Međunarodna krizna grupa: EU da ne ograničava dijalog Kosova i Srbije

Međunarodna krizna grupa (International Crisis Group, ICG) predviđa da će konačni sporazum između Kosova i Srbije podrazumevati velike ustupke, uključujući široku autonomiju opština sa srpskom većinom na Kosovu i za Albance u Preševskoj dolini u Srbiji ili razmenu teritorija, kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) jedan od autora poslednjeg izveštaja ICG o sukobima, Đuzepe Fama (Giuseppe Fama).

Kad je reč o finalnom sporazumu, Fama za RSE kaže da je važno da obe strane shvate da “ne može biti reči o scenariju u kojem bi Srbija ili Kosovo dobili sve što traže, a da istovremeno ne učine i ustupke“.

Takođe ističe da EU ne bi trebalo da unapred nameće ograničenja u dijalogu dveju strana, odnosno da ih sprečava da tokom razgovora “identifikuju i diskutuju potencijalna rešenja koja ne moraju nužno da budu u skladu sa onim što Brisel preporučuje”, čak i ako je reč o kontroverznom pitanju teritorijalne razmene.

Sjedinjene Države, prema mišljenju Fame, trebalo bi da igraju ulogu u ubeđivanju Kosova da redizajnira platformu za dijalog.

RSE: Gospodine Fama, u poslednjem izveštaju Vaša organizacija, Međunarodna krizna grupa, podstakla je Evropsku uniju da utvrdi da li postoji mogućnost da se usredsredi na postizanje konačnog sporazuma (između Srbije i Kosova) na osnovu uzajamnog priznavanja. Da li vidite ovo kao ostvariv scenario?

Fama: Svakako, manevarski prostor je vrlo tesan i mi znamo da je diplomatija ponekad pravila jedan korak napred – dva koraka nazad, zbog složenosti ovog konkretnog pitanja, ali EU je definitivno dobro opremljena da insistira na potencijalnom rešenju.

Novi specijalni predstavnik EU je upravo u ponedeljak (12. oktobra) izvestio ministre spoljnih poslova zemalja-članica EU na sednici Saveta EU za spoljne poslove (Foreign Affairs Council, FAC) kako bi dobio podršku za svoju strategiju nedavnih razgovora između Beograda i Prištine. Takođe, postoji dosta zamaha među Evropljanima da pomogne u oblikovanju potencijalnog iskoraka u postizanju sporazuma.

Ali, koliko brzo se to može dogoditi veoma je upitno, zato što balans ostaje nepromenjen. Ono, naime, što vidimo jeste da Evropska unija još ima veliki znak pitanja kad je reč o uzajamnom priznanju, to pitanje nije razjašnjeno mandatom i ingerencijama njenog specijalnog predstavnika.

Posebno je važno da se tokom konsultacija postigne međusobno razumevanje da pravno obavezujući sporazum mora da uključi i pitanje uzajamnog priznavanja. Znamo da je to bilo posebno teško, s obzirom na činjenicu da i danas pet država - članica EU nastavlja da ne priznaje Kosovo. I za to će biti potrebna fina i dobro kalibrirana diplomatija.

RSE: Vidite li mogućnost sporazuma između Kosova i Srbije u dijalogu kojim posreduje Evropska unija ili, pak, postoji rizik da pregovori propadnu, u svetlu poslednje retorike?

Fama: Retorika vezana za dijalog svakako ne doprinosi da se postigne održivo rešenje i jedna od naših preporuka Evropskoj uniji jeste da udvostruči svoje napore i investira u kampanju uzvratnu informisanja o tim razgovorima.

Važne su u vezi sa tim dve stvari. Jedna je da ne može biti postignuto rešenje koje bi značilo punu pobedu samo za jednu stranu; ne može biti reči o scenariju u kojem bi Srbija ili Kosovo dobili sve ono što traže, a da istovremeno ne učine i ustupke.

Druga stvar je da Evropska unija ne treba da sprečava Beograd i Prištinu da identifikuju i diskutuju potencijalna rešenja koja ne moraju nužno da budu u skladu sa onim što Brisel preporučuje.

U izveštaju Krizne grupe mi, recimo, preporučujemo Evropskoj uniji da se uzdržava od toga da onemogućava dvema stranama da diskutuju čak i o potencijalnim kontroverznim rešenjima, iz perspektive EU, kao što je razmena teritorija.

Iz prizme Evropske unije, postizanje šire autonomije, pre svega za opštine sa srpskom većinom na Kosovu, kao i za Preševo u Srbiji, bila bi bolja alternativa tome, ali stranama treba dozvoliti da u dijalogu testiraju i druga rešenja. Dakle, ono što bi evropska diplomatija trebalo da radi jeste da izbegne da unapred, pre razgovora, određuje ishode i da pusti stranke da razgovaraju i o drugim rešenjima koja smatraju prihvatljivim.

RSE: Da li, dakle, verujete da je ideja o razmeni teritorija još uvek na stolu i treba li da bude?

Fama: Pa, ono što su naše kolege identifikovale, bliže prateći ovu krizu jeste da su obe strane nagovestile spremnost da razmotre alternative, uključujući i razmenu teritorija, ali naravno, ovo ostaje veoma osetljivo pitanje, kao što je i autonomija percipirana kao potencijalno problematično rešenje, naročito na Kosovu.

Otuda je jedan od načina na koji Evropska unija može da pomogne, da pruži šansu da neka potencijalna rešenja postanu održiva i prihvatljiva, da podrži ovu komunikaciju između dve strane kako bi one mogle da testiraju međusobne stavove i razgovaraju o verovatnoći i perspektivama svih ovih opcija, a da ne budu izložene povratnom udaru ili javnoj osudi.

