U poslednje vreme na raznim mestima gde se javlja građanska Srbija, na tribinama, na novim internet portalima, u nekim medijima, vodi se ozbiljna društvena polemika o tome gde je sada i kuda ide Srbija sa novom vlašću. O tome da li je nova vlast uvela Srbiju u novu epohu postnacionalizma i da li je državni nacionalizam projekat prošlosti za RSE govori urednik E-novina, Marko Matić.
Matić: Glavne razlike između dve struje unutar građanske Srbije, nastale su kao posledica različitih tumačenja teksta Nova epoha, koji je objavljen na portalu Dvogleda. U njemu je grupa autora iznela stav da je nacionalizam, nakon tektonskih političkih promena u Srbiji i potpisivanjem Briselskog sporazuma, poražen kao politički princip. Da on više neće biti glavna matrica koja će generisati neke političke procese u budućnosti i obrnuto, da iz polja politike više neće biti dominantno generisan taj velikosrpski nacionalizam jer on, u postojećim okolnostima, više nije upotrebljiv, koliko je ranije bio.
Grupa ljudi je taj tekst protumačila kao kraj nacionalizma, kao ideje. To nije bila intencija autora. Mi smo zaključili da je nacionalizam poražen kao politički projekt, da su ključni politički akteri napustili nacionalističku matricu, a da će on, kao ideja, živeti još uvek u nekim društvenim krugovima, pa čak i političkim, ali da više neće biti dominantan u budućnosti.
Matić: Srbija je, nakon majskih izbora prošle godine, definitivno ušla u novu epohu svoje političke istorije. Ona za sada ima obeležje oslobađanja polja politike od uticaja velikosrpskog nacionalizma i velikodržavnih projekata, koji su ranije bili dominantni. Da li će nova epoha zaista i postati epoha post-nacionalizma, zavisi od načina rešavanja brojnih izazova koji stoje pred Srbijom i pred njenim političkim akterima.
Srbija se danas dominantno suočava sa ekonomskim problemima. Ukoliko bude zapadala u periode različitih kriza, te ugašene vatre nacionalizma moći će ponovo da se razbuktaju, jer su to upravo one pogodne okolnosti gde one mogu doći do izražaja.
Postoji problemi Republike Srpske i njenog destruktivnog uticaja na unutrašnje uređenje BiH, na njenu funkcionalnost. Postoje problemi unutar Srbije sa rešavanjem nekih manjinskih pitanja, pre svega nacionalnih, ali i drugih društvenih manjina i marginalnih grupa, kao i pitanje položaja Vojvodine. Sve su to teme koje će moći da eksploatiše neki budući nacionalizam, ali mislim da on više neće biti dominantna matrica i da, pre svega, neće imati logistiku od strane države, upravo zato jer bi postao neupotrebljiv i previše skup.
Matić: Ne, ti procesi nisu krenuli nakon izbora prošle godine, oni su tada kulminirali. Procesi su započeli paljenjem ambasada i izborima koji su nakon toga usledili, kada su građani na izborima jasno dali prednost evropskoj agendi u odnosu na temu Kosova.
Matić: Da, mislim na 2008. Tada su ključni akteri, koji su zastupali tezu da je Kosovo važnije od EU, poraženi. Morali su da transformišu neke svoje političke pozicije. To se pre svega ogleda u prelasku Ivice Dačića u proevropski blok i ulazak u koaliciju sa DS. Što je još važnije, tu je i cepanje Srpske radikalne stranke, gde je tri četvrtine te stranke prešlo na proevropske pozicije. Taj proces se nastavio kasnije. Prošle godine, 2012., na izborima je trijumfovala ta opcija, te snage koje su ranije zastupale nacionalističku opciju, ali su sada trijumfovale sa potpuno drugačijom politikom. Došli su sa potpuno različitih pozicija u odnosu na ranije.
Matić: Čak i da uzmemo da su motivi Aleksandra Vučića i Ivice Dačića bili krajnje pragmatični i sebični u političkom smislu, da je njihov proevropski put bio krajnje kalkulantski i proračunat, oni su sada toliko zagazili u tu politiku, da sam ubeđen da više nema povratka nazad. To je ostala njihova jedina opcija, tako da su njihovi prvobitni motivi bili potpuno irelevantni. Mislim da su oni sada ubeđeniji u taj put od mnogih perjanica proevropske Srbije, koji su to pokušavali u poslednjih 20 godina da promovišu kao ideju.
