovom pričom, građani svakodnevno u njihov štab donose odeću, obući, ćebad.
A dok se nije donela odluka o angažovanju Crvenog krsta, građani su samoinicijativno počeli da pomažu ovim ljudima u teškoj nevolji.
Zora Ćujić je među prvim aktivistima sa deponije, i do sada je animirala dosta svojih poznanika.
„Svaka pomoć je zaista dobrodošla, bilo šta – par čarapa, staro ćebe, iznošene cipele, margarin, hleb... sve je to važno za njih. Kada ih vidim onako odrpane i gladne, spram njih se osećam kao da živim u luksuzu, i njihova situacija ne može ljude ostaviti ravnodušnim i nezainteresovanim“, kaže Ćujić.
Neizvesna budućnost
Nikola Tumbas je takođe u kontaktu sa jednom „grupom za pomoć“.
Migranti iz Pakistana i Avganistana na deponiji u Subotici, 8. februar 2012.
„Poznajem ljude koji im svakodnevno odnose hranu i sakupljenu garderobu, a i sam sam prisustvovao tim akcijama. Meni se čini da Subotičani reguju refleksno - kada se saznalo za onog sedmogodišnjeg dečaka, javile su mi se dve porodice da pitaju da li znam kako mogu pomoći, i izrazile spremnost da dete prime kod sebe. A sami azilanti, mislim, tu pomoć primaju sa velikom zahvalnošću. Iako su na izmaku snage, oskudno odeveni, u očima im možete videti tu iskrenu zahvalnost kad im neko nešto odnese“, rekao je Tumbas.
Ipak, i kada prođe zima, za ove ljude „izvan zakona“ budućnost će i dalje biti neizvesna. Svi gaje nadu da će nekako ipak stići do Evrope, i tamo pronaći posao. Taj put preko granice je uglavnom ilegalan i za njega treba par stotina eura.
Abdulah Sarkhad iz Pakistana kaže da bi ostao u Srbiji ukoliko bi našao posao.
„Došao sam iz Grčke, gde sam bio dve godine, jer tamo više nisam imao posao, a nemam novca da platim put za Nemačku, Mađarsku, ili Italiju. Radio bih ovde ukoliko bi se našao posao, ali sada nam je najveći problem zima“, kaže Abdulah, koji je već danima pod temperaturom, i vidno iscrpljen.
Njegov prijatelj iz kampa Ali pokušao je pre nekoliko dana da pređe u Mađarsku, ali se to završilo neuspehom, i ponovo je na deponiji. Više nije siguran da će uopšte preći evropsku granicu.
„Ne znam, voleo bih da ostanem ovde, sviđaju mi se ljudi u Subotici“, kaže Ali.
U međuvremenu policija u Subotici obaveštava javnost da je uhapšeno nekoliko osoba koje su u svojoj kući obezbedile smeštaj migrantima, i pokušale da ih prokrijumčare. U poslednoj akciji uhapšeno je i 23 državljana Avganistana i Pakistana zbog „pokušaja ilegalnog prelaska granice“.