Miloš Teodorović
Devetomartovski ideali su iznevereni, a građani razočarani, ocenjuje u razgovoru za RSE program Vuk Drašković, lider SPO i glavni vinovnik prvih velikih demonstracija protiv diktature Slobodana Miloševića 9. marta 1991. godine u Beogradu punih 19 godina posle tog događaja.
Protest pod nazivom "Miting protiv petokrake", organizovao je i predvodio Srpski pokret obnove u to vreme najjača opoziciona stranka, koja je zagovarala promenu sistema, demokratizaciju i nacionalnu obnovu države.
Glavni zahtev tadašnjem režimu bila je smena generalnog direktora RTS-a Dušana Mitevića i još četvorice urednika zbog uvredljivih komentara na račun opozicije.
Danas, gotovo dve decenije kasnije, Vuk Drašković kaže da su načinjene mnoge greške posle smene Slobodana Miloševića i nakon petooktobarskih promena zbog kojih mnogi akteri nekadašnjih demonstracija smatraju da decenijska borba nije pokazala najbolje rezultate.
RSE Kako danas gledate na taj dan koji je označio i početak burne, moderne srpske istorije, ali i svega što će se u vašem životu dalje dogoditi?
Drašković: „Upravo tako kako se i kaže u vašem pitanju. Dobro se zna šta je bilo 9. marta 1991. godine i da je ta buna pokretala celu deceniju i posle toga sve druge bune protiv Miloševića. Zato mislim da je centralno pitanje danas da li su učesnici 9. marta očarani ili su razočarani rezultatom njihove desetogodišnje borbe i žrtava. Mislim da je ogromna većina razočarana i da su upravo ti ljudi - od 9.marta 1991. godine pa sve do 5.oktobra 2000. godine koji svakodnevno daju sebe u nekoj borbi za nadu i snove o novoj demokratskoj, evropskoj Srbiji - bili najveće žrtve tranzicije posle 5.oktobra 2000.“
RSE: Da li možemo razgovarati o razočarenju ili o naivnosti. Kako biste vi to opisali?
Drašković: „O razočaranju! Znate kad se neki ciljevi iznevere...Tu može da bude da je postojala dobra namera, dobar pokušaj, ali izgleda da baš i nemože tako.... ali kad se pronevere, onda je to rezultat svesnoga delanja. Posle 5. oktobra vođena je veoma pogrešna politika razvoja Srbije i ona se i do danas pogrešno vodi. Tu je i pogrešna ekonomska politika i pogrešna poreska politika“
RSE: A spoljna?
Drašković: „Pa sad vam govorim o razočarenju ovih ljudi, neću ja sad o spoljnoj politici....“
RSE: Pitam jer ste bili i ministar spoljnih poslova?
Drašković: „Mali sitni svet biznisa, pošteni ljudi...tada mladi ljudi, seljaci, radnici, oni su zapravo žrtve tranzicije. Oni su ostajali bez posla, bez hleba, bez nade. S druge strane, ko je dobitnik tranzicije? Zato ja govorim o proneveri ideala. Znači ratni profiteri, kriminalci, mafijaši, Miloševićevi tajkuni koji su postali ekonomski, a time i politički gospodari Srbije i jedna nova kasta takozvane demokratske ili evropske birokratije, uglavnom skoncentrisane u raznoraznim insitutima, agencijama kojih ima ne zna im se broja... Stručne su za sve, a ne znaju ništa i ne rade praktično ništa, a uzimaju ogromne pare.“
RSE: Nedavno ste dali „Blicu“ intervju povodom Vaše poslednje knjige u kome ste rekli kako ste nekada verovali da ste pomalo Mesija. Kako danas gledate na to i da li ste tog dana sa balkona Narodnog pozorišta verovali da ste vi taj koji će Srbiju izvući? Mislite li da danas da Srbiji takođe jednako trebaju Mesije?