Matić: U potpunosti razumem ljude koji su skeptični, ali taj njihov strah ne delim. Ne zato što imam veliko poverenje u iskrenost Vučića i Dačića, već zato što posmatram neke procese i uviđam nužnost da se ide putem koji su oni izabrali jer ne postoji drugu put. Mislim da je ovo stvar istorijske nužnosti, a ne njihove slobodne odluke, koju oni mogu u jednom trenutku da promene, kada im to bude odgovaralo.
Matić: To naravno nije bilo lako, ali u kontekstu tadašnje vladavine Borisa Tadića i DS, svega onoga što su oni radili, kao i činjenice da su oni zaista izneverili evropski put, ozbiljno ga kompromitovali, da su narušili kredibilitet proevropskih pozicija Srbije u međunarodnoj zajednici i domaćoj javnosti, bilo je jasno da su neke promene neophodne. Zašto se nismo toliko bojali reformisanih radikala? Bilo je jasno da postoje neki čvrsti zaštitni mehanizmi koje je međunarodna zajednica postavila prema Srbiji, ali da postoji i jedna egzistencijalna nužnost da se greške ne ponove iz prošlosti.
Matić: Činjenica je da je Aleksandar Vučić preko noći postao najpopularniji političar u zemlji. Činjenica je da se njegovim potezima, pa čak i retorici, može naći jako malo zamerki. Ono što postoji, taj deo popularne nacionalističke retorike, to imaju rezervisano za Tomislava Nikolića koji kao predsednik ima jako malo ovlašćenja da bilo šta od toga realizuje. Aleksandar Vučić kao da je izabran unutar te njihove unutar-partijske podele poslova, da sprovede te reforme i taj zaokret koji su oni predvideli.
Da li postoji opasnost od izgradnje kulta ličnosti? Mislim da ne, jer smo imali slučaj Slobodana Miloševića koji je izgubio podrsku. Vojislav Koštunica je preko noći postao najpopularniji političar u zemlji i isto tako je preko noći nestao sa političke scene. Imali smo isti slučaj sa Borisom Tadićem. Sada već više nije pogodan istorijski trenutak za izgradnju kulta ličnosti. Naročito mislim da nisu odgovarajuće paralele koje se povlače sa Vladimirom Putinom u Rusiji. Postoje sličnosti, ali možda samo u hapšenju najbogatijeg Rusa Hodorkovskog i najbogatijeg Srbina, Miroslava Miškovića, ali to su dva potpuno različita slučaja. Mislim da Vučić nije ušao iz ličnih motiva u obračuna sa Miškovićem, kao što je to Putin uradio u Rusiji. Vučić ne gradi u javnosti imidž koji gradi Vladimir Putin. Vladimir Putin roni, jaše konje, ide na borilačke veštine. Kod Vučića toga nema. Mislim da su to preterana strahovanja.
Pravi istorijski zaokret nakon suočavanja sa prošlošću
Matić: To su dve različite stvari. SPC svoj uticaj ostvaruje preko uticaja na veliki deo vernika, dok je uticaj Srpske akademije nauka i umetnosti sve manje vidljiv, ali mislim da je znatno dublje u tom ideološkom polju. Zaista je došlo do nekih javnih sukoba između predstavnika vlasti i crkve. Čini mi se da i u samoj crkvi postoje dve struje. Očigledno je da se crkva ne snalazi, ona nema odgovore na neka savremena pitanja. Mislim da će njen uticaj upravo zbog toga biti sve manji i manji, bez obzira na želju nekih političara da iskoriste njen uticaj kako bi pojačali svoje pozicije među glasačima.
Matić: Naravno da nisu svi. Deo medija, naročito iz one žute štampe i žute zone, je promenio svoje gazde preko noći. Oni su od prethodne vlasti, kojoj su bezgranično služili, jako brzo pretrčali u redove sluga nove vlasti i pišu hvalospeve. Svakodnevno se pojavljuje novi niz tabloida. S druge strane, deo nekih mejnstrim medija je zaista pokazao veću otvorenost za nove teme, naročito nakon raskidanja tih stega koje su postojale od strane bivše vlasti. Neki mediji nisu spremni da izađu iz ranijih matrica i okvira, iz takozvane kutije 90-tih godina. Takav je Peščanik, koji je previše zadržao tu matricu i čini mi se da ne prepoznaje savremeni trenutak, da nije u stanju da ga proceni na pravi način.