RSE: U suštini, vi kažete da postoje dve opcije: razmena teritorija ili Asocijacija/Zajednica (opština sa srpskom većinom) sa verovatno više ovlašćenja. Treba li Kosovo da bude spremno na ustupke? Do sada se govorilo da nisu spremni da dalje koncesije izvan onoga što predviđa Ahtisarijev plan. S obzirom da ste pomenuli opcije za ustupke, na koje ustupke Kosovo treba da bude spremno da ponudi?

Fama: Dozvolite mi najpre da se vratim na vaše komentare o tome koje su opcije na stolu. Ja ne mogu da prihvatim da su samo te dve opcije na stolu, prema našim intervjuima sa učesnicima dijaloga iz Srbije i sa Kosova, kao i sa evropskim diplomatama.

Mi kao Krizna grupa smatramo da Kosovo treba da razume, a to se, naravno, odnosi i na Srbiju, da nijedna strana ne može da očekuje da postigne rezultat bez pravljenja ustupaka.

Kad je reč o Srbiji, tu govorimo o priznanju nezavisnosti Kosova, dok Kosovo, ako se opredeli za autonomiju, može da omogući širu autonomiju i veća ovlašćenja opštinama sa srpskom većinom, pri čemu postoji nekoliko evropskih modela koji bi mogli biti perspektivni u tom smislu. Mogli bismo uzeti u obzir, recimo, špansku Kataloniju ili oblast Alto Adiđe u Italiji, gde postoji široka autonomija u okviru države. To su samo neke opcije koje bi Priština mogla uzeti u obzir, ako se opredeli za put autonomije. U slučaju teritorijalne razmene, naravno, moraće da se reši budući položaj severnih kosovskih opština.

RSE: Da, ali Kosovo se plaši da bi se svaki model autonomije za Srbe pretvorio u Republiku Srpsku na Kosovu. Da li je ovo po vama potencijal za destabilizaciju, je li to rizik za Kosovo da ima takvu autonomiju?

Fama: Kao što sam rekao, postoje slučajevi autonomnih oblasti u Evropi koji su veoma različiti, gde nema takvih scenarija, ali, opet, to bi bilo rešenje gde bi obe strane, ne samo Kosovo za Srbe nego i Srbija za Preševsku dolinu, prema granici sa Severnom Makedonijom, primera radi, obezbedile široku autonomiju za svoje manjine. Dakle, u pitanju je reciprocitet, gde bi obe države prihvatile takvo rešenje, ukoliko bi o tome postigle sporazum. A to preporučujemo Evropskoj uniji kao posredniku u dijalogu.

RSE: Ima li Evropska unija dovoljno snage da dve strane dovede do konačnog sporazuma?

Fama: Evropska unija je svakako u složenoj situaciji jer se dijalog kreće, kako sam već rekao, tempom jedan korak napred, dva koraka nazad. Postoji još jedan igrač koji može imati važnu ulogu, a koji deluje uz Evropsku uniju, a to su Sjedinjene Države, koje su ranije snažno bile angažovane u posleratnom periodu na Kosovu i koje su pomogle nezavisnom Kosovu da konsoliduje strategiju pregovora. Dakle, Brisel, zemlje - članice EU i Vašington mogu igrati veoma važnu ulogu u postizanju sporazuma.

RSE: Ali, da li verujete da su trenutno EU i SAD složne kad je reč o konačnom sporazumu?

Fama: Generalno govoreći, nalazimo se u delikatnom trenutku. Relativno konvergentni pristupi Evropske unije i Sjedinjenih Država glavnim konfliktima širom zemlje nisu sada tako bliski kakvi su bili u prošlosti. To je opšti trend, a on može zavisiti od perspektive i ishoda predstojećih izbora u Sjedinjenim Državama.

Kad je reč o ovom konkretnom slučaju, mi smatramo da se njihove pozicije moraju približiti jer je to u interesu i EU i SAD da pomognu stvaranju veće regionalne stabilnosti i zato treba da nastave da na tome rade zajedno.

RSE: Da li je vašingtonski sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa pomogao na putu postizanja da se postigne finalni sporazum između dve zemlje?

Fama: Ne bih to direktno komentarisao jer moji kolege tu oblast bliže prate i eksperti su za nju. Međutim, može se reći da politička uloga koju Sjedinjene Države mogu igrati svakako može pomoći Prištini u obnavljanju i redefinisanju njene pregovaračke strategije. Evropska unija trebalo bi da pruži podsticaje, kao i snažne buduće perspektive članstva za region.

RSE: Danas su gospodin Borelj (Žozep, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Josep Borrell) i Lajčak (Miroslav, specijalni predstavnik EU za dijalog) izjavili da neće biti veštačkih rokova za postizanje konačnog sporazuma. Ranije je gospodin Lajčak govorio da se nada sporazumu za godinu dana. Da li je ovo promena u politici EU koja može doneti probleme u postizanju finalnog sporazuma? Kada očekujete konačni sporazum? Šta ako ga dve strane ne postignu?

Fama: Mislim da je izjava visokog predstavnika Borelja prilično optimistična. Video sam njegovu izjavu da je napredak u pregovorima pre pitanje meseci nego godina. To je zvučalo sasvim optimistično. Sve u svemu, to je i pozitivan znak da Evropska unija neće nametati konkretne tajminge i rokove.

Naravno, bilo bi i poželjno i korisno da dve strane nastave da pokazuju uzajamne gestove koji bi upućivali na želju da što pre postignu napredak koji će voditi ka konačnom uspehu.

Prevela: Branka Trivić