Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ni tokom upravo završene izborne kampanje za predsedničke izbore u Srbiji nije kontrolisalo da li mediji osiguravaju ravnopravne uslove za sve kandidate.
Nije tu dužnost obavilo ni prošle godine tokom kampanje za vanredne parlamantarne izbore. Medijski eksperti i udruženja novinara podozrevaju da se iza toga kriju politički razlozi.
Samo u jednom danu, 9. marta, u nacionalnom dnevniku televizije Pink predsedničkom kandidatu vladajuće koalicije Aleksandru Vučiću udeljeno je 49 puta više vremena nego svim drugim kandidatima zajedno, objavio je sajt Cenzolovka i upitao zašto je izostala reakcija REM-a.
Karikatura Predraga Koraksića Coraxa
Čemu uopšte služi Regulatorno telo za elektronske medije, ukoliko ne nadzire zakonitost rada emitera i ako protiv medijske diskriminacije tokom predizborne kampanje ne preduzima ništa?
„Očigledno služi da uradi ono što mu se kaže. Potpuno je nedopustivo da mi nemamo nijednu instituciju koja bi nam dala uvid u zastupljenost kandidata u predizbornoj kampanji. To nemamo upravo zato što je u medijima vođena takva uređivačka politika da je kandidat vladajućeg bloka imao apsolutnu prednost, što pokazuju merenja koja je sprovelo nekoliko nevladinih organizacija. Ta merenja, međutim, nisu dovoljna i mislim da je jedan od ključnih zadataka Regulatornog tela za elektronske medije bio da to obavi, kao što je, uostalom, to radio tradicionalno i dugo, tokom nekih ranijih izbora“, ocenjuje potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Dragan Janjić.
Od REM-a Radio Slobodna Evropa nije dobila odgovor na pitanje zašto nije vršen monitoring predizborne predsedničke kampanje, ali je početkom marta Stevica Smederevac, načelnik monitoringa u REM, rekao za Insajder.net da će to telo raditi po pojedinačnim pritužbama o nepravilnostima.
Dodao je da REM po zakonu nije obavezan da objavi izveštaj, već samo da obavesti Agenciju za borbu protiv korupcije o uočenim nepravilnostima.
Goran Petrović, zamenik predsednika Saveta REM, rekao je da se to telo ne bavi zastupljenošću političkih aktera u informativnim programima emitera.
To je, međutim, teško razumeti ako su, prema Zakonu o elektronskim medijima, emiteri obavezni da poštuju „zabranu političkog oglašavanja van predizborne kampanje i da u toku predizborne kampanje registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima obezbede zastupljenost bez diskriminacije".
Pošto REM kontroliše elektronske medije, to telo je, onda, dužno da vrši nadzor rada emitera i stara se o doslednoj primeni ovog zakona, bez kojeg nema ni garancija da će izbori biti održani u demokratskim i fer uslovima.
Petar Jeremić, predsednik Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS), nema nikakvih nedoumica u pogledu zakonskih obaveza Regulatornog tela:
„REM ima zakonsku obavezu da kontroliše i zakonske i etičke obaveze emitera. Apsolutno je nejasno zbog čega oni to nisu želeli da rade, tim pre što REM ima i materijalne i tehničke uslove da radi i što je to njihova obaveza. Ranije je REM to i radio, a sada možemo samo da nagađamo da politički razlozi stoje iza odluke tog tela da to ne radi“, kaže Jeremić za RSE.
REM se ne meša u svoj posao: Rade Veljanovski
Stavove pojedinih članova REM-a da to telo po zakonu nema obavezu da se bavi zastupljenošću političkih aktera u informativnim programima emitera, dovodi u pitanje i Rade Veljanovski, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka.
On takođe upozorava da REM i ovoga puta pokazuje da se uopšte ne meša u svoj posao jer je potpuno izbegao da radi po službenoj dužnosti:
„To naročito naglašavam zato što su oni odbili i da rade monitoring i da se bave neposredno izborima, obrazloženjem da u zakonu striktno ne piše da oni treba da rade monitoring.“
Veljanovski, međutim, ukazuje da je tako nešto apsurdno jer u zakonu to ne može ni da piše:
„U celini zakona stoji da REM mora da kontroliše da li se mediji na profesionalan i demokratski način odnose prema javnosti, da li zastupaju javni interes i da li nečim, recimo, doprinose diskriminaciji kandidata i stranaka u izborima. A pošto mediji to rade, Regulatorna agencija je dužna da reaguje, bez obzira da li to o monitoringu decidno piše u zakonu ili ne. U krajnjoj liniji, ona ima sopstveni pravilnik u kojem piše da Agencija treba da reaguje i po pojedinačnim prijavama, ali i po službenoj dužnosti. REM ovo po službenoj dužnosti uopšte ne radi, tako krši zakon i doprinose da u našoj javnoj sferi jačaju autoritarnost, nedoslednost i diskriminacija“, upozorava Veljanovski.
Navedimo da je zahtev za smenu članova Saveta REM-a uvršten među zahteve demonstranata koji su, dan nakon izborne pobede Aleksandra Vučića, počeli proteste u više gradova Srbije.
Vaš browser nepodržava HTML5
Protest u Beogradu zbog izbornih rezultata
Podsetimo, posmatračka misija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, koja je nadgledala sprovođenje predsedničkih izbora u nekoliko gradova, saopštila je da je sve proteklo mirno, kao i da je organizacija bila dobra, ali da je nadzor nad medijima tokom kampanje, uključujući i elektronske medije, bio neefikasan.
„Mnogi predsednički kandidati i drugi sagovornici delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope ukazali su na dosad neviđeno nejednaku medijsku pokrivenost izborne kampanje u korist kandidata vladajuće koalicije, iako zakon predviđa jednak medijski pristup svim predsedničkim kandidatima“, navodi se u saopštenju.