Srbija lagano ulazi u novi izborni ciklus, a da još uvek nije objavljen izveštaj o nadzoru rada emitera tokom predizborne kampanje iz aprila 2016. godine, kada su održani vanredni parlamentarni izbori. Regulatorno telo za elektronske medije (REM) prvi put nije napravilo takav izveštaj od 2003. godine, ukazalo je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). A da nije postojao ravnopravan tretman kandidata i da su favorizovani nosioci vlasti jasno je i bez posebnih metodologija i istraživanja, navode organizacije koje su se bavile posmatranjem prošlogodišnjeg izbornog procesa.
"Nismo merili koliko se ko pojavljivao u informativnim programima, zakon nas na to ne obavezuje“, rekao je pred Odborom Skupštine Srbije za kulturu i informisanje v.d. predsednika Saveta REM-a Goran Petrović.
Tvrdnje da nisu obavezni da dostave taj izveštaj unose dodatnu konfuziju, kaže Jovana Gligorijević, članica Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).
„Informacije kojima raspolažemo su vrlo konfuzne. Znamo da je bivša članica REM-a Gordana Suša, koja je svega nedelju dana prethodne izborne kampanje bila članica tog tela, videla da postoji izveštaj, dakle, ne o broju oglasa nego o broju sekundi koje je imala svaka od izbornih lista. Dakle izveštaj je postojao za tu jednu sedmicu“, rekla nam je Gligorijević.
Podsetimo, novinarka Gordana Suša izjavila je da je videla deo tog izveštaja (za prvu nedelju kampanje) o ponašanju medija i da on pokazuje da je vladajuća politička opcija favorizovana.
REM pak, tvrdi da izveštaj ne postoji. U odgovoru NUNS-u, nakon tri meseca i intervencije poverenika za informacije od javnog značaja, na zahtev da javno objasni zbog čega nije izrađen izveštaj o nadzoru rada emitera tokom izborne kampanje za parlamentarne izbore 24. aprila 2016. godine REM je naveo da ne poseduje traženi izveštaj.
"Takvi izveštaji, u zakonom propisanoj nadležnosti Regulatonog tela, izrađeni su za kampanje u svim parlamentarnim, predsedničkim i lokalnim izborima u Srbiji od 2003. godine. Ali, ne i za izbore održane 24. aprila 2016. godine. Zašto - pitanje je od javnog interesa, na koje REM duguje javno objašnjenje", naveo je NUNS.
„Jedino što mogu iz toga da zaključim je da REM ne radi svoj posao, da REM nije nezavisno telo. Nije nikakva tajna, naročito među medijskim radnicima, da se REM čak i ne sastaje i da postoji paraliza funkcionisanja tog tela“, kaže Gligorijević.
Na tome zašto nema tog izveštaja insistirali su i poslanici opozicije na sednici Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije tokom razgovora sa kandidatima akreditovanih univerziteta za članove Saveta REM-a sredinom decembra. Goran Petrović, koji je u tom trenutku bio kandidat za još jedan mandat, a u međuvremenu ponovo izabran, tvrdio je da REM ima obavezu da dostavi "samo" izveštaj o broju političkih oglasnih poruka u kampanji 2016. godine, što je i dostavio Agenciji za borbu protiv korupcije.
REM ima obavezu da dostavi "samo" izveštaj o broju političkih oglasnih poruka u kampanji: Goran Petrović
„Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije nas obavezuju samo na jednu stvar – na izveštaj o političkom oglašavanju. To što ste vi mene pitali nismo mogli ni da radimo“, bio je odgovor Petrovića.
Na pitanje kako je to onda činjeno od 2003. do 2014. godine, Petrović je odgovorio da su u međuvremenu promenjeni zakon i pravilnik.
„Shvatate da više nema emitera na šta su se odnosili zakon, statut i tadašnji kodeks, pa je za svake izbore donošeno obavezujuće uputstvo. Od 2014. godine nema emitera i mediji više nisu pravni subjekti“, bilo je objašnjenje Petrovića.