Matić: To se vidi. Aktualna vlast manje utiče na medije i to se radi na manje sistematičan način od bivše vlasti.
Matić: Naravno da nije dovoljno. Ovo je samo početak tog procesa. Aleksandar Vučić je uspeo da veliki deo Srbije, koji je bio na nacionalističkim, anti-evropskim pozicijama, prevede na proevropske pozicije. Razumem da postoji potreba Srpske napredne stranke, kao vodeće stranke nove vlasti, da svojom retorikom donekle ublaži taj efekat promene koji je nastao jer mnogi njihovo sledbenici još uvek nisu svesni da su prevedeni na drugu stranu. U tom smislu mislim da je to samo početak, a da će pravi istorijski zaokret Srbije, u nekim društvenim dubinama, nastupiti kada se Srbija zaista bude suočila sa prošlošću. Mislim da će to biti ključni test da li su zaista ove vlasti postigle, što se čini da imaju nameru, ili nisu.
Matić: Mislim da će to biti zadatak neke nove generacije političara. Od dosadašnje vlasti dovoljno je da napravi neki temelj i da se otvore putevi ka novom procesu. Mislim da će to biti potrebno, kao što se u Nemačkoj dogodilo. Došla je nova generacija političara koja nije bila aktivni za vreme strašnih ratnih dešavanja. To će jedino oni moći da iznesu. Inače mislim da bilo ko, ko je umešan u tadašnja dešavanja, nije u stanju da to sagleda na pravi način.
Matić: To je sada veliko pitanje. Zavisi kakve ćemo još dokaze do tada imati i koliko ćemo duboko shvatati tu njihovu odgovornost.
Matić: Ono što sadašnja vlast radi, predstavlja jednu međufazu. Za proces demokratizacije biće potrebno da stasa nova generacija političara. Mislim da za ovu fazu demokratskog razvoja, u kojoj se sada nalazi Srbija, važi neka vrsta prosvećenog apsolutizma, koji je čak i koristan. Upravo to vodi u pravcu demokratizacije. Kada prevodite veći deo nacionalističke Srbije, koji je bio anti-demokratski u svojoj srži, na demokratsku stranu, na proevropsku stranu, ne možete da pustite to stihiji. To vam je kao vaspitavanje deteta. Neka vrsta autoriteta mora da postoji. Do demokratizacije se dolazi postepeno. Demokratija je proces koji se nikada ne završava, koji mora stalno da napreduje. U ovoj fazi imamo na čelu države možda jedan, u demokratskom smislu, prosvećeniji deo aktera od većine ovog društva. Mislim da je dobro da oni idu za njima. To je sada međufaza i šta će se događati dalje, sve zavisi od toga koliko će Srbija uspeti u ekonomskom smislu da se stabilizuje, ali i u vrednosnom.
Matić: Ako govorimo o akterima, mislim da jesu.
Matić: Mislim da deo regiona jeste, a da ovaj drugi deo postepeno to radi. Potpuno razumem ljude iz regiona koji su bili žrtve srpske politike 90-tih godina, što imaju sumnju u pogledu aktera koji su tada bili takođe aktivni. Mislim da se te sumnje polako otklanjaju i kako se situacija bude razvijala dalje, da će se i dalje otklanjati. To je nepovratan proces.
Matić: Glavne razlike između dve struje unutar građanske Srbije, nastale su kao posledica različitih tumačenja teksta Nova epoha, koji je objavljen na portalu Dvogleda. U njemu je grupa autora iznela stav da je nacionalizam, nakon tektonskih političkih promena u Srbiji i potpisivanjem Briselskog sporazuma, poražen kao politički princip. Da on više neće biti glavna matrica koja će generisati neke političke procese u budućnosti i obrnuto, da iz polja politike više neće biti dominantno generisan taj velikosrpski nacionalizam jer on, u postojećim okolnostima, više nije upotrebljiv, koliko je ranije bio.
Grupa ljudi je taj tekst protumačila kao kraj nacionalizma, kao ideje. To nije bila intencija autora. Mi smo zaključili da je nacionalizam poražen kao politički projekt, da su ključni politički akteri napustili nacionalističku matricu, a da će on, kao ideja, živeti još uvek u nekim društvenim krugovima, pa čak i političkim, ali da više neće biti dominantan u budućnosti.
RSE: Vaš stav je da je Srbija ušla u novu epohu. Ako je ušla, kakva je to nova epoha?
