Angela Merkel u poseti Beogradu
„Nećemo okolišati“, podvukla je nemačka kancelarka Angela Merkel u obraćanju novinarima nakon jednočasovnih razgovora sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem u Beogradu. Podcrtala je na taj način da Nemačka ne prispituje svoju odluku o priznavanju nezavisnosti Kosova. No, ni sam Tadić se nije krio iza uvijenih ocena i ponovio je da Srbija neće priznati Kosovo.
Uprkos očiglednoj provaliji koja ih deli, čelnica najmoćnije države Evropske unije i prvi čovek države koja se nada da će do kraja godini dobiti status kandita za ulazak u evropsku porodicu, složili su se da izlaz može biti samo u dijalogu. I to onom koji bi vodio, kako je rečeno, „debalkanizaciji“ Balkana.
Ocene Angela Merkel bile su jasne i taksativno navedene. Očekuje se: pod jedan rezultati dijaloga, pod dva omogućavanje EULEX-u da radi na celom Kosovu i pod tri ukidanje paralelnih institucija na severu Kosova. Upitana je da li se plaši da bi Srbija pri izboru između Evropske unije i zadržavanja svoje kosovske politike (što je dilema koja se čuje i od samog Tadića) izabrala Kosovo.
“Nikada se ne plašim. Ono što ja vidim pred nama jeste ozbiljan politički problem, ali nam je u njegovom rešavanju potreban uspeh. i Srbiji i Evropskoj uniji. Želim da naglasim Evropa je rešenje. To mogu da govorim na primeru Nemačke. Nekada nisam verovala da će se Nemačka ujediniti a to se dogodilo. Verujem da će i problemi Srbije biti rešeni. U jedinstvenom šengenskom sistemu granice ne postoje. Kada je o priznavanju Kosova od strane Srbije reč ne bih konkretizovala. Ne znamo gde će se proces u kojem smo završiti. Ali već imamo dovoljno problema zbog nerešenog problema na Kipru. To ne znači da ne želimo Srbiju u Evropskoj uniji. Mi je zaista želimo i ne budimo lažna očekivanja”, poručila je Merkel.
Na pominjanje kiparske greške Boris Tadić jasno je uzvratio: “Nemamo nikakve iluzije da možemo u Evropsku uniju uvesti i novi konflikt”. Dalje je pojasnio:
“Duboko verujem da je moguće debalkanizovati Balkan u političkom smislu te reči. S druge strane kao predsednik Republike Srbije imam vlastita uverenja od kojih ne odustajem. Nikada neću podržati ni jedno političko rešenje za koje znam da će, možda ne sutra, ali za pet ili godina uspostavljati nove krize na prostoru Balkana. To je politika demokratske Srbije, ali Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova. Srbija traga za kompromisnim rešenjem i ubeđen sam da je moguće pronaći kompromisno i praktično rešenje”.
Merekelova nije ostavila mesta za dilemu
Vratimo se na početak. Jutro nakon što je iz Zagreba doletela na beogradski aerodrom gde ju je dočekao premijer Mirko Cvetković, i prenoćila u hotelu Hajat, kod rekonstruisane fontane, ispred zdanja Palate Srbija, dočekao ju je predsednik Tadić.
Mada je intorniranje himne deo protokola, baš kao i neobavezno ćaskanje pred fotoreporterima, ovde bi moglo imati posebnu težinu jer je reč o slikama uzlaznih odnosa dve države, na čemu obe strane insistiraju. Merkel je više puta ponovila da Srbiju vidi u Evropskoj uniji, a da li će Beogard i nastaviti tim putem zavisiće i od podrške Berlina eventualnom prihvatanju statusa kandidata za Srbiju.
Sam Tadić je naveo da je i to ispod srpskih aspiracija jer on očekuje određivanje datuma za početak pregovora, a što opet neće biti lako dobiti bez smirivanja tenzija na severu Kosova. Ova mala ali problematična zona bila je u centru razgovora.
Zaključeno je da se jednostrane akcije moraju izbegavati.
“Moramo sprečiti unilateralne poteze. Potrebno je voditi dijalog i doći do rezultata. Podsetiću da Nemačka šalje najviše vojnika u Kfor i uveravam vas da su oni tamo kako bi osiguralni bezbednost svih na Kosovu”, naglasila je Merkel.
“Mi od Evropske unije očekujemo potpuno jasan stav koji je upućen Prištini. Zato što je za nas apsolutno neprihvatljivo da se nagrađuje onaj koji sprovodi unilateralne akte ili akte nasilja. Da se praktično nagrađuje novom realnošću na terenu”, kazao je Tadić.
I paktično, teško da su se bilo kog drugog pitanja dotakli. Spoljno politički analitičar Simeon Pobulić navodi kako Merekelova nije ostavila dileme, te da je jasna nemačka intencija da se proces osamostaljivanja Kosova završi. On pri tome ne uočava bilo koju novu ideju koja bi interese dve strane stavila u ravnotežu.
“To može da dovede do nekih novih problema, ali i ne mora. Zavisi kako će se stvari razvijati u pregovorima koje vodi Vlada Srbije sa albanskom stranom. Prema tome ne mislim da smo iz posete gospođe Merkel saznali nešto novo. Od prilike nalazimo se tamo gde smo se i nalazili”, ocenio je Pobulić.
Odavanje počasti Đinđiću
Kako god, u senci Kosova ostalo su privredne teme iako Merkelova predstavlja najvećeg spoljnotrgovinskog partnera Srbije. Na pitanje hoće li biti novih investicija u Srbiju, jednostavno je slegla ramenima i kazala da su političari tu tek da stvare ambijent komforan za privrednike.
Nešto kasnije usledilo je saopštenje iz kabineta premijera Cvetkovića, u kome se navodi da je na sastanku sa njim istakla spektar moguće saradnje u oblasti infrastrukture i energetike, te savetovala sagovornike da se skoncentrišu na razvoj malih i srednjih preduzeća. Takođe, pohvalila je one čije vreme tek dolazi, ovog puta polaznike Fondacije “Zoran Đinđić”.
Sastala se i sa predsednicom fonda Ružicom Đinđić, koja je navela da to smatra odavanjem počasti njenom suprugu, pre osam godina, ubijenom premijeru:
“On je najzaslužniji za evropsku poruku. Gospođa kancelarka to duboko ceni. Zato mi je drago da je prvi sastanak u Beogradu imala zapravo u Fondu ‘Dr Zoran Đinđić’”.
I tu nije kraj, iz Beograda Merkelova odlazi i sa pismom koje joj je uručila Koalicija udruženja izbeglica u Srbiji sa apelom da pomogne konačno rešavanje pitanja izbeglih iz Hrvatske.
“Oko 50 000 penzionera očekuje dospele a neisplaćene penzije, oko 10 000 kuća je srušeno u akcijama izvam podrčja bivše Krajine… Korpus problema je veoma veliki”, naveo je predstavnik Udruženja Miodrag Linta.
Problema je puno a upravo je Merkelova rekla da se sa njima što pre treba uhvatiti u koštac, kako ne bi sami sebe nadrasli. Od svih možda je ovo i najvažnija poruka što ju je u Beogradu ostavila.