Nakon brojnih obećanja i najava razrešenja ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, u Srbiji je, umesto hapšenja odgovornih, najavljeno formiranje još jedne istražne komisije. Ovoga puta će međutim, osim službi bezbednosti, predstavnika tužilaštava i medija, zločine u koje je, sudeći prema dosadašnjim istragama, upleten sam vrh režima Slobodana Miloševića i tadašnje Službe državne bezbednosti, istraživati i međunarodni stručnjaci.
Odluka o formiranju tog tela je doneta preko Biroa za koordinaciju rada obaveštajnih službi Vlade Srbije, na čijem je čelu potpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić, inače ministar za inforimsanje u vreme Ćuruvijinog ubistva i vladavine represivnog Zakona o informisanju.
Novinarska udruženja pozdravljaju svaki pokušaj da se ubistva kolega rasvetle, ali im nelagodu, prema rečima predsednika Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine Dinka Gruhonjića, izaziva nepoverenje u neke od ljudi koji će u istrazi učestvovati.
„Vrlo je ironično da današnji koordinator službi bezbednosti Aleksandar Vučić zapravo pokušva da na taj način „opere“ svoju političku biografiju s obzirom da znamo da je on bio ministar u vreme kada je Ćuruvija ubijen na zverski način u centru Beograda i s obzirom da znamo da je Aleksandar Vučić bio ministar u vreme kada je na snazi bio Zakon o informisanju koji je, da podsetim, najrigidniji Zakon o informisanju u istoriji moderne Evrope. Ali, eto, nama se istorija ponavlja kao farsa. Ako gospodin Vučić ima naknadni napad griže savesti, onda ću dopustiti mogućnost da svako ima pravo da se pokaje, ali mora da bude iskren u tome, odnsono mora da ima rezultate“, kaže Gruhonjić.
Novinar Slavko Ćuruvija, čiji su listovi "Dnevni telegraf" i "Evropljanin" bili među vodećim kritičarima režima Slobodana Miloševića, ubijen je ispred ulaza svoje zgrade 11. aprila 1999.godine, a nakon što je u režimskim medijima, u prvim danima NATO bombardovanja, označen kao izdajnik. Istraga je, posle pada Miloševića, utvrdila da su Ćuruviju danonoćno pratili pripadnici Državne bezbednosti, a mediji su nedvano preneli saznanja da je DB uputstva za praćenje, dobijala iz sedišta JUL-a, partije Miloševićeve supruge Mirjane Marković.
Advokat Rajko Danilović koji zastupa Ćuruvijinu porodicu, nada se da će učešće međunarodnih članova u budućoj Komisiji pomoći da se napravi pomak, jer se, kako kaže, uglavnom znaju i izvršioci i naručioci tog ubistva.
„Inicijativa je vrlo korisna i vodi ka tome da se izvršioci tih najtežih krivičnih dela, ubistava novinara, u Srbiji izvedu na optuženičku klupu. Tim pre što se u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, manje više, znaju i naručioci i izvršioci, tako da postoje svi elementi za procesuiranje, a stvaranje Komisije sa učešćem ljudi iz evropske zajednice i uopšte međunarodne zajednice je korisno jer tera na ozbiljnost i poštovanje istine“, rekao je Danilović.
Sumnje u upletenost tadašnje vlasti
Novinarka Dada Vujasinović, ubijena je ratne 1994. godine u svom stanu u Novom Beogradu. Ona je za "Dugu" izveštavala sa ratišta i o beogradskom podzemlju, kao i o bliskim vezama politike, kriminala i ratnih zločina. Deceniju i po je njena smrt je vođena kao samoubistvo, da bi tek u januaru 2009. tužilaštvo utvrdilo da je reč o ubistvu.
Zastupnik njene porodice Branislav Tapušković, smatra međutim da će danas biti jako teško utvrditi detalje ubistva, naročito ako se ima uvidu da je bila potrebna višegodišnja borba da se njena smrt kvalifikuje kao „ubistvo“.
Budućim istraživačima savetuje da „prvo, kada je u pitanju Dada Vujasinović, pođu od toga kako su odmah posle događaja, u privm danima uništavani dokazi. Neka se u istrazi prvo pođe od tih ljudi, koji su sklanjali dokaze, odeću Dadinu... Zar je trebalo 15 godina da bi se došlo do toga da veštaci utvrde da su bila dva ispaljenja u Dadu Vujasinović koja su dovela do njene smrti, a ne jedno? Eto, neka od toga krenu, jer ako sada krenu od kraja, teško da će do nečega doći...“, kaže Tapušković.
Godinama unazad javnosti se sa različitih nivoa vlasti poručuje da će smrti troje novinara biti do kraja rasvetljene, a pre oko pola godine i nadležni tužioci su ponovo obećali da će se sve okolnosti razrešiti. Iz godine u godinu međutim, javnost i porodica malo šta osim obećanja i dobijaju. Novinar Dinko Gruhonjić upozorava da višegodišnje nerešavanje zločina u koje su, po svemu sudeći, upletene tadašnje vlasti, izaziva još jednu sumnju.
„Sumnju da u samim vrhovima službi bezbednosti u Srbiji zapravo i dalje sede ljudi koji su vrlo direktno bili povezani sa slučajevima ubistava Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića“, ukazuje Gruhonjić.
