Vređanje i prozivanje novinara na nacionalnoj osnovi u raznim novinama i sastavljanje spiskova nepodobnih medija i nevladinih organizacija od strane ekstremne desnice ponovo je deo svakodnevice u Srbiji. Dok neki smatraju da je u pitanju sloboda govora, dotle drugi iza ovih poteza vide samo nacionalističku propagandu.
Pre dva meseca aktivisti SNP Naši su objavili spisak, kako oni kažu, antisrpskih medija, a od nadležnih organa su tražili zabranu istih. Ovaj pokret tražio je zabranu zbog, kako su naveli, "opravdane sumnje da su finansirani prljavim novcem albanske i hrvatske mafije".
Nakon ovog spiska, u časopisu „Pečat“ objavljen je tekst u kom autor napada urednike Radio televizije Vojvodine. U tekstu pod nazivom "Di su naši TV novci" tvrdi se da su u rukovodstvu RTV-a "antisrpski jurišnici i osvedočeni srbomrsci", a potpisnik teksta Miodrag Zarković u spomenutom članku smatra da iza ove kuće takođe stoji „hrvatski lobi“, sve to zaključuje na osnovu „uvida u nacionalnu pripadnost većine rukovodilaca“.
Na meti raznih glasila bio je i predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Dinko Gruhonjić. On kaže da su pretnje postale intenzivne i da će se zbog toga NDNV obratiti i Vladi Srbije, ali i međunarodnim organizacijama i nekim ambasadama stranih država u Beogradu.
“Argumenti koji se koriste protiv mene su potpuno isti, uključujuči i tačku i zarez, istim argumentima koje je protiv mene koristio Nacionalni stroj 2007. godine, koji su pretili ne samo meni veći i mojoj porodici, mojoj maloletnoj deci. I čitav taj skup odvratnih argumenata je bio korišćen i 2007. godine“, objašnjava Gruhonjić.
Programska direktorica RTV-a Sanda Savić kaže da javni diskurs u medijima u mnogome podseća na situaciju u devedesetim godinama.
“Imam dosta asocijacija na devedesete, i mi koji smo bili svedoci tih događaja smo dosta i osetljivi, verovatno i više nego što je potrebno. Svako jutro meni, kao i verovatno većini, počne sa prelistavanjem dnevne štampe, i kad pročitam sve relevantne novine, onda zaista možete da zaključite da u Srbiji više nema ko da poludi, da smo se mi navikli na razne nenormalnosti, na nenormalne pojave, kao na nešto što je sasvim normalno”, smatra Savić.
“Zašto je medijska strategija na kraju postala i jedan od uslova, i koji če imati veliki uticaj na konačnu odluku Evrope o pregovorima o članstvu Srbije (u Evropskoj uniji)? Zato što su slobodni mediji jedan neophodan ulsov demokratizacije društva, jedan način na koji građani mogu da utiču na političke procese”, rekla je Nikolić-Solomon.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović smatra da je u medijima na delu legalizacija govora mržnje.
“Promocija govora mržnje se vraća na velika vrata i to na dva nivoa: sa jedne strane imate prostačke, nasilničke poruke tih ekstremističkih organizacija. Drugi za mene lično zantno opasniji trend je takozvana intelektualizacija govora mržnje. On se odnosi na legalizovanje govora mržnje kroz fraze i floskule o tome kako su svi spiskovi isti, kako se zapravo radi o slobodi izražavanja”, naglašava Obradović.
Inače, prema izveštaju međunarodne organizacije za zaštitu novinara Reporteri bez granica (RSF) Srbija je u 2012. godini napredovala po slobodi medija i nalazi se na 63. mestu među 179 zemalja, ali i dalje postoje problemi kao i u drugim balkanskim zemljama.
"Nastavak zakonodavnih reformi doveo je do poboljšanja u Srbiji, ali ne treba zaboraviti da i dalje ostaju prepreke i stare navike koje i dalje štete nezavisnom novinarstvu", upozorava nevladina organizacija RSF.