Drašković: „Kada sam to rekao mislio sam ovo – verovao sam da se Srbiji može pomoći govorenjem istine. Međutim, mislim da nije tako, da je Srbiji toliko teško da se počinje ponašati kao bolesnik kome je jako teško pa ne voli lekare i prave dijagnoze nego više voli vračare. Danas mi imamo situaciju da narod zna da ga političari lažu, gledaju u oči i lažu, onaj koji laže zna da laže i sjajno se razumeju i kad dođu izbori, zaokruži baš tog koji ga je lagao. E to je sada jedan psihološki problem...“
RSE: Šizofrenija?
Drašković: „Pa ne bih ja davao dijagnoze, ali je situacija jako kritična. Vi danas imate situaciju da je cela Srbija uvučena u jednu bajkovitu, preskupu, nacionalnu, kosovsku politiku. Niko se, recimo, ne usuđuje da kaže – aman ljudi pa zašto se u toj kosovskog politici, našoj državnoj koja je patriotska, najbolja...uopšte ne spominju i ignorišu se Albanci, a njih je 95 odsto na Kosovu. Nego se samo priča o crkvama, manastirima i Srbima na Kosovu, a tamo 95 odsto ljudi nisu Srbi. I oni, ta ogromna većina naroda odbija da prihvati Srbiju za svoju državu kao što ni Srbija ne prihvata njih za svoje građane. Ali vi to od 5. oktobra ne možete reći, odnosno čude vam se kada to kažete. Posle Kumanovskog sporazuma, pa do današnjeg dana....“
RSE: I pomalo zvuči antiustavno?
Drašković: „Ne može zvučati antiustavno. Ustav je antiustavan, ako ćeto tako. Jer zašto je antiustavan zato što se poziva u preambuli na Kosovo, a na referendumu, na biračkom spisku nije bilo onih kojih je 95 odsto na Kosovu, nije bilo kosovskih Albanaca. Posle Kumanovskog sporazuma 1999. godine, kada je Milošević izgubio rat sa NATO pa na ovamo, nije bilo nijednih predsedničkih, parlamentarnih, pa ni tog referenduma o novom ustavu, na kojima su na biračkim spiskovima bili kosovski Albanci
RSE: Koliko je ljudi koji su 9. marta pre 19 godina bili sa Vama i koji su i danas pored Vas i koji će upaliti sveće na Trgu?
Drašković: „Svi koji su tada bili... Pzite ceo Srpski pokret obnove bio je tog 9. marta na Trgu slobode, pa i ovo što je ostalo u SPO su oni koji su onoga dana bili na Trgu.“
Šta se dogodilo 9. marta
Šta se dogodilo 9. marta
Demonstracije 9. marta 1991. godine u Beogradu prve su velike demonstracije protiv tadašnjeg režima Slobodana Miloševića i “medijskog mraka" koji je tada vladao Srbijom.
Protestu pod nazivom "Miting protiv petokrake" u organizaciji SPO, jedinstveno su se pridružile i druge opozicione partije.
Demonstracije su najviše bile potaknut pobunom protiv uređivačke politike državne Radio-televizije Srbije, u redovima opozicije nazvane "TV Bastilja".
Glavni zahtev upućen tadašnjem režimu bila je smena generalnog direktora RTS-a Dušana Mitevića i još četvorice urednika.
Demonstracije su bile zabranjene, pa je policija od ranog jutra blokirala prilaze Beogradu u nameri da spreči dolazak pristalica opozicije iz unutrašnjosti zemlje. Uprkos tome, na Trgu republike u centru Beograda, okupilo se oko 100.000 građana.
Policija je bezuspešno pokušavala da spreči održavanje demonstracija, a potom je koristila suzavce, vodene topove i gumene metke, što je dovelo do sukoba sa građanima.
U sukobima su poginuli 18-godišnji učenik Branivoje Milinović i 54-godišnji policajac Nedeljko Kosović.
U devetomartovskim demonstracijama povređeno je 58 policajaca i 86 demonstranata, a 158 ih je bilo uhapšeno, među njima i Drašković.
Srpski pokret obnove svake godine tradicionalno obeležava ovaj dan na Trgu republike polaganjem cveća i paljenjem sveća, što će učiniti i ovu, 19 godinu zaredom.