Matić: Srbija je, nakon majskih izbora prošle godine, definitivno ušla u novu epohu svoje političke istorije. Ona za sada ima obeležje oslobađanja polja politike od uticaja velikosrpskog nacionalizma i velikodržavnih projekata, koji su ranije bili dominantni. Da li će nova epoha zaista i postati epoha post-nacionalizma, zavisi od načina rešavanja brojnih izazova koji stoje pred Srbijom i pred njenim političkim akterima.
Srbija se danas dominantno suočava sa ekonomskim problemima. Ukoliko bude zapadala u periode različitih kriza, te ugašene vatre nacionalizma moći će ponovo da se razbuktaju, jer su to upravo one pogodne okolnosti gde one mogu doći do izražaja.
Postoji problemi Republike Srpske i njenog destruktivnog uticaja na unutrašnje uređenje BiH, na njenu funkcionalnost. Postoje problemi unutar Srbije sa rešavanjem nekih manjinskih pitanja, pre svega nacionalnih, ali i drugih društvenih manjina i marginalnih grupa, kao i pitanje položaja Vojvodine. Sve su to teme koje će moći da eksploatiše neki budući nacionalizam, ali mislim da on više neće biti dominantna matrica i da, pre svega, neće imati logistiku od strane države, upravo zato jer bi postao neupotrebljiv i previše skup.
RSE: Nova epoha podrazumeva diskontinuitet u odnosu na raniji period. Da li to znači da su ovi procesi krenuli nakon izbora prošle godine?
Matić: Ne, ti procesi nisu krenuli nakon izbora prošle godine, oni su tada kulminirali. Procesi su započeli paljenjem ambasada i izborima koji su nakon toga usledili, kada su građani na izborima jasno dali prednost evropskoj agendi u odnosu na temu Kosova.
RSE: Mislite na 2008. godinu?
Matić: Da, mislim na 2008. Tada su ključni akteri, koji su zastupali tezu da je Kosovo važnije od EU, poraženi. Morali su da transformišu neke svoje političke pozicije. To se pre svega ogleda u prelasku Ivice Dačića u proevropski blok i ulazak u koaliciju sa DS. Što je još važnije, tu je i cepanje Srpske radikalne stranke, gde je tri četvrtine te stranke prešlo na proevropske pozicije. Taj proces se nastavio kasnije. Prošle godine, 2012., na izborima je trijumfovala ta opcija, te snage koje su ranije zastupale nacionalističku opciju, ali su sada trijumfovale sa potpuno drugačijom politikom. Došli su sa potpuno različitih pozicija u odnosu na ranije.
RSE: Da li mislite da je ovo sve što se događa, vezano za Kosovo i za evropski put Srbije, dokaz ozbiljnog ideološkog zaokreta nove vlasti, bivših Šešeljevaca i Miloševićevaca, ili smatrate da je to znak pragmatične politike i shvatanja da samo na greškama prethodne vlasti može da se učvrsti nova?
Matić: Čak i da uzmemo da su motivi Aleksandra Vučića i Ivice Dačića bili krajnje pragmatični i sebični u političkom smislu, da je njihov proevropski put bio krajnje kalkulantski i proračunat, oni su sada toliko zagazili u tu politiku, da sam ubeđen da više nema povratka nazad. To je ostala njihova jedina opcija, tako da su njihovi prvobitni motivi bili potpuno irelevantni. Mislim da su oni sada ubeđeniji u taj put od mnogih perjanica proevropske Srbije, koji su to pokušavali u poslednjih 20 godina da promovišu kao ideju.
RSE: Da li to znači da ne razumete skepticizam jednog dela javnosti koja ne veruje u preobražaj bivših radikala i socijalista, koji se pribojavaju da će prvom prilikom pokazati svoje pravo lice?
Matić: U potpunosti razumem ljude koji su skeptični, ali taj njihov strah ne delim. Ne zato što imam veliko poverenje u iskrenost Vučića i Dačića, već zato što posmatram neke procese i uviđam nužnost da se ide putem koji su oni izabrali jer ne postoji drugu put. Mislim da je ovo stvar istorijske nužnosti, a ne njihove slobodne odluke, koju oni mogu u jednom trenutku da promene, kada im to bude odgovaralo.
RSE: Vi ste mlad čovek. Da li je vama bilo lako da prepoznate šta će doneti smena prošlogodišnje vlasti?