Pre dva meseca aktivisti SNP Naši su objavili spisak, kako oni kažu, antisrpskih medija, a od nadležnih organa su tražili zabranu istih. Ovaj pokret tražio je zabranu zbog, kako su naveli, "opravdane sumnje da su finansirani prljavim novcem albanske i hrvatske mafije".
Nakon ovog spiska, u časopisu „Pečat“ objavljen je tekst u kom autor napada urednike Radio televizije Vojvodine. U tekstu pod nazivom "Di su naši TV novci" tvrdi se da su u rukovodstvu RTV-a "antisrpski jurišnici i osvedočeni srbomrsci", a potpisnik teksta Miodrag Zarković u spomenutom članku smatra da iza ove kuće takođe stoji „hrvatski lobi“, sve to zaključuje na osnovu „uvida u nacionalnu pripadnost većine rukovodilaca“.
Na meti raznih glasila bio je i predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Dinko Gruhonjić. On kaže da su pretnje postale intenzivne i da će se zbog toga NDNV obratiti i Vladi Srbije, ali i međunarodnim organizacijama i nekim ambasadama stranih država u Beogradu.
“Argumenti koji se koriste protiv mene su potpuno isti, uključujuči i tačku i zarez, istim argumentima koje je protiv mene koristio Nacionalni stroj 2007. godine, koji su pretili ne samo meni veći i mojoj porodici, mojoj maloletnoj deci. I čitav taj skup odvratnih argumenata je bio korišćen i 2007. godine“, objašnjava Gruhonjić.
Programska direktorica RTV-a Sanda Savić kaže da javni diskurs u medijima u mnogome podseća na situaciju u devedesetim godinama.
“Imam dosta asocijacija na devedesete, i mi koji smo bili svedoci tih događaja smo dosta i osetljivi, verovatno i više nego što je potrebno. Svako jutro meni, kao i verovatno većini, počne sa prelistavanjem dnevne štampe, i kad pročitam sve relevantne novine, onda zaista možete da zaključite da u Srbiji više nema ko da poludi, da smo se mi navikli na razne nenormalnosti, na nenormalne pojave, kao na nešto što je sasvim normalno”, smatra Savić.
Dragana Solomon
Šefica Medijskog odeljenja OEBS-a, Dragana Nikolić-Solomon osudila je napade na novinare i naglašava da su slobodni mediji preduslov za demokratizaciju društva.“Zašto je medijska strategija na kraju postala i jedan od uslova, i koji če imati veliki uticaj na konačnu odluku Evrope o pregovorima o članstvu Srbije (u Evropskoj uniji)? Zato što su slobodni mediji jedan neophodan ulsov demokratizacije društva, jedan način na koji građani mogu da utiču na političke procese”, rekla je Nikolić-Solomon.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović smatra da je u medijima na delu legalizacija govora mržnje.
“Promocija govora mržnje se vraća na velika vrata i to na dva nivoa: sa jedne strane imate prostačke, nasilničke poruke tih ekstremističkih organizacija. Drugi za mene lično zantno opasniji trend je takozvana intelektualizacija govora mržnje. On se odnosi na legalizovanje govora mržnje kroz fraze i floskule o tome kako su svi spiskovi isti, kako se zapravo radi o slobodi izražavanja”, naglašava Obradović.
Inače, prema izveštaju međunarodne organizacije za zaštitu novinara Reporteri bez granica (RSF) Srbija je u 2012. godini napredovala po slobodi medija i nalazi se na 63. mestu među 179 zemalja, ali i dalje postoje problemi kao i u drugim balkanskim zemljama.
"Nastavak zakonodavnih reformi doveo je do poboljšanja u Srbiji, ali ne treba zaboraviti da i dalje ostaju prepreke i stare navike koje i dalje štete nezavisnom novinarstvu", upozorava nevladina organizacija RSF.