Iako je do predaje argumenata pred Međunarodnim sudom pravde, povodom zahteva za ocenjivanje zakonitosti proglašavanja nezavisnosti Kosova, ostalo manje od nedelju dana, analitičari u Prištini ocenjuju da se treba pripremiti za dug proces koji može da ima mnogobrojne uticaje na procese na i oko Kosova.
Dobri poznavaoci političkih kretanja na Kosovu smatraju da nezavisno od toga što politički lideri u Prištini ističu da je zemlja pripremljena da potvrdi legalnost proglašavanja nezavisnosti, da ovaj proces može imati štetne posledice na državnost Kosova.
Iako mišljenje Međunarodnog suda pravde ima savetodavni karakter i ne može imati pravnih posledica za državu Kosovo, analitičari u Prištini smatraju da se treba pripremiti za sve moguće scenarije.
Prištinski analitičar Lulëzim Peci smatra da su se posledice procesa već počele osećati, posebno u dinamici priznavanja Kosova, koja je, prema njemu, usporena upravo zbog toga što je od jedne međunarodne institucije zatraženo da iznese stav o legalnosti proglašavanja nezavisnosti Kosova.
“Imali smo ne tako brz ritam priznavanja Kosova i jedan od razloga za to je činjenica da se pred MSP nalazi procese ocene zakonitosti proglašavanja nezavisnosti. Kada bi bio garantovan neuspeh Srbije, ona ne bi pred ovom institucijom prijavila ovaj slučaj“, kaže Peci.
On smatra da bi mišljenje Međunarodnog suda pravde, koji bi bilo u korist proglašavanja nezavisnosti Kosova, poslužilo zemljama koje još uvek nisu priznale Kosovo kao polazna tačka da preduzmu takav korak. Peci smatra da bi posledice eventualno negativnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o Kosovu moglo imati uticaja na politička kretanja i spoljnu politiku Kosova.
“Ako mišljenje ne bude u našu korist onda ćemo imati teške političke posledice i mislim da bi u tom trenutku Kosovo bilo prinuđeno da preformuliše u celosti svoju spoljnu politiku“, smatra Peci.
Međunarodni sud pravde je odredio 17. april kao poslednji rok za predaju dokaza od strana Prištine i Beograda. Predstavnici Ministrastva spoljnih poslova Kosova su izjavili da će pripremiti celokupni materijal koji, prema tvrdnjama kosovskih medija, ima oko 500 stranica.
Opozicija na Kosovu je iznela mnogobrojne kritike Vladi, ocenjujući da je sve do sada ostvareno samo zahvaljujući međunarodnoj podršci koju ima Kosovo. Analitičar Driton Lajçi, smatra da je ta podrška bila neophodna.
„To ne treba zanemariti, jer mi nismo velika niti ekonomska niti politička snaga da diktiramo pravila igre. Često nam to drugi diktiraju i zemlje koje se dvoume da priznaju Kosovo mogu uzeti kao argument Međunarodnog suda pravde“, kaže Lajçi.
Generalna Skupština UN je prošle godine usvojila zahtev srbije da se pred Međunarodnim sudom pravde oceni zakonitost proglašavanja nezavisnosti Kosova.
Iako mišljenje Međunarodnog suda pravde ima savetodavni karakter i ne može imati pravnih posledica za državu Kosovo, analitičari u Prištini smatraju da se treba pripremiti za sve moguće scenarije.
Prištinski analitičar Lulëzim Peci smatra da su se posledice procesa već počele osećati, posebno u dinamici priznavanja Kosova, koja je, prema njemu, usporena upravo zbog toga što je od jedne međunarodne institucije zatraženo da iznese stav o legalnosti proglašavanja nezavisnosti Kosova.
“Imali smo ne tako brz ritam priznavanja Kosova i jedan od razloga za to je činjenica da se pred MSP nalazi procese ocene zakonitosti proglašavanja nezavisnosti. Kada bi bio garantovan neuspeh Srbije, ona ne bi pred ovom institucijom prijavila ovaj slučaj“, kaže Peci.
On smatra da bi mišljenje Međunarodnog suda pravde, koji bi bilo u korist proglašavanja nezavisnosti Kosova, poslužilo zemljama koje još uvek nisu priznale Kosovo kao polazna tačka da preduzmu takav korak. Peci smatra da bi posledice eventualno negativnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o Kosovu moglo imati uticaja na politička kretanja i spoljnu politiku Kosova.
“Ako mišljenje ne bude u našu korist onda ćemo imati teške političke posledice i mislim da bi u tom trenutku Kosovo bilo prinuđeno da preformuliše u celosti svoju spoljnu politiku“, smatra Peci.
Međunarodni sud pravde je odredio 17. april kao poslednji rok za predaju dokaza od strana Prištine i Beograda. Predstavnici Ministrastva spoljnih poslova Kosova su izjavili da će pripremiti celokupni materijal koji, prema tvrdnjama kosovskih medija, ima oko 500 stranica.
Opozicija na Kosovu je iznela mnogobrojne kritike Vladi, ocenjujući da je sve do sada ostvareno samo zahvaljujući međunarodnoj podršci koju ima Kosovo. Analitičar Driton Lajçi, smatra da je ta podrška bila neophodna.
„To ne treba zanemariti, jer mi nismo velika niti ekonomska niti politička snaga da diktiramo pravila igre. Često nam to drugi diktiraju i zemlje koje se dvoume da priznaju Kosovo mogu uzeti kao argument Međunarodnog suda pravde“, kaže Lajçi.
Generalna Skupština UN je prošle godine usvojila zahtev srbije da se pred Međunarodnim sudom pravde oceni zakonitost proglašavanja nezavisnosti Kosova.