Matić: To naravno nije bilo lako, ali u kontekstu tadašnje vladavine Borisa Tadića i DS, svega onoga što su oni radili, kao i činjenice da su oni zaista izneverili evropski put, ozbiljno ga kompromitovali, da su narušili kredibilitet proevropskih pozicija Srbije u međunarodnoj zajednici i domaćoj javnosti, bilo je jasno da su neke promene neophodne. Zašto se nismo toliko bojali reformisanih radikala? Bilo je jasno da postoje neki čvrsti zaštitni mehanizmi koje je međunarodna zajednica postavila prema Srbiji, ali da postoji i jedna egzistencijalna nužnost da se greške ne ponove iz prošlosti.
RSE: Ima upozorenja da se u Srbiji stvara kult ličnosti, misli se na Aleksandra Vučića, da to treba na vreme prepoznati. Da li su to političke smicalice protivnika ili ovo upozorenje ima smisla?
Matić: Činjenica je da je Aleksandar Vučić preko noći postao najpopularniji političar u zemlji. Činjenica je da se njegovim potezima, pa čak i retorici, može naći jako malo zamerki. Ono što postoji, taj deo popularne nacionalističke retorike, to imaju rezervisano za Tomislava Nikolića koji kao predsednik ima jako malo ovlašćenja da bilo šta od toga realizuje. Aleksandar Vučić kao da je izabran unutar te njihove unutar-partijske podele poslova, da sprovede te reforme i taj zaokret koji su oni predvideli.
Da li postoji opasnost od izgradnje kulta ličnosti? Mislim da ne, jer smo imali slučaj Slobodana Miloševića koji je izgubio podrsku. Vojislav Koštunica je preko noći postao najpopularniji političar u zemlji i isto tako je preko noći nestao sa političke scene. Imali smo isti slučaj sa Borisom Tadićem. Sada već više nije pogodan istorijski trenutak za izgradnju kulta ličnosti. Naročito mislim da nisu odgovarajuće paralele koje se povlače sa Vladimirom Putinom u Rusiji. Postoje sličnosti, ali možda samo u hapšenju najbogatijeg Rusa Hodorkovskog i najbogatijeg Srbina, Miroslava Miškovića, ali to su dva potpuno različita slučaja. Mislim da Vučić nije ušao iz ličnih motiva u obračuna sa Miškovićem, kao što je to Putin uradio u Rusiji. Vučić ne gradi u javnosti imidž koji gradi Vladimir Putin. Vladimir Putin roni, jaše konje, ide na borilačke veštine. Kod Vučića toga nema. Mislim da su to preterana strahovanja.
Pravi istorijski zaokret nakon suočavanja sa prošlošću
RSE: Sa vrha vlasti je, kao nikada do sada, poručeno crkvi, povodom njenog mešanja u dnevne političke stvari, da joj pripada crkveno, a državi svetovno. Da li mislite da je u političkom smislu zaista marginalizovana SPC i Srpska akademija nauka i umetnosti?
Matić: To su dve različite stvari. SPC svoj uticaj ostvaruje preko uticaja na veliki deo vernika, dok je uticaj Srpske akademije nauka i umetnosti sve manje vidljiv, ali mislim da je znatno dublje u tom ideološkom polju. Zaista je došlo do nekih javnih sukoba između predstavnika vlasti i crkve. Čini mi se da i u samoj crkvi postoje dve struje. Očigledno je da se crkva ne snalazi, ona nema odgovore na neka savremena pitanja. Mislim da će njen uticaj upravo zbog toga biti sve manji i manji, bez obzira na želju nekih političara da iskoriste njen uticaj kako bi pojačali svoje pozicije među glasačima.
RSE: Na talasu građanske Srbije su nastali novi zanimljivi portali. Jedan od njih je Dvogled. Oni su okupili, ne samo poznate polemičare, već i grupu mlađih ljudi koji promišljaju šta se događa. Da li su mediji otvoreni za ove teme?
Matić: Naravno da nisu svi. Deo medija, naročito iz one žute štampe i žute zone, je promenio svoje gazde preko noći. Oni su od prethodne vlasti, kojoj su bezgranično služili, jako brzo pretrčali u redove sluga nove vlasti i pišu hvalospeve. Svakodnevno se pojavljuje novi niz tabloida. S druge strane, deo nekih mejnstrim medija je zaista pokazao veću otvorenost za nove teme, naročito nakon raskidanja tih stega koje su postojale od strane bivše vlasti. Neki mediji nisu spremni da izađu iz ranijih matrica i okvira, iz takozvane kutije 90-tih godina. Takav je Peščanik, koji je previše zadržao tu matricu i čini mi se da ne prepoznaje savremeni trenutak, da nije u stanju da ga proceni na pravi način.