Svoj stav o ovoj temi iznela je i predsednica Odbora i Skupštine Srbije Maja Gojković, inače funkcionerka vladajuće Srpske napredne stranke. Nadovezujući se na tvrdnje Petrovića da zakon ne obavezuje REM da prati zastupljenost političkih aktera u informativnim programima elektronskih medija upitala je Petrovićevog protivkandidata za članstvo u Savetu REM-a „da li nezavisnost ovog regulatronog tela podrazumeva da ne treba da poštujete zakone pošto iz diskusija i pitanja imam duboki utisak da se imputira da nezavisno telo ne treba dosledno da poštuje zakone nego da pribegava širokim tumačenjima po svom nahođenju.“
Poslanica Pokreta „Dosta je bilo“ Ana Stevanović, koja je tada polemisala sa prvim čovekom Saveta REM-a, kaže da REM svakako ima obavezu praćenja medijske zastupljenosti političkih aktera tokom kampanje samim tim što ima obavezu da vrši nadzor nad radom pružaoca medijskih usluga.
„Mi imamo informaciju od bivših članova REM-a da je izveštaj bio gotov, ali da on zbog političkih pritisaka ne sme da se objavi“, kaže ona.
„Regulatorno telo za elektronske medije je neposredno pred izbore objavilo pravilnik o ponašanju pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje. Neke od ključnih stvari u tom pravilniku bile su da je zabranjeno korišćenje aktuelnih političkih funkcija. Upravo je samo posmatranje medija pokazalo da je toga masovno bilo, pogotovo na Javnom servisu, kao i na televizijskim stanicama koje imaju nacionalnu pokrivenost“, rekla je Stevanović.
U posmatračkoj misiji „Građanin na straži“ kažu da je u prethodnoj predizbornoj kampanji zakazalo Regulatorno telo za kontrolu elektronskih medija. Ova posmatračka misija pratila je naslovne strane osam nedeljnika i dnevnih novina, uvodnike urednika i jutarnje programe televizija, posebno u segmentu prelistavanja dnevne štampe.
„Utvrdili smo da je tokom predizborne kampanje postojala neravnopravnost u prikazivanju različitih izbornih lista, kandidata, odnosno njihovih stavova“, kaže Raša Nedeljkov iz ove posmatračke misije.
„Ali, na kraju krajeva, nisu vam potrebne neke posebne metodologije i naučna istraživanja da biste utvdili da nije postojao ravnopravan tretman različitih kandidata. Ono što smo mogli i kao prosečni građani da utvrdimo jeste da su uglavnom predstavnici vlasti na različitim nivoima imali izuzetno povećan nivo aktivnosti, koje su često bile korišćene za promociju stranačkih interesa u odnosu na njihove javne pozicije“, kaže Nedeljkov.
Kako bez merenja zastupljenosti izbornih lista može da se utvrdi da li postoji narušavanje medijskog pluralizma, te koliko je izbalansirano izveštavanje? Na ta pitanja, kao ni da pojasni kako nema izveštaja ako nekadašnja članica REM-a kaže da je videla jedan njegov deo, nismo dobili odgovor od v.d predsednika Saveta REM-a Gorana Petrovića do zaključenja ovog teksta.
Ulazimo u novi izborni ciklus a da nismo imali priliku da govorimo o problemima iz prethodne izborne kampanje, kaže Nedeljkov napominjući da za fer i slobodne izbore nije važno posmatrati samo izborni dan nego i predizbornu kampanju.
„Jer tu je suština. Ukoliko imate veliku dominaciju određenih aktera, ma koje stranke, ne možete više da pričate o slobodnim izborima već imate jednu navijačku atmosferu u kojoj rezultati i ne mogu da budu drugačiji od onih kako su nedeljama i mesecima diktirani kroz medije, koji imaju ogromnu moć i uticaj na javno mnenje“, navodi Nedeljkov.
Nije prošlo ni godinu dana od parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih, a javnost u Srbiji zahuktava se u pripremi kampanje za redovne predsedničke izbore, a nije isključeno, sudeći po izjavama najviših predstavnika vlasti, i ponovne parlamentarne. Ako je analiza medijskog rada izostala tada, nema garancija da se dominacija vladajuće političke opcije neće ponoviti.