Šta se krije iza privatizacije medija u Srbiji i kako funkcionišu nezavisne institucije, pitanja su koja traže odgovor nakon poslednje afere u Srbiji.
Bez sumnje, uzbudljiv filmski triler mogao bi da se snimi po scenariju tajkuna, političara i vlasnika medija upletenih u priču koja je kao iz Pandorine kutije izašla u javnost. Da li je stvarno biznismen po nalogu bivše vlasti platio reket od milion evra vlasniku tabloida za preuzimanje najstarijih novina u Srbiji, šta je bilo na detektoru laži, i zašto je sve „puklo“ baš sada, dobar su predložak i za rad policije i tužilaštva.
Rade Veljanovski, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka, kaže za RSE da to najpre govori u kakvom su stanju država i mediji.
„Ali i o tome da nema nikakve sumnje da biznismeni čuvaju svoje interese u medijima, i da nastoje da svoj kapital održe pre svega u saglasju sa onima koji su trenutno na vlasti. I sada na neki način žele da se dodvore ovima novima, a da one stare puste niz vodu. To tako ide u ciklusima. Kako se vlast smenjuje tako se o staroj objavljuju informacije koje su se do juče skrivale. Tu očigledno nisu principijelni ni nosioci vlasti, a da ne pričamo o ljudima iz poslovne sfere", komentariše Veljanovski.
A šta su glavni elementi ove priče? Miroslav Bogićević, vlasnik Farmakoma, izjavio je da je pod pritiskom Demokratske stranke svojevremeno Aleksandru Rodiću, članu porodice koja poseduje novine Kurir, dao milion evra u kešu – da bi tim novcem preuzeo novinske kuće Politiku i Novosti. Sve to Bogićević je ispričao direktno u emisji TV Pink, privatnog medija u čijem informativnom programu dominira podrška vlasti, a iz policije je u etar stigla i informacija da je Bogićević samoinicijativno prijavio da ga je Rodić reketirao, i to sve potvrdio na poligrafu.
Jelisaveta Vasilić, iz Saveta za borbu protiv korupcije, rekla je za RSE da je i to dokaz kakve su institucije u Srbiji.
“U pravno uređenoj državi do ovakve priče uopšte ne bi došlo. Nego bi institucije radile svoj posao. Ovako je sve u domenu trača, rekla, kazala… Policija kaže da je on prošao poligraf. Molim vas, i definitivno jednom mora da se zna, poligraf nije dokaz na sudu", napominje Jelisaveta Vasilić.
Bogićević je još rekao da nema priznanicu da je dao novac, ali da ima posredne dokaze i svedoke koji će na sudu potvrditi njegovu priču. Takođe, on tvrdi da je za to znao i bivši predsednik Srbije Boris Tadić, ali je on demantovao da ima bilo kakve veze sa tim slučajem i iznudom.
Na kraju, Jelisavetu Vasilić pitali smo za utisak - da li ima nevinih u ovoj priči:
“Ha, ha, ha… Ima li nevinih to će sud da kaže. Reći će ko je nevin ako bude radio i imao snage da konačno kaže da je pravosuđe nezavisno.”
Ako ništa drugo, klupko pokušaja prodaje "Novosti" i "Politike" bar preko novina počelo je da se raspliće. Makar bi javnosti jasnije trebalo da bude šta se sve dešava iza kulisa velikih transakcija u koje su upleteni najveći igrači iz sveta biznisa i politike. Naravno, spekulacije, optužbe i krimi elemente u medijskom ratu prvo bi morali da pretresu nadležni organi.
Rade Veljanovski zaključuje da svaka priča, pa i ova, ima pouku:
“Naši najveći mediji uglavnom skrivaju svoje vlasništvo. A naravno, i centri moći skrivaju svoje uticaje. Dakle o tome se radi. Sve to dokazuje da naš medijski sistem nije u dovoljnoj meri demokratski transformisan. Da smo mi u svemu tome tek na početku. I da ćemo još dugo imati posledice ambicija i želja da se zadrži uticaj na najveće medije.”
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović izjavio je da će policija i tužilaštvo reagovati i proveriti sve činjenice u vezi sa tvrdnjama koje je izneo vlasnik Farmakoma Miroslav Bogićević i da će, ako se one potvrde kao tačne, neko morati da odgovara.