U međuvremenu, porodicama i kolegama ubijenih novinara ostaje da se nadaju da će međunarodna komisija, za razliku od prethodnih inicijativa doneti rezultate i da tekstovi povodom budućih godišnjica smrti Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, više neće biti naslovljeni sa „I dalje nerazjašjeni“.
Odluka o formiranju tog tela je doneta preko Biroa za koordinaciju rada obaveštajnih službi Vlade Srbije, na čijem je čelu potpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić, inače ministar za inforimsanje u vreme Ćuruvijinog ubistva i vladavine represivnog Zakona o informisanju.
Novinarska udruženja pozdravljaju svaki pokušaj da se ubistva kolega rasvetle, ali im nelagodu, prema rečima predsednika Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine Dinka Gruhonjića, izaziva nepoverenje u neke od ljudi koji će u istrazi učestvovati.
Aleksandar Vučić
„Vrlo je ironično da današnji koordinator službi bezbednosti Aleksandar Vučić zapravo pokušva da na taj način „opere“ svoju političku biografiju s obzirom da znamo da je on bio ministar u vreme kada je Ćuruvija ubijen na zverski način u centru Beograda i s obzirom da znamo da je Aleksandar Vučić bio ministar u vreme kada je na snazi bio Zakon o informisanju koji je, da podsetim, najrigidniji Zakon o informisanju u istoriji moderne Evrope. Ali, eto, nama se istorija ponavlja kao farsa. Ako gospodin Vučić ima naknadni napad griže savesti, onda ću dopustiti mogućnost da svako ima pravo da se pokaje, ali mora da bude iskren u tome, odnsono mora da ima rezultate“, kaže Gruhonjić.
Novinar Slavko Ćuruvija, čiji su listovi "Dnevni telegraf" i "Evropljanin" bili među vodećim kritičarima režima Slobodana Miloševića, ubijen je ispred ulaza svoje zgrade 11. aprila 1999.godine, a nakon što je u režimskim medijima, u prvim danima NATO bombardovanja, označen kao izdajnik. Istraga je, posle pada Miloševića, utvrdila da su Ćuruviju danonoćno pratili pripadnici Državne bezbednosti, a mediji su nedvano preneli saznanja da je DB uputstva za praćenje, dobijala iz sedišta JUL-a, partije Miloševićeve supruge Mirjane Marković.
Advokat Rajko Danilović koji zastupa Ćuruvijinu porodicu, nada se da će učešće međunarodnih članova u budućoj Komisiji pomoći da se napravi pomak, jer se, kako kaže, uglavnom znaju i izvršioci i naručioci tog ubistva.
„Inicijativa je vrlo korisna i vodi ka tome da se izvršioci tih najtežih krivičnih dela, ubistava novinara, u Srbiji izvedu na optuženičku klupu. Tim pre što se u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, manje više, znaju i naručioci i izvršioci, tako da postoje svi elementi za procesuiranje, a stvaranje Komisije sa učešćem ljudi iz evropske zajednice i uopšte međunarodne zajednice je korisno jer tera na ozbiljnost i poštovanje istine“, rekao je Danilović.
Sumnje u upletenost tadašnje vlasti
Novinarka Dada Vujasinović, ubijena je ratne 1994. godine u svom stanu u Novom Beogradu. Ona je za "Dugu" izveštavala sa ratišta i o beogradskom podzemlju, kao i o bliskim vezama politike, kriminala i ratnih zločina. Deceniju i po je njena smrt je vođena kao samoubistvo, da bi tek u januaru 2009. tužilaštvo utvrdilo da je reč o ubistvu.
Zastupnik njene porodice Branislav Tapušković, smatra međutim da će danas biti jako teško utvrditi detalje ubistva, naročito ako se ima uvidu da je bila potrebna višegodišnja borba da se njena smrt kvalifikuje kao „ubistvo“.
Slavko Ćuruvija, Dada Vujasinović i Milan Pantić
Budućim istraživačima savetuje da „prvo, kada je u pitanju Dada Vujasinović, pođu od toga kako su odmah posle događaja, u privm danima uništavani dokazi. Neka se u istrazi prvo pođe od tih ljudi, koji su sklanjali dokaze, odeću Dadinu... Zar je trebalo 15 godina da bi se došlo do toga da veštaci utvrde da su bila dva ispaljenja u Dadu Vujasinović koja su dovela do njene smrti, a ne jedno? Eto, neka od toga krenu, jer ako sada krenu od kraja, teško da će do nečega doći...“, kaže Tapušković.
Godinama unazad javnosti se sa različitih nivoa vlasti poručuje da će smrti troje novinara biti do kraja rasvetljene, a pre oko pola godine i nadležni tužioci su ponovo obećali da će se sve okolnosti razrešiti. Iz godine u godinu međutim, javnost i porodica malo šta osim obećanja i dobijaju. Novinar Dinko Gruhonjić upozorava da višegodišnje nerešavanje zločina u koje su, po svemu sudeći, upletene tadašnje vlasti, izaziva još jednu sumnju.
„Sumnju da u samim vrhovima službi bezbednosti u Srbiji zapravo i dalje sede ljudi koji su vrlo direktno bili povezani sa slučajevima ubistava Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića“, ukazuje Gruhonjić.
U međuvremenu, porodicama i kolegama ubijenih novinara ostaje da se nadaju da će međunarodna komisija, za razliku od prethodnih inicijativa doneti rezultate i da tekstovi povodom budućih godišnjica smrti Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, više neće biti naslovljeni sa „I dalje nerazjašjeni“.