RSE: Da li sam dobro razumela da mislite da su mediji nezavisniji i slobodniji, nego što su bili?
Matić: To se vidi. Aktualna vlast manje utiče na medije i to se radi na manje sistematičan način od bivše vlasti.
RSE: Da li mislite da je društveno veoma značajno suočavanje sa prošlošću ili je ideološka promena boje sadašnje vlasti, a bivših glavnih aktera u 90-tim, dovoljna da se kaže - to više nije važno?
Matić: Naravno da nije dovoljno. Ovo je samo početak tog procesa. Aleksandar Vučić je uspeo da veliki deo Srbije, koji je bio na nacionalističkim, anti-evropskim pozicijama, prevede na proevropske pozicije. Razumem da postoji potreba Srpske napredne stranke, kao vodeće stranke nove vlasti, da svojom retorikom donekle ublaži taj efekat promene koji je nastao jer mnogi njihovo sledbenici još uvek nisu svesni da su prevedeni na drugu stranu. U tom smislu mislim da je to samo početak, a da će pravi istorijski zaokret Srbije, u nekim društvenim dubinama, nastupiti kada se Srbija zaista bude suočila sa prošlošću. Mislim da će to biti ključni test da li su zaista ove vlasti postigle, što se čini da imaju nameru, ili nisu.
RSE: Ko će voditi proces suočavanja sa prošlošću? Kome će biti u interesu da se vrate te teme ponovo?
Matić: Mislim da će to biti zadatak neke nove generacije političara. Od dosadašnje vlasti dovoljno je da napravi neki temelj i da se otvore putevi ka novom procesu. Mislim da će to biti potrebno, kao što se u Nemačkoj dogodilo. Došla je nova generacija političara koja nije bila aktivni za vreme strašnih ratnih dešavanja. To će jedino oni moći da iznesu. Inače mislim da bilo ko, ko je umešan u tadašnja dešavanja, nije u stanju da to sagleda na pravi način.
RSE: Kako će onda proći akteri iz 90-tih?
Matić: To je sada veliko pitanje. Zavisi kakve ćemo još dokaze do tada imati i koliko ćemo duboko shvatati tu njihovu odgovornost.
RSE: Ako bude završen ovaj posao, onako kako izgleda da će biti, da će kosovski problem biti rešen, da će biti otvorena evropska kapija za Srbiju, koga vidite kao motor demokratskih promena unutar Srbije? Da li to može biti sadašnja vlast?
Matić: Ono što sadašnja vlast radi, predstavlja jednu međufazu. Za proces demokratizacije biće potrebno da stasa nova generacija političara. Mislim da za ovu fazu demokratskog razvoja, u kojoj se sada nalazi Srbija, važi neka vrsta prosvećenog apsolutizma, koji je čak i koristan. Upravo to vodi u pravcu demokratizacije. Kada prevodite veći deo nacionalističke Srbije, koji je bio anti-demokratski u svojoj srži, na demokratsku stranu, na proevropsku stranu, ne možete da pustite to stihiji. To vam je kao vaspitavanje deteta. Neka vrsta autoriteta mora da postoji. Do demokratizacije se dolazi postepeno. Demokratija je proces koji se nikada ne završava, koji mora stalno da napreduje. U ovoj fazi imamo na čelu države možda jedan, u demokratskom smislu, prosvećeniji deo aktera od većine ovog društva. Mislim da je dobro da oni idu za njima. To je sada međufaza i šta će se događati dalje, sve zavisi od toga koliko će Srbija uspeti u ekonomskom smislu da se stabilizuje, ali i u vrednosnom.
RSE: Da li to znači da su sve bivše demokratske snage istrošene?
Matić: Ako govorimo o akterima, mislim da jesu.
RSE: Da li mislite da je region prihvatio novu vlast u Srbiji i da joj veruje?
Matić: Mislim da deo regiona jeste, a da ovaj drugi deo postepeno to radi. Potpuno razumem ljude iz regiona koji su bili žrtve srpske politike 90-tih godina, što imaju sumnju u pogledu aktera koji su tada bili takođe aktivni. Mislim da se te sumnje polako otklanjaju i kako se situacija bude razvijala dalje, da će se i dalje otklanjati. To je nepovratan proces.